Pdf-xchange 0 Examples


рақамли-аналог ўзгартирувчи



Download 6,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/253
Sana26.03.2022
Hajmi6,97 Mb.
#510918
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   253
Bog'liq
konf02

рақамли-аналог ўзгартирувчи
(РАЎ) ёрдамида амалга 
оширилади. АРЎ ва РАЎ овоз картасининг асосий компоненталари 
ҳисобланади. 
Замонавий товуш платалари 16, 32, 64 битли кодлаш сатҳига эга, яъни 
2
16
,2
32
, 2
64 
та турли даражадаги сигналларни кодлаш имконига эга. 
Сигналларни турли даражада кодлашлар сони Хартли формуласи N = 2


бунда I товуш чуқурлиги орқали аниқланади. Кодлаш сифати берилган вақт 
оралиғида сигнални ўлчаш даражаси билан боғлиқ, яъни дискретлаш 
частотасига боғлиқ бўлади. Бир секунддаги ўлчашлар сони 8000 дан 48000 


230 
гача оралиқда бўлади, яъни аналогли товуш сигналининг дискретлаш 
частотаси 8 дан 48 кГц гача оралиқда бўлиши мумкин. Масалан, 8 кГц 
частотали 
дискретланган 
товуш 
сигналининг 
частотаси 
радиоэшиттиришлар сифатига мос келади. 48 кГц частоталиси эса аудио-
CD эшиттириш сифатига мос келади. 
Дискретлаш частотаси деганда кириш сигналларини маълум вақт (1 
сек) оралиғидаги ўлчашлар сони тушунилади. Частота герц (Гц) ларда 
ўлчанади. 1 секунддаги 1 та ўлчаш 1 Гц га тенг дейилади. 1 секунддаги 1000 
та ўлчаш 1 кГЦ га тенг бўлади. Дискретлаш частотаси f ҳарфи билан 
ифодаланади. Кодлаш учун қуйидаги учта 44,1 КГц, 22,05 КГц, 11,025 КГц 
частоталардан бири олинади. Инсон 20 Гц дан 20 кГц гача диапазондаги 
частотани эшитиш имкониятига эга. 
Рақамли моноаудиофайл ҳажми V=f*t*I формула орқали ўлчанади, 
бунда f – дискретлаш частотаси (
Гц
), t – товуш эшиттириш вақти, I регист
разряди. Ушбу формула орқали ҳажм, ўлчов битларда ўлчанади.
Рақамли стереоаудиофайл ҳажми V=2*f*t*I формула орқали 
ўлчанади. Сигнал иккита колонка учун ёзилган бўлиб, чап ва ўнг каналлар 
алоҳида-алоҳида кодланади. 
Қуйидаги жадвалда 1 минутли кодланган товуш кўринишидаги 
ахборот турли дискретлаш частотасида неча МБ жойни эгаллаши 
кўрсатилган. 
Товуш типи 
Дискретлаш частотаси (КГц) 
44,1 
22,05 
11,025 
8 битли, моно 
2,52 Мб 
1,26 Мб 630 Кб 
16 битли, моно 
5,05 Мб 
2,52 Мб 1,26 Мб 
16 битли, стерео 
10,1 Мб 
5,05 Мб 2,52 Мб 
Товуш кўринишидаги ахборотни кодлаш бўйича баъзи бир 
масалаларни кўриб чиқайлик. 
1-масала. Дискретлаш частотаси 22.05 кГц ва кодлаш сатҳи 16 
битли 20 секундлик рақамли аудиофайл ҳажми байтларда топилсин. 
Файлни сиқиш ҳисобга олинмасин. 
Ечиш: 
Рақамли аудиофайлни ҳисоблаш формуласи: А=D*T*I/8. 
Натижани байтларга ўтказиш учун уни 8 битга бўлиш керак. Маълумки, 
22,05 кГц =22,05 * 1000 Гц =22050 Гц га тенг. A=D*T*I/8 = 22050(Гц) х 
20(сек) х 16(бит) / 8 = 882000 байт. 
Жавоб: 882000 байт. 
2-масала. Ҳажми 2.6 Мб бўлган дискга 1 минутли рақамли 
аудиофайлни ёзиш керак. Дискретлаш частотаси ва адаптер разрядлиги 
қандай бўлиши керак? 


231 
Ечиш:
Дискретлаш частотаси ва разрядлилик D* I =А/Т формула 
орқали ҳисобланади (Бунда А – хотира ҳажми байтларда, Т – 1 секунддаги 
эшиттириш вақти).
2, 6 Мбайт= 2726297,6 байт 
D* I =А/Т= 2726297,6 байт: 60 = 45438,3 байт, бундан D=45438,3 байт
Адаптер разряди 8 ёки 16 бит (1 байт или 2 байта) бўлиши мумкин. Шунинг 
учун дискретлаш частотаси 45438,3 Гц = 45,4 кГц ≈ 44,1 кГц – стандарт 
дискретлаш частотасига, ёки 22719,15 Гц = 22,7 кГц ≈ 22,05 кГц - стандарт 
дискретлаш частотасига тенг бўлиши керак. 
Жавоб: 
1. Дискретлаш частотаси 22.05 кГц га тенг бўлса, аудиоадаптер 
разрядлиги 16 битга тенг бўлади. 
2. Дискретлаш частотаси 44.1 кГц га тенг бўлса, аудиоадаптер 
разрядлиги 8 битга тенг бўлади. 
Шундай қилиб, товуш сигналларининг кодланишини ўрганиш 
ўқувчиларда компьютернинг ишлаш имкониятларини янада мукаммалроқ 
ўрганишга имкон беради. Уларнинг тасаввурини кенгайтиради, фанга 
бўлган қизиқишини орттиради. 

Download 6,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish