Педагогика олий билимгоҳи «Дефектология» ихтисослиги талабалари учун уқув қўлланма


талаффуз этадилар. Улар бир товушни иккинчи товушдан фарқ



Download 5,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/191
Sana29.04.2022
Hajmi5,3 Mb.
#591613
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   191
Bog'liq
Логопедия (Филичева Т.Б.)

талаффуз этадилар. Улар бир товушни иккинчи товушдан фарқ
қила олмайдилар, айрим товушларни талаффузда қўллай ол-
майдилар ёки нутқда бошқа товушларга алмаштирадилар. Бу
ҳолатлар 
дислалия 
термини билан аталувчи нутқ бузилишини
юзага келишигар сабаб бўлади.
Дислалия 
термини грекча сўздан олинган бўлиб dis — бузи-
лиш, 
lalia 
— нутқ дегаи маънони аиглатади.
Дислалия нутқ бузилишлари орасида энг кўп тарқалган
камчиликдир. Совет олими Е. Ф. Рау маълумотига кўра, товуш-


Овоз ва шовқин-
нннг иштирокига
кўра
Артикуляция (хо-
сил бўлиш усули-
га кўра)
Артикуляция (ҳосил бўлиш) ўрнига кўра
Лаб ундошлари
Тил ундошларн
Бўғин ундош-
лари
лаб-лаблаб-тиш тил
олди
тнл
Ўрта
саёз
тил
орқа
чуқур
тил
орқа
С
он
ор
ла
р 
Ш
о
вқ
и
н
л
и
л
ар
Жарангли
п
ор
тл
о
вч
и
Соф портлов- 
чилар
б
д
Г
Жарангсиз
п
т
К
қ
Жарангли
Қоришиқ
портловчи-
лар
ж
-----
Жарангсиз
Д, ч
Жарангли
си
рғ
ал
ув
чи
I
в
в1
ж
3
й
ғ
Жарангсиз
ф
ф1
с
ш
X
п
о
р
тл
о
вч
и

- с
и
рғ
ал
ув
чи
ла
р 
1
Бурун то- 
вушлари
м
н
Н(НГ)

ён товуш
л
титроқ
товуш
р
лар талаффузидаги камчиликлар, мактабгача ёшдаги болаларда
15—20% ни, кичик мактаб ёшидаги болаларда 5—
7% ни 
таш-
кил этар экан. Р. Беккер маълумотига кўра, Германияда дисла-
лия ҳодисаси 5—6 ёшли болаларнинг 34% учрар экан. К. Оне-
зорг маълумотига кўра Чехословакияда дислалия умумтаълим
мактаби ўқувчиларининг 18,5 % ида кузатилар эка«. Милослав
Земиннинг Прагадаги болалар боғчасида олиб борган текши-
ришларига кўра, дислалия қуйидаги рақамларни ташкил этган:
3—4 ёшли болаларда—69%, 4—5 ёшдиларда 58%, 5—6 ёшли
болаларда 46%, 
i
6—7 ёшлиларда эса! 37%.
Ҳозирги вақтда дислалия нутқ аппарат инерцияси сақлан-
ган ва эшитиш нормада бўлганда товушлар талаффузидаги кам-
чилик деб талқин этилади.


Этиологик1 белгиларга кўра дислалия икки турга бўли-
нади: механик (органик) ва функционал дислалия.
Механик дислалия ва унинг сабаблари
Механик (органик) дислалия переферик нутқ аппаратининг
(тил, жағ, танглай, тиш) органик бузилиши натижасидир.
Тил тагидаги этнинг (юганча) калталиги 
механик дислалияга
сабаб бўлади. Бу камчилик тил ҳаракатини қийиилаштиради,
тил тагидаги этнинг ҳаддан ташқари калта бўлиши тилнинг
юқори томон кўтарилишига имкон бермайди. Бундан ташқари,
тилнинг ҳаддан ташқари катта бўлиши ёки ҳаддан ташқари
кичик ва тор бўлиши ҳам дислалияга олиб келади. Бундай ҳол-
ларда тўғри артикуляция қийинлашади.
Жағ тузилишидаги камчиликлар 

Download 5,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish