Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Зардоб касаллиги: 
181 


Зардоб касаллиги организмга - даволаш зардоблари баъзида 
антибиотиклар юборилганида пайдо бўлиши мумкин. Аммо ҳамма 
инсонларда эмас, балки хар хил муаллифлар маълумотларига Караганда 10¬ 
6 0 % ҳолларда учрайди. Зардоб касаллиги пайдо бўлишининг мухим шарти 
бўлиб, инсонни аллергик касалликларга мойиллиги (аллергик конституция) 
ҳисобланади. Касалликни моҳияти хозирча етарлича маълум эмас. Эҳтимол 
бу вегетатив нерв системасининг хусусиятлари, гистаминазанинг фаоллиги 
билан боғлиқ бўлса керак. Зардоб касаллиги анафилактик шокдан фарқ 
қилиб, бегона зардобни 1 чи марта юборгандан кейиноқ пайдо бўлиши 
мумкин. 
Инсонларда зардоб касаллигининг икки шаклини кузатиш мумкин. 
1.Инсонга бегона зардобни (кўпинча от зардоби) даволаш ёки профилактика 
мақсаддари учун ягона марта қўлланганида пайдо бўлади. Зардоб 
юборилгандан 7-12 кун ўтганда беморни регионал лимфа тугунлари 
катталашади, эшак еми тошади, кизил кичийдиган тошма юзага келади, 
кўпинча беморни юзи, ковоғи, бети ва бўғинларида эдема пайдо бўлади, 
баъзида бўғинлари огрийди, иситмалайди. Зардобни юборгандан кейин бу 
белгиларни пайдо бўлиш муддати ўртасида аниқ мослик мавжуд, чунки у 
антителолар хосил бўлиши бошланишига аниқ мое келади. 
Зардоб касаллигининг ривожланиш механизми шундаки,организмга 
юборилган бегона оқсил преципитинлар типидаги антителоларни хосил 
бўлишига олиб келади. Бу антителоларни бир қисми ҳужайраларда бирикади, 
бир қисми эса қонда айланиб юради. Тахминан бир ҳафтадан сўнг қондаги 
антителолар титри кўпайиб организмда хали сакланаётган бегона зардоб 
оқсиллари. яъни специфик аллерген билан реакцияга кириш даражасига 
етади. Аллергенни антитело билан бирлашиши натижасида иммун комплекс 
хосил бўлади ва у тери, буйрак ва бошка органларнинг капилларларини 
эндотелийларига чўкади. Бу чўкма капиллярлар эндотелийларини 
шикастлайди,томирлар ўтказузчанлигини оширади. Натижада аллергик 
эдема, эшак ем, лимфа тугунларни, буйрак коптокчаларини яллиғланиши ва 
зардоб касаллиги учун хос бошка ўзгаришлар пайдо бўлади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish