Патологик



Download 3,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/268
Sana25.02.2022
Hajmi3,19 Mb.
#277157
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   268
Bog'liq
Haqberdiyev - Patologik fiziologiya

10.9. 
ЯЛЛИҒЛАНИШНИНГ АСОСИЙ КЛИНИК АЛОМАТЛАРИ 
 
Яллиғланиш муаммоси хакида гап юритилганда, айниқса ўткир яллиғланиш 
учун хос бўлган беш клиник аломатлар хақида тўхталиб ўтиш зарур. 
Яллиғланиши ташқи аломатлари қадим замонда Гален ва Цельс томонидан 
жуда аниқ ифодалаб берилган ва улар ўз қимматини ҳозиргача йўқотган эмас, сабаби 
шуки улар биргаликда мавжудлиги яллиғланиши диагнозини куйишга имкон беради. 
Яна шуниси ҳам борки, хар бир аломат маълум патогенетик механизмлар билан 
алоқадор равишда пайдо бўлади. 
Клиник аломатларга қуйидагилар кирадилар: 
1.
Қизариш (rubor) - яллиғланишнинг энг яққол клиник аломати бўлиб, у 
артериал гиперемия пайдо бўлиши билан боғлиқ. Бу вақт артериялар кенгайиб, 
оксигенга бой артериал қонни оқиб келиши кўпаяди, яллиғланган ерда функция 
қилаётган капиллярларнинг сони кўпаяди. Шуни таъкидлаш керакки, кучли веноз 
гиперемия ривожлана бошлаганда қизил ранг кўкимтир тусга айланади. 
2.
Қавариб чиқиш (tumor) - яллиғланган соҳанинг ҳажмини катталашувчи, бу 
бошланғич даврда артериал ва веноз гиперемия билан боғлиқ, яна бу перифокал 
яллиғланиш эдемаси (экссудация) ва инфильтратларни хосил бўлиши (лейкоцитлар 


195 
эмиграцияси) билан боғлиқ, яллиғланини кейинги даврларида пролиферациянинг ҳам 
аҳамияти бор. 
3.
Иссиқ чиқиши (cоlor) - яллиғланган жойда хароратни кўтарилиши, бир 
томондан артериал гиперемия билан, яъни иссиқроқ қонни кўп оқиб келиши билан, 
шунингдек яллиғланган ўчоқда моддалар алмашувининг ортиши билан боғлиқ. 
4.
Оғриқ (dolor) - яллиғланишнинг доимий аломатларидан бири яллиғланган 
ўчоқнинг оғришидир, бу аломат шу ердаги сезгир нервларнинг охирларини биологик 
фаол моддалар (айниқса кининлар, простагландин, рН ўзгариши гистамин, осмотик 
босим, дизиония ва ҳ.к.) билан қитиқланишидан, рецепторларни механик равишда 
яллиғланган ўчоқдаги қавариқ, яъни экссудат билан босилиши натижасида пайдо 
бўлади. 
5.
Функциянинг бузилиши (function laesa) - яллиғланишда одатда ҳамма вақт 
пайдо бўладиган аломат, баъзида шикаcтланган тўқимани функцияларини бузилиши 
билан чегараланиши мумкин кўпинча бутун организм азобланади, айниқса бундай 
холат яллиғланиш ҳаётий зарур органларда пайдо бўлганида кузатилади. 
Яллиғланиш жараёнида функцияларни бузилиши тўқималарнинг альтерацияси билан 
боғлиқ, яъни ҳужайраларни шикастланиши, моддалар алмашувининг бузилиши, қон 
айланишининг ўзгариши, яллиғланиш медиаторларининг тўпланиши, электоролитлар 
баланси, осмотик ва онкотик босим ўзгариши, пролиферация жараёнлари ва оғриқ 
пайдо бўлиши - мана шуларни ҳаммаси функцияни бузилишига олиб келади. Бундай 
шароитда функционал элементлар компонентлари демак орган ва яхлит организм 
функцияларни бажара олмайди. 

Download 3,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish