Патологик физиология


Автаминоз ва гипервитаминоз



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet177/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Автаминоз ва гипервитаминоз 
Гипервитаминозни олдини олиш даволаш чораларини асосийси пархез 
бўлиб, унда организмнинг витаминга бўлган талаби физиологик нуқтаи 
назардан балансланган бўлади ва витаминларнинг синтетик аналоглари 
бўлади. Бироқ витаминларни организмга кўп кириши (айникса ёш болага) 
захарли таъсир килади, бу гипервитаминоз дейилади. 
Гипервитаминоз А
Бу холат витамин А га бўлган суткалик талабдан 
кўп микдорда кабул қилиши натижасида келиб чикади. Гипервитаминоз А да 
орка мия суюклигининг микдори ошади, калла ичи босими ошади ва 
натижада бош огригига ва айланиши, кусиш келиб чикади. Кейинчалик эса 
жигар ва букйрак функциялари бузилади. 
Гипервитаминоз Д.
Сунъий бокулувчи болаларда кўп учрайди. Бу 
гипервитаминозда Са+
2
нинг ичакларда сўрилиши ва суяклардан ювилиши 
актив бўлади, натижада гиперкальцимия, ю м ш о қ тўқиманинг, томир 
деворининг, юрак клапанларининг кальцификацияланиши содир бўлади. 
Буларнинг ҳаммаси юрак, жигар, буйракларнинг огир патологияларига олиб 
келади. 
Гипервитаминоз Е.
Бу гипервитаминознинг асоратлари фагоцитозни 
рагбатлантириш учун керак бўлган эркин радикалли реакцияларнинг кескин 
тормозланишига боғлиқ. Вақтидан илгари тугилган болалар кон зардобида 
токоферол қолдиғи борлиги сепсиз ва некрозли энтроколитларнинг кўп 
учрашига олиб келади. Витамин Е нинг кўп вакт кабул килиш вит. К нинг 
активлигини пасайишига олиб келиши мумкин. (ОНИ да геморрогиянинг 
хосил бўлиши, яранинг тузалишини секинлаштиради). 
Гипервитаминоз_К.'>Гипервитаминоз К.
Бу холат витамин К ни кўп микдорда организмга 
киритилганда ёки унин организмда кўмуляцияланиши натижасида келиб 
чикади. Гипервитаминоз К эритроцитлар гемолиз ива метгимоглобулинни 
кўп хосил бўлиши билан кечади. 
Гипервитаминоз
С. Бу холат аскорбин кислотасини кўп кабул 
килганда содир бўлади. Бунда бола организмида глюкозани ҳужайрага 
транспорт килинишини бўзилиб, унинг миқдорини қон плазмасида 
кўпайтириб глюкозурияга олиб келувчи дегидроаскорбин кислотанинг хосил 
бўлиши ошади. Бу кислота юкрри концентрацияда инсулинни ошқозон ости 
бези бета ҳужайралардан ажралишини тормозлайди. Аскорбин кислотани кўп 
290 


дозада кабул килиш болаларда кандли диабет сунъий рииожланишига имкон 
тўғдиради. Аскорбин кислотанинг юкрри дозаси ОИТ шиллиқ пардасини 
таъсирлантиради ва кўнгил айниш, қўсиш, ич кетишлар содир бўлади. 
Витамин С нинг кўплигм М Н С ни қўзғалишини оширади, уйқуни бузади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   173   174   175   176   177   178   179   180   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish