Патологик



Download 3,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/268
Sana25.02.2022
Hajmi3,19 Mb.
#277157
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   268
Bog'liq
Haqberdiyev - Patologik fiziologiya

12.4. 
ВИТАМИНЛАР АЛМАШИНУВИНИНГ БУЗИЛИШИ 
Витаминлар –организмда нормал модда алмашинуви таминлаш учун зарур 
бўлган органик келиб чиққан, экзоген моддалардир. Ҳозирги вақтда бир неча ўн хил 
моддалар маълум бўлиб, улар витамин ва витаминсимон бирикмалар хисобланади. 
Ҳар бир витамин организмда ўзининг аниқ вазифасини бажаради. Кўпчилик 
витаминлар (В
1

В
2

В
5

В
6

РР) оқсил, ёғ, карбон сув алмашинувида қатнашувчи 
фермент системаларнинг коферментлари хисобланади. Айрим витаминлар (витамин 
Д) гормонсимон моддалар асосини ташкил қилади ва организмда мураккаб биохимик 
жараенларни бошқаришда иштирок этади. 


239 
Организмда у ёки бу витамин етишмаслиги (авитаминоз) модда 
алмашинувининг жиддий бузилишларига, ҳар хил аъзо ва системалар вазифаларининг 
бузилишига олиб келиши мумкин. 
Ҳар бир авитаминоз ёки (полиавитаминоз бирданига бир неча хил 
витаминларнинг етишмаслиги) маълум даражада патологик жараённинг 
ривожланишини кучайтиради. 
Ўзининг келиб чиқиши бўйича авитаминозлар бирламчи(ёки экзоген) 
иккиламчи (ёки эндоген) бўлиши мумкин. 
Бирламчи холатда авитаминоз тўлиқ (ёки деярли тўлиқ) озиқ – овқатда у ёки бу 
витаминларнинг йўқлигидан келиб чиқади. 
Иккиламчи холатда – авитаминоз ошқозон-ичак йўлларида витаминларнинг 
сўрилишининг бузилиши ёки ҳужайра ва тўқималарда витаминларнинг фойдаланиш 
жараенинг бузилиши натижасида келиб чиқади. 
Болаларда витаминлар етишмовчилигининг сабаблари ва умумий 
оқибатлари
 
1.
Вақтидан илгари туғулиш. 
Баъзи бир витаминлар учун (А.Д Е) депо фақат эмбрионал даврининг 
охирларида эмбрион жигарида хосил бўлади, шунинг учун чала туғилган бола бу 
жамғармалардан махрум бўлади. Бундан ташқари уларда витаминларнинг ошқозон – 
ичак йўлларидан сурилиши ва уларни фаол кофакторларга айланиши ёмон кечади. 
2.
Сунъий овқатлантириш.Сигир сути (она сутидан фарқли) Д.С.Е каби 
витаминларни ўз таркибида кам тутади. Бундан ташқари сигир сутида ўзлаштириш 
учун Е витамини керак бўлган тўйинмаган ёғ кислоталар кўп бўлади. 
Бу сут кайнатилганда эса В1 В6 В12 С каби витаминларнинг таркиби (60-70 
фоизга) камаяди. 
3.
Узоқ вақт бир хилда сут махсулотлари билан озиқланиш (қўшимча овқатсиз). 
Она сути таркибида Д ва С витаминлари миқдори кам бўлади. (айникса қиш ва 
бахорда). 
4.
Юқумли касалликлар. Бу холатда организмнинг витаминга бўлган талаби 
кескин ошиб кетади ва витаминларни тез сарфланишига олиб келади. 
5.
Ошқозон-ичак йўллари касалликлари витаминларнинг нармал сўрилиши 
бузилади. 
6.
Инфекцияларга қарши препаратларни узоқ вақт қабул қилиш бу холатда 
инсон организми учун зарур бўлган В1 В2 В6 К каби ва қатор бошқа витаминларнинг 
манбаи хисобланган грам манфий бактериялар йўқолади. 
Бундан ташқари боланинг жадал ўсиши даврида жинсий етилишида жадал 
физик ва эмоционал юклама тушганда витаминларга бўлган талаб ошиб кетади. 
Ҳозирги вактда тепик авитаминозлар камдан-кам учрайди. Кўпроқ 
организмнинг яшаш қобилятига ёмон тасир этувчи (айниқса ўсувчи организмга) 
яширин витамин етишмовчилиги борки, у организмни инфекцияга қаршилигини 
сусайтиради ва аллергик касалликлар ривожланишига сабаб бўлади. 
Бундай холларда болаларда авитаминоз касаллигини аниқлаш ва уни бартараф 
қилиш кўп касалликларни олдини олади шу билан боланинг яхши ўсиши учун ёрдам 
беради. Ҳар хил ёшдаги болаларнинг талабига мос миқдордаги истеъмол қилиши 
керак бўлган витаминлар 6-жадвалда кўрсатилган. 
6-
жадвал 


240 
БОЛАЛАР УЧУН ВИТАМИНЛАРНИНГ ТАВСИЯ ҚИЛИНГАН ҚАБУЛ 
ҚИЛИШ МИҚДОРИ (СУТКАДА

Download 3,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish