Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

"Restutio adintegrum"
тушунчаси, яъни бус-бутун, худди аввалги ҳолатидагидек 
бешикаст, касаллик бошлангунгача бўлган дастлабки ҳолатгача тикланиш 
тушунчаси нотўгридир. Тўла согайганда ҳам организмда функциялар ва уларни 
регуляциясини қисман ўзгаришлари сақланиб қолади. Шундай қилиб, согайиш 
фаол жараён бўлиб, шикастловчи омилнинг таъсирини бошланишиданоқ, бу 
жараёнда организм бир бутун ҳолда ишитрок этади. Согайиш патологик 
ўзгаришларнинг кўламига ва организмнинг қаршилик кўрсатиш қобилиятига 
боглиқ. Организмни қаршилик кўрсатиш қобилияти эса ўз навбатида 
организмнинг фардий реактивлигига, ёшига ва бошқа кўп омилларга боглиқдир. 
Касаллликни қайталаниши (рецидиви), ремиссияси ва сурункали 
касалликлар. 
Касалликнинг клиник аломатларини бир муддат йўқолганидан сўнг яна 
қайтадан пайдо бўлиши касалликни рецидиви, қайталаниши дейилади. 
Касалликни қайталаниши касал инсон организмидан этиологик омилни, 
тўла четлатилмаганлиги ёки касалликни патогенетик механизмларини 
йўқотилмаганлигидан гувоҳлик беради. Касалликни қайталанишига беморни 
касалхонага кеч ётқизилиши, нотўгри даволаниши, овқатланиш ва даволаш 
тартибини бузилиши, гиповитаминозлар ва бошқа омиллар имконият яратади. 
Касалликни рецидивлари ўртасидаги бемор ҳолатини вақтинча яхшиланиши 
даврига
 ремиссия
(лотинча "remissio" - кучсизланиш, камайиш) дейилади. 
Ремссия даврида касалликнинг клиник аломатларининг йўқолиши инсонни 
касалликдан қутулганлиги ва унинг ҳолатини касаллик бошлангунгача бўлган 
дастлабки соглом ҳолатга қайтганлигини билдирмайди. Маълум муддат утгандан 
сўнг касалликни клиник аломатлари қайтадан пайдо бўлади ва бемор врачга ёрдам 
сураб яна мурожат қилади. Ремиссиянинг давом этиши ҳар хил омилларнинг 
таъсирига боглиқ. Буларга этиологик омилларнинг шикастловчи кучи, 
организмнинг қаршилик қилиш қобилияти, бараварига кечаётган касалликлар, 
ташқи муҳитнинг шароитлари ва бошқалар кирадилар. 
18 


Ремиссия кўпинча етарлича самарали даволанмаганда, патологик жараён 
бартараф қилинмай, унинг кечиши кучсизлантирилганда юзага келади. Бундай 
ремиссияни терпевтик ремиссия дейилади. Ремиссиянинг бундай тури нур билан 
даволанганда, ўсмага қарши дорилар билан даволанганда, юрак пороклари, 
псориаз, пўрсилдоқ яра (пемфигус) кабилар билан касалланган беморларни 
дорилар билан даволанганда кузатилади. Кўп ҳолларда ремиссиянинг сабаблари 
аниқланмай қолади. Бундай ҳолларда ўз-ўзидан юзага келадиган ремиссия хакида 
ran юритилади. Ремиссиянинг теранлиги, касаллик аломатларини пайдо 
бўлишини секинлашуви ёки тўхташ даражасига боғлиқдир. Ремиссиянинг 
баркарорлиги ёки давомийлиги кенг меъёрда ўзгариб туради, яъни у бир неча 
кундан бир неча ой, ҳатто бир неча йиллар давом этиши мумкин. Бу экзоген 
(ташки муҳит) ва эндоген (организмнинг ҳолатига ва унинг қаршилик қилиш 
қобилиятига) омилларнинг таъсирига боғлиқ. 
Сурункали касалликлар - ўткир кечувчи касалликларнинг оқибати бўлиши 
ёки касалликни бошланишидан узоқ кечиши билан ифодаланиши мумкин. Аниқ 
мисол сифатида ревматизм касаллигида уни сурункали ҳолатга ўтишидан юрак 
порокларини ривожланишини ёки полимиелитдан сўнг мушакларда атрофик 
жараёнларни пайдо бўлишани кўрсатиш мумкин. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish