Pdf-xchange 0 Examples


Foydalanilgan adabiyotlar



Download 6,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/253
Sana26.03.2022
Hajmi6,97 Mb.
#510918
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   253
Bog'liq
konf02

 
Foydalanilgan adabiyotlar. 
1.
Голошапов А.Л Google Android. Программирование для мобилных 
устройств (Профессиолное программирование). Санк Петербург 
«БХВ- Петербург». 2011. – 438с 
2.
New elements of HTML5. WordPress article New York-2016. 
3.
Chris Haseman Android essentials “New Elements in HTML5”-2013. 
4.
HTML5+CSS3 xizmat ko’rsatish dasturining mobil strategiyasi Toshkent-
2012-yil 7-iyun. 
МОДЕЛЛАШТИРИШ ТУШУНЧАСИ 
Тошпўлатов О.А. 
Андижон давлат университети 
Моделлаштириш тушунчалари. 
Модель-(лат.modulus-ўлчов, меъёр) 
–бирор объект ёки объектлар тизимининг образи ёки намунасидир. 
Масалан: ернинг модели глобус, осмон ва ундаги юлдузлар модели-
планетарий экрани, паспортдаги суратни шу паспорт эгасининг модели 
дейиш мумкин.. 
Моделлаш услубидан ҳозирги замон фанида кенг фойданилмоқда. У 
илмий тадқиқот жараёнини енгиллаштиради, баъзи ҳолларда эса мураккаб 
объектларни ўрганишнинг ягона воситасига айланади. Мавҳум объект, 
олисда жойлашган объектлар, жуда кичик ҳажмдаги объектларин 
ўрганишда моделлаштиришнинг аҳамияти катта. Моделлаштириш 
услубидан физика, астрономия, биология, иқтисод соҳаларида объектнинг 
фақат маълум хусусият ва муносабатларини аниқлашда фойдаланилади. 
Замонавий маълумотлар базаси маълумотлар тузулмасидан ташқари 
шу тузулмаларни бошқара олиш воситаларни ўз ичига олади. Мулоқотли 
график қурилмаларида моделлашнинг баъзи бир аспектлари график тизим 
воситалари ёрдамида, бошқалари алгоритмик тарзда ўзи орқали амалга 
оширилади ва икки ҳолатда ҳам мулоқотли график қурилмалари орқали 
бошқарилади. Кенг қўлланилаётган амалий дастурнинг 80 %и ҳодисаларни 
моделлашнинг компонентлари билан ва фақат 20 %и кириш, чиқиш ҳамда 


94 
шаклларни қайта ишлаш элементлари билан тўлдирилган. Энг сўнгги
илмий маълумотларини ва илғор муҳандислик ечимларини қўллаш орқали 
буюмни такомиллаштириш дастур таъминотини систематик равишда
мукаммаллаштириш кераклигини кўрсатади. Конкрет предмет соҳасига 
боғлиқ бўлмаган инвариант компонентлар,концептуал ажратилган 
системалар бундай ўзгаришларга кўникувчан бўлади. График мулоқат 
тизимлари шундай системаларнинг асосий базавий модуллари ҳисобланади. 
Бундай базавий модуллар асосида геометрик моделлаш ва геометрик 
ҳисоблашлар ётган инвариант қуйи тизимларидир. Геометрик ҳисоблашлар 
базавий 
дастур 
таъминоти 
тайёрлаш 
жараёнинг 
бошқарувини 
автоматлаштириш, буюмли лойиҳалаш шу жумладан мулоқатни лойиҳалаш 
режимининг барча босқич режимида геометрик моделлашнинг асоси 
ҳисобланади. 
Маълумотлар омборини лойиҳалаш ва яратишдан олдин шу 
маълумотлар омборига жойлаштирадиган ахборотларнинг умумий 
тузилиши ҳақида тасаввурга эга бўлиши лозим. Маълумотлар омборидан 
керакли саволларга жавоб олиш ва маълумотларга турли ўзгартиришлар 
киритиш учун ҳам унинг умумий тузулишини олиш мақсадга мувофиқ. 
Чунки 
маълумотлар 
омборида 
қандай 
маълумотлар 
борлигини 
билсангизгина, уларга мос саволлар қўя оласиз. Бир ахборотни турли хил 
воситалар орқали ва турли шаклларда ифодалаш мумкин.
Ахборотларни ифодаловчи воситалар мажмуини маълумотлар модели 
деб аталади. Албатта, турли одамлар ташқи дунёни турлича талқин 
қиладилар ва улар ҳақида турлича билмига эга бўладилар. Шунинг учун ҳам
ҳақиқий дунё ва ундаги ҳодисаларни англашда турлича моделлардан 
фойдаланадилар. 
Моделлаштириш 
ёки 
моделлашнинг 
расмий 
муоаммоларини ўрганадиган ва тадқиқ этадиган яхлит назария мавжуддир. 

Download 6,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish