Патологик


БОЛАЛАР УЧУН ВИТАМИНЛАРНИНГ ТАВСИЯ ҚИЛИНГАН ҚАБУЛ



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

БОЛАЛАР УЧУН ВИТАМИНЛАРНИНГ ТАВСИЯ ҚИЛИНГАН ҚАБУЛ 
ҚИЛИШ МИҚДОРИ (СУТКАДА) 
 
Ёш 
витаминларнинг 
номи 
А мкг В

мг В
2
 мг В
6
 мг В
12 
мкг С мг 
Д мг 
Е мг РР мг 
Янги 
туғилган 
бола
400.0 
0.3 
0.4 
0.4 
0.3 
30.0 
400.0 
5.0 
4.0 
1ойдан 3ойгача 
400.0 
0.3 
0.4 
0.4 
0.3 
30.0 
400.0 
5.0 
5.0 
4-6 ойлик
400.0 
0.4 
0.5 
0.5 
0.4 
35.0 
400.0 
5.0 
6.0 
7-12 ойлик
400.0 
0.5 
0.6 
0.6 
0.5 
40.0 
400.0 
6.0 
7.0 
1-3 ёшгача 
450.0 
0.8 
0.9 
0.9 

45.0 
400.0 
7.0 
10.0 
4-6 ёшгача 
500.0 

1.3 
1.3 
1.5 
50.0 
100.0 
10.0 
12.0 
7-10 ёшгача 
700.0 
1.4 
1.6 
1.6 
2.0 
60.0 
100.0 
10.0 
15.0 
11-13 ёш қизлар
1000.0 1.5 
1.7 
1.7 
3.0 
60.0 
100.0 
10.0 
16.0 
11-13 
ёш ўғил 
болалар 
1000.0 1.6 
1.9 
1.9 
3.0 
70.0 
100.0 
12.0 
18.0 
14-17 ёш қизлар 
1000.0 1.6 
1.8 
1.8 
3.0 
65.0 
100.0 
12.0 
17.0 
14-17ёш 
ўғилболалар 
1000.0 1.7 
2.0 
2.0 
3.0 
75.0 
100.0 
15.0 
19.0 
Витаминлар етишмовчилиги сабабли инсон организмида бўладиган 
ўзгаришлакрнинг умумий белгилари борки, уларга иштаханинг йўқолиши, 


285 
ўстшнинг секинлашуви, тана вазнининг ўзгариши,тез чарчаш, мускулларнинг 
бўшашиши инфекцияга чидамлилигининг сусайиши кабилар киради. 
Ёғда эрувчи витаминларнинг етишмовчилиги 
 
Авитаминоз А
витамин А (ретинол) кўпчилик модда алмашинуви 
жараенларнинг бошқарилишида қатнашиб тўқималарни озиқланишини 
яхшилайди, суяк тўқималарни ўсиши ва ривожланиши, қоннинг физик –
кимевий хусусиятларини сақланиб туришида иштирок этади. Витамин А 
синапсларда нерв қўзғалувчанлигини ўтишини ўзгартиради. миелин 
синтезига ёрдам беради. Жинсий етилиш даврида мухим бўлган строид 
гармонлар сентизида хам қатнашади. Витамин А эпителал ҳужайралар 
диференциясига жавоб берувчи, ферментларни, активлаб, мугузланишни, 
олдиниолади, ошқозон–ичак йўлларидаги шиллиқ пардалар регенирациясига 
ёрдам беради. Витамин А кучсиз ёруғлиқда нормал қўришни таъминловчи 
родопсин моддасининг (кўриш пурпури) синтези учун хам керак. 
Авитаминоз А нинг сабаблари витамин А ўзлаштирилишининг бузилиши 
(оқсил алмашинувининг бузилиши.протеинурия витаминларни тўқималарга 
етказишига тўсқинлик қилади). Ретинол сарфланишининг жадаллиги ва 
унинг депосининг камайиши (сепсис, зотилжам, грипп, жигар касалликлари, 
буйрак касалликлари). Авитаминоз А умумий ўсиш ва ривожланишнинг 
секинлашувига, инфекцияга берилувчанликнинг ошишига олиб келади. 
Авитаиминоз А га энг хос бўлган белгилардан бири қўришнинг жиддий 
бузилиши ҳисобланади. Бунда ғира-шира қоронғуликда аниқ қўриш 
йўқолиши билан ифодаланади, конъюктива ва шох парда қурийди 
(ксерофтальмия) кератинланиш кучаяди. 
Авитаминоз А да ғира –шира қоронғиликда кўриш ўткирлигининг 
бўзилиши механизми. 
Айникса ретинол етишмовчилиги болалар организмига оғир таъсир қилади. 
Авитаминоз Д. 
Витамин Д пируват декарбоксилаза ферментини 
фаоллигини ошириб ичақда Са
+2 
сўрилишига энг қулай шароит яратувчи 
лимон кислотасини пироузум кислотасидан хосил бўлишини тезлаштиради. 
Бундан ташқари витамин Д метаболитлари таъсирида фосфат ва магний 
ионлари сўрилишида зарур бўлган омиллар ичак деворида хосил бўлади. 
Витамин Д таъсирида суякларда калцийни боғловчи оқсил тузилишли 
коллаген сентизи. (БСК) ишқорий фосфатаза ва нормал тузилишли коллоген 
хосил бўлади. Натижада суяк стромасининг оқсил синтези фаоллашади, 
суякнинг ўсувчи зоналарида тоғай тўқималарнинг (ҳужайраларнинг) ўсиши 
нармал бўлади. Кальцийни қон плазмасидан олинишини ва унинг суякларга 
йиғилиши содир бўлади. 
Витамин Д диафизларда суяк тўқимасининг сўрилишининг 
активлаштиради, қон плазмасига кальцийнинг тузилишини кўпайтиради, бу 
билан қондаги кальцийнинг миқдорини нормаллаштиради.Витамин Д ва 
унинг метаболитлари тасири остида буйракларда кальций боғловчи оқсил 


286 
ишқорий фосфатаза синтези содир бўлади. Булар буйрак проксимал 
каналчаларида кальций-натрий фосфат реабсорбцияси учун керак бўлади. 
Витамин Д нинг буйракларга таъсири остида қон плазмасидаги Са нинг 
миқдори нормаллашади ва паратгармоннинг ўта фаоллигига қаршилик 
қилади (эндокрин системаси патофизологиясига каранг). 
Авитаминоз Д нинг сабаблари - сафронинг ичакка кам тушиши 
натижасида (холистаз) витамин Д нинг сўрилиши кискин пасайиб кетади. 
Авитаминоз Д чала тўғилган болаларда жигарда бу витаминнинг жамғармаси 
камлигидан келиб чиқади. Бундан ташқари она сути билан узоқ вақт 
боқилган болаларда сурункали жигар етишмовчилигига дучор бўлган 
болаларда бўлади Болаларда витьамин Д нинг етишмаслиги фосфор –
кальций алмашинувининг ва суяк тўқимсининг минераллашишининг 
бузилишига ва рахит келиб чиқишига сабаб бўлади. Рахитнинг бошланғич 
белгиларидан бири нерв системасида бўладиган ўзгаришлардир. Бола инжиқ 
бўлиб қолади, кўп йиглайди, терлайди. Суяк тўқимасининг кальцийланиш 
жараёнинг бўзилиши натижасида суяк деформацияси билан борувчи 
остиеомоляция ва остеопороз келиб чиқади. (“Киличсимон” ёки О симон 
оёклар) қовурғани тоғай суяк чегарасида рахит тасбехларини пайдо бўлиши 
кузатилади. 
Витамин Д етишмовчилиги кальцийнинг ичакларда сўрилишининг 
бузилиши билан кечади. Бундан ташқари авитаминоз Д кальций ва фосфатни 
буйрак каналчаларидаги реобсорбцияни камайтириб қон плазмасида 
уларнинг миқдорини пасайтиради. Бу эса паратгормон миқдорининг 
камайишига суяк тўқимасида кальций ва фосфорнинг ювилиб кетишига олиб 
келади. Рахит билан касалланган болаларда. умумий ўсиш секинлашади. 
Мушакларнинг бушашиши кузатилади. Метеорезм қориннинг ўлчами 
катталашади. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish