“Педагогика ва психология” (илмий оммабоп серия) 0 /1 Э. З. Усмонова у увчиларда


ТАЪЛИМ ХАРАКТЕРИГА БОРПИК БУЛГАН ТАФАККУР



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana25.02.2022
Hajmi0,6 Mb.
#310782
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
сччсммсмсмсмяччсчмсчямчсм

ТАЪЛИМ ХАРАКТЕРИГА БОРПИК БУЛГАН ТАФАККУР 
ТИПЛАРИНИ ШАКЛ Л АН И Ш СХЕМАСИ /ТАСВИРИ/
Таълим типи Аклий операциялар характери
тафаккур типи
А л го р и тм и к
таълим
Т а св и р л а ш ,
туш унтириш
таълими
И з л а н у в ч и -
м у а м м о л и
таълим
Ук,итувчи ва ки то б д а н аник
нусха олиш
Ярим мустак,ил англаш. Ук,ув 
материалини ислох к,илиш ва 
узлаштириш
Билишга тегишли булган эле­
м е н тл а р н и н г янги ту ш у н ч а - 
ларини мустак;ил синтез килиш
С т а н д а р т
(репродуктив) 
тафаккур 
Я рим му с т а -
кил репродук­
ти в в а р и а ти в
тафаккур. 
Мустак,ил ижо- 
дий /фаол/ та­
факкур
Качонки билиш га тегиш ли булган эл е м е н тл а р н и н г 
тушунчалари мустак,ил синтез к,илинган вактдагина фаол 
аклий операцияларни шакллантириш имконияти яратилади. 
Белгиланган алгоритмик ёки тасвирлаш-тушунтириш таълими 
куп холда мустак,ил булмаган ёки купрок, хотирага ярим 
р е п р о д у к ц и я га таянувчи ярим мустак,ил та ф а ккур н и
шакллантиради
Юк,орида таъкидлаб утганимиздек, ук,итувчилар даре 
жараёнида сурок, функциясини охиригача амалга ош ир- 
майдилар. Дарсда сурок, ёрдамида катта мувоффак,иятларга 
эришиш мумкин:
1) укувчиларни саводхон холда сузга чик,ишга ургатиш 
/уз нук,таи назарини асослаш.уни химоя к,илиш/;
2) бошк,а укувчиларни сузловчини дик,к,ат билан эшитишга 
ва амалий фикр, таклиф, «.ушимчалар к,илишни ургатиш;
3) мунозара ва бахсларга саводхон холда иштирок этишга 
ургатиш.
Шундай к,илиб, материални тушунтиришдек, уни сурашни 
Хам 
муаммоли, диалогли тарзда ташкил этиш мумкин.
Бир к,атор психологлар эътироф этганларидек, бу диалогик 
характерга эга булган тафаккур табиатига мое келади.
Диалогик курилган тафаккур, одатда купрок, сермахсулдир.
Бу вазиятда вазифани хал этишда энг яхши ёрдамчи 
бу-оппонент булиши мумкин, у карама-карши холда утириб, 
саволлар беради, эътироз билдиради.
Экспериментатор /с и н а л у в ч и / оппонентнинг барча 
курсатм аларини бажариш ни ва уни амалга ош ириш ни 
ёкиасосли равишда инкор этишини кузатади. Синалувчининг
9


