1. чизма. Жисмоний тарбия тизимининг умумий тизими ва уни ишлаш шароити.
Ибн Сино бадантарбия машқларининг турлари ва улар билан шуғулланиш тартиб коидаларини ҳам аниқ кўрсатади. Бадантарбиянинг хиллари турли бўлиши қуйидагича ифодаланади: кичиги ва каттаси жуда кучлиги ва тез ва сусти, тез ва шиддатли, ниҳоят суст турига бўлинади.
Хоразм подшоси Махмуд Пахлавон (1246-1324) ўз даврида кураш усулларини ёшларга ўргатиш, у билан мунтазам шуғулланишини ўз ҳаётида амалий жихатдан намуна бўлиб кўрсатган.
Амир Темур Кеш (Шахрисабз) туманидаги хужаилгор кишлогида Барлос кавми беги бўлган Амир Тарагай хонадонида 1336 йил таваллуд топган. У ёшлик чоғида ҳарбий машқларга ниҳоятда кизиккан, феодал урушларда бевосита катнашган ва тажрибалар орттирб, мохир жангчи бўлган. Жангчиларни тайёрлашда жисмоний машқлардан кенг равишда фойдаланган.
Бобур ёшлигида илм фанга, шериятга кизиккан. Девюраклиги ва жасурлиги учун у ёшлигидан «Бобур» (шер) таҳаллусини олган. Хиндистонда олиб борган жангларида, жангчиларни жангга тайёрлашда жисмоний машқларни ролини кўрсатган.
«Юлдузли тунлар» (1990), «Авлодлар девони» (1989) тарихий романларнинг муаллифи Пиримкул Кодиров, фақатгина Бобур ҳаётини эмас, балки уша давр маданияти, урф одати, машаккатларга бардош бериши, жисмонан чидамли ва кучли бўлишлик каби ижтимоий тарбиявий томонларга катта эътибор берган. Бу эса хозирги авлодалр, айникса ёшларни Ватан туйгуси, уни ҳимоя қилиш, жанговорлик рухини мустахкамлашда, соғлом авлодни тарбиялаб етказишда мухим аҳамият касб этади.
Аждодлар жисмоний маданияти «жисмоний тарбия тарихи» (1963 таржима) дарслигида хозирги Ўзбекистон хатто Марказий Осиё худудида яшаган аждодларимиз жисмоний тарбияси деярлик тилга олинган. Р.И.Исломов, Ю.Р.Шаломицкийлар кадимги ҳалкларимиз жисмоний маданиятига доир материалларида тўлаконли мазмун топмаган.
Шундай қилиб, жисмоний тарбия инсоний жамият карор топиши билан вужудга келди. Ҳаракат тажрибасини авлоддан авлодга бериш ва инсон жисмоний ривожининг мақсадга қаратилган таъсири жамиятнинг кун кечириши ва ўз ривожининг сўзсиз омили сифатида жамиятнинг энг дастлабки даврига ҳарктерлидир. Шунингдек жисмоний тарбия ижтиомий ҳаёт ходисаси сифатида социал тараккаиёт натижасидир.
Республикада маданиятнинг ҳамма соҳаларини тез усиши қисқа тарихий вақт ичида жисмоний тарбия тизимини тўзишга имкон яратмокда.
Жисмоний тарбия тизими жисмоний тарбиянинг ғоявий, илмий – методик негизлари бирлигидан, шунингдек респбўлика фукароларининг жисмоний тарбиясини амалга оширадиган назорат қиладиган ташкилотлар ва муассасаларнинг бирлигидан иборат.
Do'stlaringiz bilan baham: |