Патологик физиология


Хомила атрофидаги сувлар эмболияси



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Хомила атрофидаги сувлар эмболияси.
Ҳомила аёлларнинг туғиш 
жараёнида ҳомила атрофидаги сувлар шикастланган бачадон қон 
томирларига тушиб крлиши мумкин. Упканинг артериола ва капиярларида 
амниотик суюқликнинг қаттиқ бўлаклари тиқилиб қолиши мумкин. Бу 
эмболияда фибринолитик активликнинг ошиб кетиб, бачадондан қон кетиши 
чўзилиб кетади, чунки кон охиригача ивимайди. 
Кичик кон айланиш доирасининг эмболияси.
Бу типдаги 
эмболияларда системали артериал босим бирдан тушиб кетади ва чуқур 
патологик ва симптоматик ўзгаришларга олиб келади. Бунда ўпка 
артериаларида босим ошади ва шу артерия ва капиллярлар оралигида босим 
градиенти кескин ўзгаради. 
Шу билан бир қаторда вена босими кескин кўтарилади ва ўткир ўнг 
юрак етишмовчилиги синдроми кузатилади. Натижада, рефлектор ҳолатда 
ҳансираш пайдо бўлади. 
Катта кон айланиш доирасининг эмболияси.
Бу эмболияда эмболлар 
кўпинча тож артериялари, талоқ артериялари, уйку артериялари, буйрак ва 
ичак тутқичи артерияларда учрайди. Бу эмболларнинг кечиши ва оқибатлари 
қон томирларининг рефлектор спазми ва бунга жавобан коллатералларнинг 
ривожланиши даражасига боғлиқ. 
Копқоқ венаси эмболияси.
Бу эмболия кам учрайди, характерли 
клиник белгилари ва оғир кечадиган гемодинамик ўзгаришлари билан давом 
этади. Қопқоқ венаси босими катта бўлгани учун бу эмболияда кон ошкрзон-
ичак системаси аъзоларида кўп тўпланиб қолиши мумкин ва ўзига хос 
синдром пайдо бўлади. Бу ҳолатда характерли триада (асцит, крриндаги юза 
веналарининг шишиши, талоқнинг катталашиши) пайдо бўлади. 
199 


10 БОБ 
Я Л Л И Г Л А Н И Ш . Р И В О Ж Л А Н А Ё Т Г А Н О Р Г А Н И З М Д А 
Я Л Л И Г Л А Н И Ш Ж А Р А Ё Н Н И Н Г Х У С У С И Я Т Л А Р И 
Яллиғланишни таърифи 
Яллигланиш - шикастланиш организмни бир бутун ҳолдаги муракаб 
комплекс реакцияси, бўлиб, ҳимоя-мослашув ҳусусиятига яга ва эволюция 
жараёнида шаклланган, асосан маҳаллий туқима ўзгаришлари - альтерация, 
маҳаллий қон айланишни бузилишидан келиб чиқадиган экссудация ва 
лейкоцитлар эмиграцияси ва пролиферацияси билан ифодаланади. 
Яллигланиш жуда кенг тарқалган умум патологик жараёнларга киради. 
Баъзида ташки клиник аломатлари ҳар хил лекин кўп касалликларни асосини 
ташкил килади. Бу, асосан маҳаллий жараёнга у ёки бу даражада бутун 
организм, энг аввал иммун, эндокрин ва нерв системалари жалб килинади. 
Яллигланишнинг сабаблари ниҳоятда ҳилма-ҳилдир. Шикастловчи 
омилнинг ҳусусиятларига, турли-туманлигига карамай организмнинг жавоб 
реакцияси, асосан сифат жиҳатдан бир хилдир, яъни яллигланиш 
организмнинг шикастловчи таъсирга умумий типик патологик реакциясидир. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish