Pdf-xchange 0 Examples


«ГРИД» ВА «КЛОУД» ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ВА УНИНГ



Download 6,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/253
Sana26.03.2022
Hajmi6,97 Mb.
#510918
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   253
Bog'liq
konf02

«ГРИД» ВА «КЛОУД» ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ВА УНИНГ 
ХУСУСИЯТЛАРИ 
Юлдашев Х.Д. 
Андижон давлат университети 
Грид - ҳисоблаш (ing. grid — панжара, тармоқ) - бу тақсимланган 
ҳисобларни амалга оширувчи технология бўлиб, катта миқдордаги 
вазифаларни биргаликда бажаришга мўлжалланган, тармоқ орқали 
боғланган кучсиз алоқали гетероген компьютерлардан ташкил топган 
кластер шаклида тузилган “Вертуал суперкомпьютер”.
Бу технология катта хажмдаги хисоблаш ресурсларини талаб қилувчи 
илмий, математик масалаларни ечишда қўлланилади.
Грид-хисоблаш бундан ташқари тижорат инфраструктурасида 
иқтисодий башорат, сейсмо таҳлил, янги дори-дармон хусусиятларини 
ўрганиш ва ишлаб чиқишдек меҳнат талаб (мураккаб) масалаларни ечиш 
учун ишлатилади.


171 
Тармоқни ташкиллаштириш нуқтаи назаридан қараганда Грид ўзи 
билан келишилган, очиқ ва стандартлашган муҳитни ифодалаб, бир виртуал 
ташкилот чегараларида бу муҳит қисми ҳисобланувчи ахборотларни 
ҳавфсиз, мослашувчан, сақлаш манбалари ва ҳисоблаш манбаларини 
координатланган ажратиш (бўлиниш) ларини таъминлайди. 
Grid-компьютерининг ғояси кенг тарқалган локал тармоқ (Gigabit 
Ethernet) ва оптик толали маълумот узатиш технологиялари (SONET, SDH и 
ATM) ҳамда интернетнинг ривожланиши билан юзага келди. 
Глобал тармоққа уланган фойдаланувчиларнинг мурожатлари сони 
ошганлиги ва турли хил ресурсларга бўлган талаби туфайли умумий 
холатда ушбу масалани ечиш мақсадида бир вақтнинг ўзида турли жойдаги 
ресрсларга мурожат қилиш имконини яратди.
Ҳозирги вақтда грид тизимларнинг 3 асосий тури ажратилади: 
1. Кўнгилли гридлар – шахсий компьютерларнинг бўш манбаларини 
кўнгилли тақдим этиш асосида ишлатилувчи гридлар. 
2. Илмий гридлар – яхши параллелашувчи илова махсус кўринишда 
дастурланадиган (масалан, Globus Toolkit ишлатиш).
3. Талаблар бўйича ҳисоблаш манбаларини белгилаш асосидаги гридлар 
(тижорат гриди инглиз. enterprise grid) – оддий тижорат иловалари виртуал 
компьютерда ишлаб, ўз навбатида улар грид технология ёрдамида 
бирлашган бир неча физик компьютерлардан иборат. 
Cloud –технологияси. "cloud" тушунчаси интернет билан анча олдин пайдо 
бўлган тушунча хисобланади. Бу термин биринчи бўлиб телефонияга 
тегишли бўлган. Бунда фойдаланувчи унга керак бўлган сервер ёки 
хизматлар қаерда жойлашганини хам кўп холларда билмаган.
Cloud computing хисоблаш тизимлари ва АТ инфраструктураси 
оптималлашуви ва стандартлашуви хамда динамик тақсимланган 
ресурсларга мос келади.
Аналог холатда cloud computing фойдаланувчи ўзи фойдаланаётган 
архитектура ва хисоблаш воситаларининг асосий хусусиятларини билиши 
мумкинлигини тахмин қилмайди. Cloud computing АТ сохасида индустриал 
жараёнларни ривожланиши хисобланади.
Cloud computing – Бу кенгмаштабда жойлашган вертуал, динамик 
маштаблаштирилган, 
марказлашган 
холатда 
бошқариладиган 
компьютерларни, серверларни, хотира қурилмаларини, хизматларни 
масофавий мурожат қилувчи фойдаланувчига Интернет орқали тақдим 
этиш.
Cloud computingнинг асосий ғояси шундаки, мижоз ўзининг 
хисоблаш марказини яратмаслиги ва дастурий таъминотни ўрнатмаслиги 
ҳамда тизимга хизмат кўрсатмаслиги керак.
Бундан ташқари шуни айтиш жоизки, хисоблаш марказининг ресурслари 
етарли ёки фойдасиз бўлиши мумкин. Бунда ташкилотлар ўз ишчиларини 
доимий равишда администраторлик, маълумотлар баъзаси, хавфсизлик 


172 
бўйича малакаларини ошириб туриши лозим. Бундан ташқари АТ нинг 
ривожланиши билан иқтисоднинг динамикаси АТ ресурсларини ошишига 
ёки камайишига олиб келиши мумкин. Бу эса ортиқча маблағ талаб қилади. 
Айнан cloud computing ушбу муаммоларни динамик холатда еча олади. 

Download 6,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   253




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish