Тўлиқ бўлмаган очлик ва унинг асоратлари.
Тўлиқ бўлмаган очлик (сурункали очлик) тўлиқ очликдан шу билан
фарқланадики, бунда организм тўлиқ озиқланмаса ҳам ўзининг ҳаёт
фаолиятини узоқ вақтгача сақлаб туради. Тўлиқ очликдаги одамнинг яшаш
269
давомийлиги унинг калориялараро етишмовчилик бирлиги, ҳаёт фаолиятини
тиклаш учун сарфланган энергия ва организмдаги жамғарма моддалар
миқдорига боғлиқ. Кўпинча тўлиқ бўлмаган очликнинг сабабчиси бўлиб ҳар
хил сурункали касалликлар, асосан ошқозон ичак йўллари касалликлари
ҳисобланади. Шундай бўлса ҳам керакли озиқ моддалар чегараланган
миқдорда организмга киради. Тўлиқ бўлмаган очликнинг патогенези ва
оқибати асосан овқат калориясининг етишмовчилик даражасига боғлиқ.
Тўлиқ бўлмаган очликнинг дастлабки кўринишлари бу тана вазнининг
камайиши, гипотермия, мускуллар ҳолсизлиги, гиподинамия, мускул
атрофияси, жинсий фаолиятининг пасайишидир. Қон зардобидаги оқсиллар
миқдори 50-60 г/л га гача пасаяди, глобулинлар миқдори пасаяди. Қонда
қанднинг миқдори 0,7 г/л га гача ва ундан пастга тушиб кетади. Асосий
алмашинув эса 15-20% пасаяди.
Кейинчалик тана вазнининг камайиши ривожланади (50% гача),
қондаги оқсиллар миқдори камаяди (30-40 г/л гача). Қондаги оқсиллар
миқдорининг камайиши коллоид босим пасайишини чақиради, бу ҳолат
тўлиқ очликка нисбатан анча ривожланган. Бунинг ҳисобига шиш пайдо
бўлади. Асосий алмашинув 30-40% га пасаяди. Аммо унча кучли эмас, чунки
организм ташқаридан бирмунча миқдорда карбонсувлар олиб туради. Нафас
коэффициенти ҳам тўлиқ бўлмаган очлик даврида камаяди, оксидланиш
жараёнлари камаяди, ацидоз ривожланади. Юрак қон-томир системасида
ўзгаришлар кузатилади (брадикардия, қон томир тонусининг камайиши,
гипотензия), нафас олиш сусаяди.
Тери, ёғ, эндокрин безлари атрофияга учрайди. Инфексияга мойиллик
ортади. Тўлиқ бўлмаган очликнинг охирги босқичи кома ҳолатининг
ривожланиши билан ифодаланади. Узоқ давом этган тўлиқ бўлмаган очликда
одамда алиментар озиш, озиб кетишнинг ривожланиши, кўпинча шишлар
билан ниқобланган бўлиб мускулларнинг оғриши организм реактивлигининг
ўзгариши (инфекцияларга юқори мойиллик ва аллергик касалликларга
мойилликнинг пасайиши) депрессияга борувчи умумий тормозланиш билан
ифодаланади.
Тўлиқ бўлмаган очликнинг тез учрайдиган турларидан бири оқсил
калорияси етишмовчилиги ҳисобланади. Болаларда оқсил калорияси
етишмовчилиги ривожланган ҳолларда (айниқса ёш болаларда) бўй
ўсмаслиги, умумий ривожланишнинг орқада қолиши, шишлар, камқонлик
белгилари кўринади.
Юқорида баён этилган бузилишлар асосида оқсил синтезининг
сусайиши ферментлар фаоллигининг пасайиши, ошқозон – ичак йўлларида
темир, витаминлар ва бошқа маҳсулотларнинг сўрилишининг бузилиши
ётади. (4-Чизма)
270
Do'stlaringiz bilan baham: |