Педагогик институтлари учун дарслик



Download 2,8 Mb.
bet77/93
Sana27.01.2023
Hajmi2,8 Mb.
#904112
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   93
Bog'liq
ИУМ-дарслик ТДПУ

Презентация(таідимот) - яратилаётган слайдлар туркуми ва уни намойиш этиш учун бериладиган файл номи. Масалан: Презентация1 - Power Point дастури очилганда, сарлавҳалар қаторида пайдо бўлиб, яратилган ёки яратилаётган таідимотнинг айни вақтдаги номи ҳисобланади. Бу номни кейинчалик ўз ҳоҳишингизга кўра алмаштиришингиз мумкин.
PowerPoint дастурини ишга тушириш. Бу дастурни ишга туширишни WINDOWS иш столидан бошлаш зарур. Иш столидаги қуйидаги буйрукларни бажариш орқали дастур ишга туширилади.
Пуск” – “Программы” – “ Microsoft Power Point” .
Бу мулоқот дарчаси орқали таідимот яратиш турини танлаб олиш мумкин бўлади.

  • «Авомундарижа устаси» («Мастер автосодержания») – маърузачи исми, фамилияси, мавзу номи, таідимот тури, услуби, рангли чизмасини киритиб, бир неча слайддан иборат бўлган тайёр таідимотни чиіаради.

  • «Тақдимот қолиплари» («Шаблон презентации») - таідимотни жиҳозлаш турини танлаш ва уларда иш олиб бориш имконини беради.

  • «Бўш таідимотни» («Пустую презентацию») - мустақил равишда таідимот тузиш имконини беради.

  • «Таідимотларни очиш» («Открыть презентацию») – компьютер хотирасида ва дискда мавжуд бўлган кўргазмали файлларни очади.

Ҳар бир фойдаланувчи дастурда иш олиб бориши учун юіоридаги бўлимлардан бирини ўз мақсадига кўра танлаб олади. Дастур ишини бўш таідимотдан ҳам бошлаш мумкин. Бунинг учун сичқонча кўрсаткичи «Бўш таідимотни» («Пустую презентацию») бўлимига олиб келинади ва “OK” тугмаси босилади. Бунда қуйидаги мулоқот дарчаси ҳосил бўлади.
Бу ерда кўрсатилган ҳар бир слайдларни танлаб олиш имконияти бор. Бунинг учун йўналиш тугмалари ёки сичқончадан фойдаланиш мумкин.
Мулоқот дарчасидан керакли ҳолат, масалан: “Бўш слайд” (“Пус-той слайд”) кўриниши танланади ва “OK” тугмачаси босилади.
Бу амаллар бажарилгандан сўнг Power Point дастурининг асосий ойнаси ҳосил бўлади. У сарлавҳалар қатори, горизонтал меню, ускуналар панели («стандарт», «форматлаш» ва расмлар билан ишлаш), режим(ҳолат) тугмачалари (слайдлар режими, структуралар режими, саралаш режими, намойишлар режими) ва ишчи майдонни ичига олади.
Янги таідимотни яратишда PowerPoint дастурининг асосий ойнасидаги Горизонтал менюнинг

Download 2,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish