оппонент билан бундай “диалог” синалувчининг онгида х,ам
узини^г, х,ам бошк,аларнинг фикрини “совук,к,онлик” билан
мухркама к,илишга ва бу саволни шу каби куп томонлама
к,араб чик,иш унинг фойдасига х,ал булганлигига ишонч х,осил
к,илади. Оппонент синалувчига бирон-бир фикрни четлаб
утишга, уларнинг биронтасига “тухтаб” кдпмаслигига имкон
бермайди. Вак,т утиши билан синалувчида “ ички оппонент”
тугилади. Таффакур тартиблашади. Вазифа шартини енгил-
елпи у р га н и ш , т а р т и б с и з
синаб кур и ш л а р , у й л о в с и з
ф аразларнинг тугилиш и, уларни масъулиятсиз равишда
текшириш йукрлади. Тусатдан ва ёрк,ин, лекин нотугри “фикр”
камтарин, лекин жуда асосли фикр билан урин алмаштиради.
Шуни х,ам таъкидлаш жоизки, ижодий вазифаларни х,ал
этишда, улар белгиланган “чалгитувчи” га эга эканлигини
назарда тутишимиз керак. Биз бундай холатга тез-тез тушиб
к,оламиз. Бизнинг асоеий хатоимиз биринчидан, вазифа
ш арти билан ч е га р а л а н и б к,олишимиз ва ёки м асала
шартини
ечишда бир х,ил кдлипдаги усулдан фойдаланиши-
миздир. Кейинги булимда к,атор ижодий вазифалар берилган,
ушбу вазифаларни \а л этиш учун бажарилган машк^пар,
уларни бажаришга тусикдик к;илаётган куплаб субъектив
омилни бартараф этишга имконият беради, шунингдек тафак
курнинг мустак,иллигини ва ижодийлигини ривожлантиради.
Шуни х,ам таъкидлаш керакки, тафаккурнинг мустак,иллиги,
унинг ижодийлиги мактаб таълимининг норасмий мух,итига,
унинг бой материалларини беришга, тарбияда дастурсиз
усул га кумак беради.
Ш ун ингде к, мустак,ил таф аккурни ш акллантириш да
куйидаги психологик усул - микдорий эслатиб туриш х,ам
мух,им роль уйнайди.
Куйидаги вазиятни куриб чик,амиз:
укувчи к;ийин вазифанинг жавобини ахтаряпти, маълумки у
масаланинг жавобини хали билмайди, у жавобни фикрий
жараёнинг якунидагина топиши мумкин. Жавобни билган
укитувчи ук,увчига ёрдам бера бош ла йди. Т аж риб али
ук,итувчи жавобни дарх,ол айтиб бермайди, балки укувчига
а с т а -с е к и н л и к б ил а н , з у р у р и я тга к,араб к и ч и к -к и ч и к
м а ъ л ум отл арн и
а й ти б тур а д и ки , б унда а с о с и й иш ни
укувчининг узи бажаради. Агарда ук,увчига дархол жавоб
*ак,ида м аъ лум от б е р и л с а , бу ук,увчи т а ф а к к у р и н и н г
ривожланиши учун фацат тусик; булади. Юк,орида таъкидлаб
утганимиздек, таффаккур - бу янгиликни изланиш, ва очиш
учун амалга ошадиган техник жараён /субъектив янгилик
10
булса х,ам/. Ш унинг учун х,ам ук,итувчилар буни доимо ёдда
тутган холда укувчиларга янгиликни очиш учун кулай шароит
яратишлари лозим. Вазифани х,ал этиш нинг бошлангич
боскичидаёк; укувчига вазифанинг ечими *ак;ида маълумот
берилса, уларнинг тафаккури ёки умумман ишламайди, ёки
паст даражада ишлайди. Укувчилар доимо ук,йтувчининг
малакали ёрдам ига мухтож, лекин бу ёрдам олдиндан
берилган тайёр натижа жараёни билан алмашиб, уларнинг
тафаккурини чегаралаб куймаслиги лозим.
Шуни
таъкидлаш лозимки, к,атор узбек психологлари
х,ам тафаккур ва унинг мустак,иллиги муаммоси устида иш
олиб борганлар.
Ушбу сох,ада узбек психологларидан ЭР-Розиев ишларини
батафсил к,араб чик,амиз. Унинг тадк,ик;отларида акднинг энг
мух,им с и ф а тл а р и д а н - т а ф а к к у р н и н г м уста к;и л л и ги
ажратилади. Муаллиф тафаккурнинг бу мух,им сифатини
куйидагича белгилайди: “Тафаккурнинг мустак,иллиги деганда,
кишининг шахсий ташаббуси билан уз олдига конкрет мак,сад,
яъни вазифалар куя билиши, улар юзасидан амалий ва илмий
характердаги фарз (гипотеза)лар к,илиш,
натижани куз олдига
келтира олиши, куйилган вазифани *еч кимнинг кумагисиз
курсатмасиз, узининг акдий изланиши туфайли турли йул,
усул ва воситалар топиб мустак,ил равишда х,ал к,илишдан
иборат акдий к,обилиятни тушуниш керак” .
11