оппонент билан бундай “диалог” синалувчининг онгида х,ам 
узини^г, х,ам бошк,аларнинг фикрини “совук,к,онлик” билан 
мухркама к,илишга ва бу саволни шу каби куп томонлама 
к,араб чик,иш унинг фойдасига х,ал булганлигига ишонч х,осил 
к,илади. Оппонент синалувчига бирон-бир фикрни четлаб 
утишга, уларнинг биронтасига “тухтаб” кдпмаслигига имкон 
бермайди. Вак,т утиши билан синалувчида “ ички оппонент” 
тугилади. Таффакур тартиблашади. Вазифа шартини енгил- 
елпи у р га н и ш , т а р т и б с и з синаб кур и ш л а р , у й л о в с и з
ф аразларнинг тугилиш и, уларни масъулиятсиз равишда 
текшириш йукрлади. Тусатдан ва ёрк,ин, лекин нотугри “фикр” 
камтарин, лекин жуда асосли фикр билан урин алмаштиради.
Шуни х,ам таъкидлаш жоизки, ижодий вазифаларни х,ал 
этишда, улар белгиланган “чалгитувчи” га эга эканлигини 
назарда тутишимиз керак. Биз бундай холатга тез-тез тушиб 
к,оламиз. Бизнинг асоеий хатоимиз биринчидан, вазифа 
ш арти билан ч е га р а л а н и б к,олишимиз ва ёки м асала 
шартини ечишда бир х,ил кдлипдаги усулдан фойдаланиши- 
миздир. Кейинги булимда к,атор ижодий вазифалар берилган, 
ушбу вазифаларни \а л этиш учун бажарилган машк^пар, 
уларни бажаришга тусикдик к;илаётган куплаб субъектив 
омилни бартараф этишга имконият беради, шунингдек тафак­
курнинг мустак,иллигини ва ижодийлигини ривожлантиради.
Шуни х,ам таъкидлаш керакки, тафаккурнинг мустак,иллиги, 
унинг ижодийлиги мактаб таълимининг норасмий мух,итига, 
унинг бой материалларини беришга, тарбияда дастурсиз 
усул га кумак беради.
Ш ун ингде к, мустак,ил таф аккурни ш акллантириш да 
куйидаги психологик усул - микдорий эслатиб туриш х,ам 
мух,им роль уйнайди. Куйидаги вазиятни куриб чик,амиз: 
укувчи к;ийин вазифанинг жавобини ахтаряпти, маълумки у 
масаланинг жавобини хали билмайди, у жавобни фикрий 
жараёнинг якунидагина топиши мумкин. Жавобни билган 
укитувчи ук,увчига ёрдам бера бош ла йди. Т аж риб али 
ук,итувчи жавобни дарх,ол айтиб бермайди, балки укувчига 
а с т а -с е к и н л и к б ил а н , з у р у р и я тга к,араб к и ч и к -к и ч и к
м а ъ л ум отл арн и а й ти б тур а д и ки , б унда а с о с и й иш ни 
укувчининг узи бажаради. Агарда ук,увчига дархол жавоб 
*ак,ида м аъ лум от б е р и л с а , бу ук,увчи т а ф а к к у р и н и н г 
ривожланиши учун фацат тусик; булади. Юк,орида таъкидлаб 
утганимиздек, таффаккур - бу янгиликни изланиш, ва очиш 
учун амалга ошадиган техник жараён /субъектив янгилик
10


булса х,ам/. Ш унинг учун х,ам ук,итувчилар буни доимо ёдда 
тутган холда укувчиларга янгиликни очиш учун кулай шароит 
яратишлари лозим. Вазифани х,ал этиш нинг бошлангич 
боскичидаёк; укувчига вазифанинг ечими *ак;ида маълумот 
берилса, уларнинг тафаккури ёки умумман ишламайди, ёки 
паст даражада ишлайди. Укувчилар доимо ук,йтувчининг 
малакали ёрдам ига мухтож, лекин бу ёрдам олдиндан 
берилган тайёр натижа жараёни билан алмашиб, уларнинг 
тафаккурини чегаралаб куймаслиги лозим.
Шуни таъкидлаш лозимки, к,атор узбек психологлари 
х,ам тафаккур ва унинг мустак,иллиги муаммоси устида иш 
олиб борганлар.
Ушбу сох,ада узбек психологларидан ЭР-Розиев ишларини 
батафсил к,араб чик,амиз. Унинг тадк,ик;отларида акднинг энг 
мух,им с и ф а тл а р и д а н - т а ф а к к у р н и н г м уста к;и л л и ги
ажратилади. Муаллиф тафаккурнинг бу мух,им сифатини 
куйидагича белгилайди: “Тафаккурнинг мустак,иллиги деганда, 
кишининг шахсий ташаббуси билан уз олдига конкрет мак,сад, 
яъни вазифалар куя билиши, улар юзасидан амалий ва илмий 
характердаги фарз (гипотеза)лар к,илиш, натижани куз олдига 
келтира олиши, куйилган вазифани *еч кимнинг кумагисиз 
курсатмасиз, узининг акдий изланиши туфайли турли йул, 
усул ва воситалар топиб мустак,ил равишда х,ал к,илишдан 
иборат акдий к,обилиятни тушуниш керак” .
11



Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish