К уй и д а утм иш та ж р и б а с и н и м асал а ни е ч и ш д а ги
ахамиятига бсжлик, методика келтирилади.
Текширилувчига
м асалани ечиш учун иш латиш ж араёнида о ги р л и ги н и
йукртадиган предметларниулчаш вазифаси берилади. Бунинг
учун: калам, учиргич, пахта, туз, гугурт, кум, пластилин ва
а л б а тта ш агам та вси я э ти л а д и . /А г а р ю к о р и д а ги
предметларнинг
узи булмаса, расми хам тавсия этилса
булаверади/.
Жавоб: Ушбу масалани ечишда ёниб орирлигини йукота-
диган шагам тажрибага асос к,илиб олинади. Тажриба жараё
нида текширилувчига хдр бир фикрни овоз
ч и кд р и б
асослаш
талаб к,илинади, чунки у текш ирилувчининг фикрларини
билишга имкон беради ва предметларнинг яширин /л а те н т/
хусусиятларини топишга ургатади.
8. Масалаларни ечишда крнуниятларни аниклаш
Ечим конуниятини аниклаш - масалани ечишга жуда катта
ёрдам беради. Бу хусусиятни
шакллантириш учун турли
машклардан фойдаланиш мумкин.
1.
Педагогика институтининг талабалари эстрада квар-
тетини тузишди. Максуд гитара чалади. Пианиночи физика
факультетида ук;ийди. Ударник чаладиган боланинг исми
Вали эмас, география факультети талабасининг исми Лазиз
эмас. Максуд тарих факультетида укимайди. Аброр пианист
хам, биолог хам эмас.
Вали физика факультетида ук,имайди,
у д а р н и кч и эса тарих ф акультетида ук,имайди. Л а зи з
контрабассда уйнамайди. Вали к,андай чолгу асбобини
чалади ва кдйси факультетда ук,ийди?
Жавоб: Ушбу масалани
ечишда куйидагича фикрлаш
лозим: “Талабаларнинг исмларини бош харфлар билан
белгилайлик: М, Л, А, В; чолгуларни уларнинг бош харфлари
билан: Г, П, У, К; факультетларнинг бош харфлари: Ф, Г, Т,
Б. Шунда куйидаги вариантни келтириш мумкин:
М
Г
ФГБ
Л
УП
ФТБ
А
КУ
ФГТ
В
ПК ГТБ
Жавоб: Пианинода чалиб, физика факультетида укийдиган
талабанинг исми Лазиз, Аброр ударник чалади ва у география
факультетида укийди. Биология факультетининг талабаси
М а ксуд б улиб, Вали к о н т р а б а с с д а чалади ва та р и х
факультетида укийди.
19
2 .С о н л а р н и н г кетм а-ке тлик конуниятини то п и н г ва
етишмаёТган сонни к,уйинг:
а)
7
9
15
11
4
15
12
7
13
8
11
?
Жавоб: Етишмаётган сон - 10.
Колонкадаги икки сон
й и ги н д и с и ва уч и н ч и сон ай и р м а си тур ти н чи с о н н и н г
натижасини юзага келтиради.
Масалан: 7+9=16-5=11 вахдкозо.
Б) 174 171
57
54
18 15
X?
Жавоб: Бу сон 5. Биринчи сондан 3 ни айирамиз ва иккинчи
сонни 3 га буламиз, учинчидан 3 ни айириб, туртинчисини 3 га
буламиз, бешинчида 3 ни айириб, олтинчисини 3 га буламиз ва
натижада 5 х,осил булади.
Куйида турли вариантли сонлар к,атори
келтирилиб, улар
сонлар конуниятини машк килиш оркали топишга ёрдам беради:
В) 54
19
18
14
6
9
натижа сони - 2
301
294
49
44
11
8
- 4
92
46
44 . 22 20
10
- 8
256
37
64
31 16
25
- 4
Конуниятларни топиш машклари тафаккурни эгилувчан,
мустакил ва тежамкор булишига ёрдам беради. В.В.Давидов
конуниятларга асосланган тафаккурни назарий тафаккур деб
атаб, эмпирик тафаккурдан фаркди уларок, уни “ проба ва
хатолар” м етодига курилганини таъкидлайди.
К у й и д а к е л т и р и л га н машк,, н а з а р и й та ф а к к у р н и
шакллантиришга ёрдам беради.
Do'stlaringiz bilan baham: