Patologik fiziologiya quyidagilarni o'rganadigan fan



Download 86,9 Kb.
Sana28.02.2022
Hajmi86,9 Kb.
#474293
Bog'liq
pat fiz


Patologik fiziologiya quyidagilarni o'rganadigan fan
A. Kasallikning kelib chiqishi, kechishi va tugashining umumiy shakllari.
B. fiziologik sharoitda organizmning hayotiy faoliyati.
C. Kasalliklarning tasnifi va nomenklaturasi.
G. kasallikning klinik ko'rinishi.
D. Dori vositalarining inson organizmiga ta'siri.
ANSWER: A

Patofiziologiyada asosiy o'rganish ob'ekti


A. kasallikdan oldingi.
B. metabolik kasalliklar.
C. umumiy patologiya nazariyasini yaratish.
G. Kasallik.
D. hayvon.
ANSWER: G

Patologik fiziologiyaning vazifalariga quyidagilar kiradi


A. etiologiyasi va patogenezining umumiy masalalarini o'rganish.
B. tibbiy tafakkur ning shakllanishi.
C. umumiy patologiya nazariyasini yaratish.
G. eksperimental terapiya usullarini ishlab chiqish.
ANSWER: B

Patofiziologiyaning eksperimental fan sifatida asoschisi


A. R. Virxov.
B. I.P. Pavlov.
C. Klod Bernard.
G. I.I. Mechnikov.
D.V.V. Pashutin.
ANSWER: D

Patofizyologik eksperimentda majburiy shart


A. funktsional ko'rsatkichlarni o'rganish.
B. hayvonlarda odam kasalligini modellashtirish.
C. morfologik ko'rsatkichlarni o'rganish.
G. biokimyoviy parametrlarni o'rganish.
D. kasallikning klinik ko'rsatkichlarini o'rganish.
ANSWER: B

Kasallik
A. har qanday ta'sirga tananing g'ayrioddiy reaktsiyasi


B. shikastlangan to'qimalar, organlar yoki tanadagi shikastlanish va himoya-adaptiv reaktsiyalarning kombinatsiyasi
C. tanadan moslashuvchan qiymatga ega bo'lmagan, normadan doimiy og'ish
G. sog'liqdan farqli o'laroq, sifat jihatidan yangi bo'lgan, atrof-muhit omillari ta'sirida vujudga keladigan va atrof-muhit sharoitlariga moslashish qobiliyatining cheklanganligi va ish qobiliyatining pasayishi bilan ajralib turadigan organizmning holati.
D. tananing holati, bu alohida organlar yoki tizimlarning kuchaygan stressga moslashish qobiliyatini cheklash bilan tavsiflanadi.
ANSWER: G

Kasallik oldi holati


A. zarar va moslashuv mexanizmlarining kombinatsiyasi
B. patologik jarayonning eng oddiy shakli
C. organizmning tipik patologik reaktsiyasi
G. kasallikning birinchi bosqichi
D. Salomatlik va kasallik o'rtasidagi oraliq holat
ANSWER: D

Elementar patologik reaktsiyalarning turli xil kombinatsiyasi bilan organlar va to'qimalarning funktsiyalari va tuzilishidagi og'riqli o'zgarish quyidagilardan iborat


A. patologik reaktsiya.
B. patologik holat.
C. patologik jarayon.
G. Kasallik.
D. alomat.
ANSWER: B

Patologik jarayon deyiladi


A. tanadan moslashuvchan qiymatga ega bo'lmagan, normadan doimiy og'ish.
C. atrof-muhit omillari bilan organlar va to'qimalarga zarar etkazilishi.
B. Tananing turli xil ta'sirlarga etarli darajada javob bermasligi.
G. Zarar va himoya tabiiy birikmasi.
D. shikastlangan to'qimalar, organlar yoki tanadagi reaktsiyalar.
ANSWER: D

Kasallikka misol (nozologik birlik)


A. yurak xuruji
B. pnevmoniya
C. leykotsitoz
G. allergiya
D. gipoksiya
ANSWER: B

Ko'z kuyish yoki jarohatlardan keyin ko'rlik


A. patologik holat
B. patologik jarayon
C. patologik reaktsiya
G. nazologik shakl (kasallik)
D. kasallik belgilari.
ANSWER: A

Sindrom bu


A. Turli xil kasalliklarning bir xil belgilari.
B. bitta patogenezi bilan kasallik belgilari to'plami.
C. Kasallikning qaytarilishi.
G. har xil patogenez kasalligi alomatlarining to'plami.
D. kasallikning eng muhim belgilari.
ANSWER: B

Kasallikning o'tkir kechish davomiyligi


A. ko'pi bilan 4 kun.
B. 5-14 kun.
C. 15-40 kun.
G. bir necha oy.
D. bir necha yil.
ANSWER: B

Kasallikning o'ziga xos bo'lmagan belgilarining paydo bo'lishi quyidagilarga xosdir


A. yashirin davr.
B. inkubatsiya davri.
C. kasallikning balandligi.
G. prodromal davr.
D. kasallikning natijasi.
ANSWER: G

Resediv
A. klinik ko'rinishlar butunlay yo'qolgandan keyin kasallikning yangi sikli.


B. yo'tal.
C. qusish.
G.gematopoetik to'qimaning giperplaziyasi.
D. O'tkir gipotenziyadagi adrenalin ajralishi.
ANSWER: A

Qayta tiklanishning uzoq muddatli va barqaror mexanizmlariga quyidagilar kiradi


A. O'tkir gipoglikemiyada insulin gormonlarini chiqarishi.
B. yo'tal.
C. qusish.
G. gematopoetik to'qimaning giperplaziyasi.
D. O'tkir gipotenziyadagi adrenalin shoshilinch.
ANSWER: G

Tananing shoshilinch himoya va kompensatsion reaktsiyasi


A. akşırish.
B. gipertrofiya.
C. fagotsitoz.
G. isitma.
D. antikor shakllanishi.
ANSWER: A

O'lishning asosiy bosqichlarining to'g'ri ketma-ketligini ko'rsating


A. preagony, terminal pauza, agoniya, klinik o'lim, biologik o'lim.
B. terminal pauza, preagony, agoniya, klinik o'lim, biologik o'lim.
C. preagony, azob, terminal pauza, klinik o'lim, biologik o'lim.
G. preagony, terminal pauza, agoniya, biologik o'lim, klinik o'lim.
D. preagony, azob, klinik o'lim, terminal pauza, biologik o'lim.
ANSWER:A

Oddiy sharoitlarda klinik o'lim davomiyligi


A. 1-2 min.
B. 5-6 min.
C. 30-60 min.
G. 1-2 soat.
D. 1-2 kun.
ANSWER: B
Patologik fiziologiya quyidagilarni o'rganadigan fan
A. Kasallikning kelib chiqishi, kechishi va tugashining umumiy shakllari.
B. fiziologik sharoitda organizmning hayotiy faoliyati.
C. Kasalliklarning tasnifi va nomenklaturasi.
G. kasallikning klinik ko'rinishi.
D. Dori vositalarining inson organizmiga ta'siri.
ANSWER: A

Patofiziologiyada asosiy o'rganish ob'ekti


A. kasallikdan oldingi.
B. metabolik kasalliklar.
C. umumiy patologiya nazariyasini yaratish.
G. Kasallik.
D. hayvon.
ANSWER: G

Patologik fiziologiyaning vazifalariga quyidagilar kiradi


A. etiologiyasi va patogenezining umumiy masalalarini o'rganish.
B. tibbiy tafakkur ning shakllanishi.
C. umumiy patologiya nazariyasini yaratish.
G. eksperimental terapiya usullarini ishlab chiqish.
ANSWER: B

Patofiziologiyaning eksperimental fan sifatida asoschisi


A. R. Virxov.
B. I.P. Pavlov.
C. Klod Bernard.
G. I.I. Mechnikov.
D.V.V. Pashutin.
ANSWER: D

Patofizyologik eksperimentda majburiy shart


A. funktsional ko'rsatkichlarni o'rganish.
B. hayvonlarda odam kasalligini modellashtirish.
C. morfologik ko'rsatkichlarni o'rganish.
G. biokimyoviy parametrlarni o'rganish.
D. kasallikning klinik ko'rsatkichlarini o'rganish.
ANSWER: B

Kasallik
A. har qanday ta'sirga tananing g'ayrioddiy reaktsiyasi


B. shikastlangan to'qimalar, organlar yoki tanadagi shikastlanish va himoya-adaptiv reaktsiyalarning kombinatsiyasi
C. tanadan moslashuvchan qiymatga ega bo'lmagan, normadan doimiy og'ish
G. sog'liqdan farqli o'laroq, sifat jihatidan yangi bo'lgan, atrof-muhit omillari ta'sirida vujudga keladigan va atrof-muhit sharoitlariga moslashish qobiliyatining cheklanganligi va ish qobiliyatining pasayishi bilan ajralib turadigan organizmning holati.
D. tananing holati, bu alohida organlar yoki tizimlarning kuchaygan stressga moslashish qobiliyatini cheklash bilan tavsiflanadi.
ANSWER: G

Kasallik oldi holati


A. zarar va moslashuv mexanizmlarining kombinatsiyasi
B. patologik jarayonning eng oddiy shakli
C. organizmning tipik patologik reaktsiyasi
G. kasallikning birinchi bosqichi
D. Salomatlik va kasallik o'rtasidagi oraliq holat
ANSWER: D

Elementar patologik reaktsiyalarning turli xil kombinatsiyasi bilan organlar va to'qimalarning funktsiyalari va tuzilishidagi og'riqli o'zgarish quyidagilardan iborat


A. patologik reaktsiya.
B. patologik holat.
C. patologik jarayon.
G. Kasallik.
D. alomat.
ANSWER: B

Patologik jarayon deyiladi


A. tanadan moslashuvchan qiymatga ega bo'lmagan, normadan doimiy og'ish.
C. atrof-muhit omillari bilan organlar va to'qimalarga zarar etkazilishi.
B. Tananing turli xil ta'sirlarga etarli darajada javob bermasligi.
G. Zarar va himoya tabiiy birikmasi.
D. shikastlangan to'qimalar, organlar yoki tanadagi reaktsiyalar.
ANSWER: D

Kasallikka misol (nozologik birlik)


A. yurak xuruji
B. pnevmoniya
C. leykotsitoz
G. allergiya
D. gipoksiya
ANSWER: B
Balandlik kasalligining rivojlanishidagi asosiy omil
A. barometrik bosimni oshirdi
B. havodagi kislorodning qisman bosimi pasaygan
C. ultrabinafsha nurlanish
G. infraqizil nurlar
D. past harorat
ANSWER: B

Kasallik balandlikdagi kompensatsion-moslashuv qiymati


A. eritrotsitoz
B. leykemiya
C. leykotsitoz
G. anemiya
ANSWER: A

Etiologiyani o'rganishda zamonaviy yo'nalish


A. dialektik kauzalizm
B. dualizm
C. Freudianizm
G. Ayurveda
ANSWER: A

Polietiologiya tushuncha sifatida quyidagilarni tavsiflash uchun ishlatiladi


A. termal kuyish
B. nurlanish kasalligi
C. sil kasalligi
G. yallig'lanishi
D. oyoq-qo'llarning sinishi
ANSWER: G

Ichki etiologik omillarga quyidagilar kiradi


A. irsiyatni o'zgartirish
B. sovutish
C. stress omillari
G. tana qarshiligi
ANSWER: A

Kasallikning rivojlanishiga olib keladigan ichki sharoitlar


A. to'yib ovqatlanmaslik
B. gipotermiya
C. yomon odatlar
G. patologik konstitutsiya
D. jismoniy harakatsizlik
ANSWER: G

Kasallikning boshlanishiga yordam beradigan tashqi holat


A. erta bolalik.
B. irsiyatni o'zgartirdi.
C. konstitutsiyaviy anomaliyalar.
G. noto'g'ri ovqatlanish
D. qarilik yoshi.
ANSWER: G

Yatrogen kasallikning sababi


A. infektsiya
B. shifokorning noto'g'ri xatti-harakatlari
C. Bemorning noto'g'ri xatti-harakati
G. tana reaktivligining pasayishi
D. o'ta kuchli patogen omillarning ta'siri
ANSWER: B

Yuqori atmosfera bosimi ta'sirida quyidagilar kuzatiladi


A. gazlarning eruvchanligini oshirish
B. gazlarning eruvchanligini pasaytirish
C. uglevod almashinuvining buzilishi
G. dekompressiya
ANSWER: A

Quyosh urishi


A. Yuqori muhit harorati
B. Ochiq boshga quyosh nuri
C. Kiyim bilan himoyalangan odamning quyosh nurlari
G. Quyosh spektrining ko'rinadigan nurlari
D. infraqizil nurlar
ANSWER: B

Kasallik balandlikdagi kompensatsion-moslashuv qiymati


A. eritrotsitoz
B. leykemiya
C. leykotsitoz
G. anemiya
ANSWER: A

Patogenetik davolash quyidagilarni o'z ichiga oladi


A. antibiotik terapiyasi;
B. anthelmintic terapiyasi;
C. yallig'lanishga qarshi terapiya
G. antiviral terapiya;
D. tuberkulostatik davolash.
ANSWER: C

Faqat etiotropik kasalliklarning oldini olish quyidagilarni o'z ichiga olishi mumkin


A. bemorni immunizatsiya qilish
B. qattiqlashishi
C. sog'lom turmush tarzi
G. fizioterapiya mashqlari
D. bemorni izolyatsiya qilish
ANSWER: D

Maxsus reaktivlik deb ataladi


A. Tana antigen qo`zg`atuvchiga javob beradi
B. ushbu turning organizmlari atrof-muhit ta'siriga javob beradi
C. organizm fizik omillar ta'siriga ma'lum darajada javob beradi
G. ma'lum bir organizm atrof-muhit ta'siriga javob beradi.
ANSWER: A

Spetsifik bo'lmagan patologik reaktivlikning misoli quyidagilardagi reaktivlikdir


A. Allergiya
B. immunitet tanqisligi holatlari
C. immunosupressiv sharoitlar
G. immunitetli proliferativ kasalliklar
D. zarba sharoitlari
ANSWER: D

Dizergiya deb ataladi


A. tananing stimulga bo'lgan javobini oshirdi
B. tananing stimulga bo'lgan reaktsiyasining pasayishi
C. qo'zg'atuvchiga javob yo'qligi
G. buzuq ogohlantiruvchi javob
D. tirnash xususiyati beruvchi ta'sirga etarli javob
ANSWER: G

Yuqori haroratning biologik ob'ektga mutagen ta'siri bilan bog'liq


A. hujayra genomiga foton olish bilan
B. hujayrada kavitatsiya bilan
C. genda molekula va atomlarning harakatchanligi oshishi bilan
G. hujayrada radiotoksinlar paydo bo'lishi bilan
D. atomlar va molekulalarning ionlanishi bilan
ANSWER: C
Maxsus reaktivlik deb ataladi
A. Tana antigen qo`zg`atuvchiga javob beradi
B. ushbu turning organizmlari atrof muhit ta'siriga javob beradi
C. organizm fizik omillar ta'siriga ma'lum darajada javob beradi
G. ma'lum bir organizm atrof-muhit ta'siriga javob beradi.
ANSWER: A

Spetsifik bo'lmagan patologik reaktivlikning misoli quyidagi reaktivlikdir


A. Allergiya
B. immunitet tanqisligi holatlari
C. immunosupressiv sharoitlar
G. immunitetli proliferativ kasalliklar
D. zarba sharoitlari
ANSWER: D

Kasallikning paydo bo'lishi uchun


A. bitta sababning harakati kifoya qiladi
B. har doim ham sababni o'z ichiga olmaydigan shart-sharoitlar majmui zarur
C. majburiy irsiy moyillik
G. sabab va kasallikning rivojlanishiga yordam beradigan sharoitlar zarur
D. sabablar majmuasining harakati zarur
ANSWER: G
Bolalik patologiyasining o'ziga xos xususiyatlari quyidagilardan iborat
A. surunkali kasallik
B. biosintetik jarayonlarni inhibe qilish
C. biologik to'siqlarning yuqori o'tkazuvchanligi
G. o'sma kasalliklarining yuqori darajasi
D. patologiyaning ko'pligi.
ANSWER: C

Faol qarshilikka misol


A. hasharotlar, kaplumbağalarning zich qopqoqlari
B. teri, shilliq pardalar mikroblarning kirib borishini oldini oladi
C. suyaklar va mushak-skelet tizimining boshqa to'qimalari
G. fagotsitoz
D. gistoemologik to'siqlar.
ANSWER: G

Patologik reaktsiyaga misol


A. skar to'qimalarining o'zgarishi
B. Sovuqda teri tomirlarining torayishi
B. o'quvchining yorug'likka kengayishi
G. gipohidratatsiya bilan tashnalik
D. miokard infarkti.
ANSWER: B

Polietiologiya tushuncha sifatida quyidagilarni tavsiflash uchun ishlatiladi


A. termal kuyish
B. nurlanish kasalligi
C. sil kasalligi
G. yallig'lanishi
D. oyoq-qo'llarning sinishi
ANSWER: G
Ichki etiologik omillarga quyidagilar kiradi
A. irsiyatni o'zgartirish
B. sovutish
C. stress omillari
G. tana qarshiligi
ANSWER: A

Kasallikning rivojlanishiga olib keladigan ichki sharoitlar


A. to'yib ovqatlanmaslik
B. gipotermiya
C. yomon odatlar
G. patologik konstitutsiya
D. jismoniy harakatsizlik
ANSWER: G

Kasallikning boshlanishiga yordam beradigan tashqi holat


A. erta bolalik.
B. irsiyatni o'zgartirdi.
C. konstitutsiyaviy anomaliyalar.
G. noto'g'ri ovqatlanish
D. qarilik yoshi.
ANSWER: G
Maxsus reaktivlik deb ataladi
A. Tana antigen qo`zg`atuvchiga javob beradi
B. ushbu turning organizmlari atrof muhit ta'siriga javob beradi
C. organizm fizik omillar ta'siriga ma'lum darajada javob beradi
G. ma'lum bir organizm atrof-muhit ta'siriga javob beradi.
ANSWER: A

Spetsifik bo'lmagan patologik reaktivlikning misoli quyidagi reaktivlikdir


A. Allergiya
B. immunitet tanqisligi holatlari
C. immunosupressiv sharoitlar
G. immunitetli proliferativ kasalliklar
D. zarba sharoitlari
ANSWER: D

Bir xil kuchning patogen omilining ta'siri turli odamlarning hayotiy faoliyatida bir xil


o'zgarishlarni keltirib chiqarmaydi, bunga misol
A. turlarning reaktivligi;
B. guruh reaktivligi;
C. jinsiy reaktivlik;
G. yoshga bog'liq reaktivlik;
D. individual reaktivlik
ANSWER: D

Bolalik patologiyasining o'ziga xos xususiyatlari quyidagilardan iborat


A. surunkali kasallik
B. biosintetik jarayonlarni inhibe qilish
C. biologik to'siqlarning yuqori o'tkazuvchanligi
G. o'sma kasalliklarining yuqori darajasi
D. patologiyaning ko'pligi.
ANSWER: C

Faol qarshilikka misol


A. hasharotlar kaplumbağalarning zich qopqoqlari
B. teri shilliq pardalar mikroblarning kirib borishini oldini oladi
C. suyaklar va mushak skelet tizimining boshqa to'qimalari
G. fagotsitoz
D. gistoemologik to'siqlar
ANSWER: G

Patologik reaktsiyaga misol


A. skar to'qimalarining o'zgarishi
B. Sovuqda teri tomirlarining torayishi
B. o'quvchining yorug'likka kengayishi
G. gipohidratatsiya bilan tashnalik
D. miokard infarkti.
ANSWER: B

Polietiologiya tushuncha sifatida quyidagilarni tavsiflash uchun ishlatiladi


A. termal kuyish
B. nurlanish kasalligi
C. sil kasalligi
G. yallig'lanishi
D. oyoq qo'llarning sinishi
ANSWER: G

Ichki etiologik omillarga quyidagilar kiradi


A. irsiyatni o'zgartirish
B. sovutish
C. stress omillari
G. tana qarshiligi
ANSWER: A

Kasallikning rivojlanishiga olib keladigan ichki sharoitlar


A. to'yib ovqatlanmaslik
B. gipotermiya
C. yomon odatlar
G. patologik konstitutsiya
D. jismoniy harakatsizlik
ANSWER: G

Kasallikning boshlanishiga yordam beradigan tashqi holat


A. erta bolalik.
B. irsiyatni o'zgartirdi.
C. konstitutsiyaviy anomaliyalar.
G. noto'g'ri ovqatlanish
D. qarilik yoshi.
ANSWER: G

Kasallikning paydo bo'lishi uchun


A. bitta sababning harakati kifoya qiladi
B. har doim ham sababni o'z ichiga olmaydigan shart sharoitlar majmui zarur
C. majburiy irsiy moyillik
G. sabab va kasallikning rivojlanishiga yordam beradigan sharoitlar zarur
D. sabablar majmuasining harakati zarur
ANSWER: G

Bayonot to'g'ri


A. Kasallikning shartlari kasallikning o'ziga xos xususiyatlarini aniqlaydi.
B. sababning organizm bilan o'zaro ta'siri natijasida kasallikning o'ziga xos belgilari
C. etiologiyasi bu kasallikni keltirib chiqaradigan sharoitlarning umumiyligini o'rganish
G. kasallikning o'ziga xos xususiyati asosan organizmning o'zgargan reaktivligi bilan
belgilanadi
D. Kasallikning shartlari bu kasalliksiz yuzaga keladigan omillardir.
ANSWER: B

Organizmda tezlanish ta'siri ostida quyidagilar rivojlanadi


A. kinetozlar
B. miokard infarkti
C.to'qimaning qizarishi
G. yallig'lanishi
ANSWER: A

Etiologiyani o'rganishda zamonaviy yo'nalish:


A. dialektik kauzalizm
B. dualizm
C. Freudianizm
G. Ayurveda
ANSWER: A

Polietiologiya tushuncha sifatida quyidagilarni tavsiflash uchun ishlatiladi


A. termal kuyish
B. nurlanish kasalligi
C. sil kasalligi
G. yallig'lanishi
D. oyoq qo'llarning sinishi
ANSWER: G
Ichki etiologik omillarga quyidagilar kiradi
A. irsiyatni o'zgartirish
B. sovutish
C. stress omillari
G. tana qarshiligi
ANSWER: A

Kasallikning rivojlanishiga olib keladigan ichki sharoitlar


A. to'yib ovqatlanmaslik
B. gipotermiya
C. yomon odatlar
G. patologik konstitutsiya
D. jismoniy harakatsizlik
ANSWER: G

Kasallikning boshlanishiga yordam beradigan tashqi holat


A. erta bolalik.
B. irsiyatni o'zgartirdi.
C. konstitutsiyaviy anomaliyalar.
G. noto'g'ri ovqatlanish
D. qarilik yoshi.
ANSWER: G

Yatrogen kasallikning sababi


A. infektsiya
B. shifokorning noto'g'ri xatti harakatlari
C. Bemorning noto'g'ri xatti harakati
G. tana reaktivligining pasayishi
D. o'ta kuchli patogen omillarning ta'siri
ANSWER: B

Patogenezning asosiy bo'g'inini izolyatsiya qilish uchun quyidagilar zarur


A. nedensel munosabatlar patogenetik zanjirining yorilishi
B. gazlarning eruvchanligini oshiradi
C. Gazlarning eruvchanligini pasaytirish
G. denaturatsiya
ANSWER: A
Аллергия белгиларидан кейин организм сенсибилизация ҳолати қанча вақтгача сақланади.
A.14-25 кун.
B.Бир неча ой.
C.1-2йил.
D.Кўп йил.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

Аллергик реакцияларда организм гипосенсибилизацияси қандай ўтказилади.


A.Аллергик реакцияни йўқотувчи антигистамин преператни парентерал юбориш билан.
B.Кортикостероид препаратларни қўллаш билан.
C.Кам дозадан ошиб борувчи аллерген дозани такрор юбориш билан.
D.Охирги аллерген тушган жойга анестетик юбориш билан.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C

Аллергик Атларни хусусиятини кўрсатинг.


A.Физик факторлар тасиридан ҳосил бўлиши мумкин.
B.Физик факторлар тасиридан ҳосил бўлмаслиги мумкин.
C.Фақат IgEга таалуқли.
D.Паст цитофиллик.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Артюс феномени ривожланиши қайси тип яллиғланиш билан кечади.


A.Нормергик.
B.Гипоергик.
C.Гиперергик.
D.Анергик.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C

Атопияга кирувчи патология формалари.


A.Гломерулонефрит.
B.Гурухи мос бўлмаган қонни қуйиш.
C.Аллергик ринит.
D.Гемолитик анемия.
G.Зардоб касаллиги.
ANSWER: C

Атопия ривожланишини аниқловчи факторлар.


A.Тўқима ва биологик суюқликларда реагинларни бўлиши.
B.Аллергенни 1 маротаба таъсири.
C.Макрофаглар гиперактивлиги.
D.Т-лимфоцит киллерлар активлиги.
G.Аллергенлар спец.химик структураси.
ANSWER: A

Иммун шакастланишни 4-типи ривожланувчи аллергик реакцияни кўрсатинг.


A.Контактли дерматит.
B.Артюс феномени.
C.Овқат аллергияси.
D.Трансплантат қўпорилиши.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Аллергик реакцияни реагин типли иммун шикастланиши учун хос.


A.Аллерген билан такрор контактда 15-20 мин .кейин пайдо бўлади.
B.Касаллик ривожланиш механизми кўринишлдари.
C.Аллерген билан такрор контактда 6-8 соат кейин пайдо бўлади
D.Ҳаммаси тўғри.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

IgE хусусиятларини кўрсатинг.


A.Қон плазмасида паст концентрацияда сақланади.(0,0003мг/мл)
B.Қон плазмасида юқори концентрацияда сақланади.(10мг/мл)
C.Тери ва шиллиқ қаватга ўтиш хусусиятига эга.
D.Тери хужайраси цитоплазмасига ўтиб сенсибилизациялаши мумкин.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Иммун шикастланишни секин типли юқори сезувчанликка эга аллергик реакцияга хос.


A.Патогенез асосида сенсибилизацияланган Т-лимфоцитлар рол ўйнайди.
B.20-30минутдан сўнг реакция юзага келади.
C.Касаллик ривожланиш механизмида асосий ролни гистамин,тромбойитлар агрегациясифактори,кинилар,лейкотринлар.
D.Тўғри жавоб1,3.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Яхши сифатли ўсма характерли белгиларини кўрсатинг.


A.Ўсма тугунини тез шаклланиши.
B.Ўсма тугунини секин шаклланиши.
C.Инфилътратив ўсиш.
D.Метазтазланиши.
G.Рецидивланиши.
ANSWER: B

Аллергия белгиларини қўшимча ўрганиш учун лейкоцитар формула характерли ўзгаришини кўрсатинг.


A.Лейкоцитоз.
B.Лейкопения.
C.Эозинофилия.
D.Нейтрофилия.
G.Лимфоцитоз.
ANSWER: C

В-лимфоцит белгиларини кўрсатинг.


A.Киллер,хелпер,супрессор ҳужайралари.
B.Қон плазмаси албумин маҳсулотлари.
C.Микрофаглар.
D.Макрофаглар.
G.Иммунитетни гуморал ҳужайралари.
ANSWER: G

Аллергиянинг клиник белгилари йуколгандан кейин организм сенсибилизация холати качонгача сакланади?


A.14,25 кун
B.бир неча ой.
C.1,2 йил.
D.куп йилллар.
G.тугри жавоб йук.
ANSWER: D

Организм аллергик реакцияларида спец.гипосенсибилизация қандай ўтказилади.


A.Олдини олувчи ўша антигистамин преператни парентерал юбориш йўли билан.
B.Кортикостероид препаратларни қўллаш билан.
C.Кам дозадан ўсиб борувчи аллерген дозасини юбориш билан.
D.Организмга охирги аллергенни юбориш ўрнига анестетик юбориш билан.
G.тугри жавоб йук.
ANSWER: C

Аллергик АТ ларни хусусиятларини кўрсатинг.


A.Физик факторлар таъсирида ҳосил бўлиши мумкин.
B.Физик факторлар таъсирида ҳосил бўлмаслиги мумкин.
C.Фақат IgЕга таалуқли.
D.Паст цитофиллик.
G.хамма жавоб тугри.
ANSWER: A

Артюс феноменининг ривожланиши қайси тип яллиғланиш билан кечишини кўрсатинг.


A.Нормэргик.
B.Гипоэргик.
C.Гиперэргик.
D.Анергик.
G.тугри жавоб йук.
ANSWER: C

Қайси форма патологиялари атопияга киради.


A.Гломерулонефрит.
B.Мос бўлмаган группа қонини қуйиш реакциясида.
C.Аллергик ренитда.
D.Гемолитик анемияда.
G.Зардоб касаллигида.
ANSWER: C

Атопия ривожланишини белгиловчи факторларни кўрсатинг.


A.Тўқима ва биологик суюқликларда реагинларнинг бўлиши.
B.Аллергенларнинг бир маротабали таъсири.
C.Макрофагларнинг гиперактивлиги.
D.Т-лимфоцит киллерларнинг гиперактивлиги.
G.Аллергенларнинг спец.химик структураси.
ANSWER: A

Tип иммун шикастланиш билан ривожланадиган аллергик реакцияларни кўрсатинг


A.Контактли дерматит.
B.Артюс феномени.
C.Овқат аллергияси.
D.Трансплантат қўпорилиши.
G.тугри жавоб йук.
ANSWER: A

Аллергияда бронхоспазм чақирувчи моддалар


A.гистамин
B.кинин
C.серотонин
D.брадикинин
G.гепарин
ANSWER: A

Семиз хужайралар гранулаларидан ажраладиган аллергия медиаторлари


A.брадикинин
B.ацетилхолин
C.интерферон
D.лимфокин
G.серотонин
ANSWER: G

Аутоаллергик касалликларга кирмайди


A.системли қизил волчанка
B.ревматоидный артрит
C.гломерулонефрит
D.феномен Артюса-Сахарова
G.пиелонефрит
ANSWER: D

Шарко-Лейдена кристаллари нимадан хосил бўлади


A.эозинофиллар бузилишидан
B.эритроцитлар бузилишидан
C.базофил бузилишидан
D.лимфоцит бузилишидан
G.моноцит бузилишидан
ANSWER: A

Крушман спираллари қайси касалликда учрайди


A.бронхиальная астма
B.эмфизема легких
C.пневмония
D.ўпка абсцесс
G.бронхоэктатик касаллик
ANSWER: A

Яллиғланишда алмашинувни қайси тури бузилади


A.оқсил
B.углевод
C.ёғ
D.сув
G.хамма тури
ANSWER: G
Yuqori haroratning biologik ob'ektga mutagen ta'siri bilan bog'liq
A. hujayra genomiga foton olish bilan
B. hujayrada kavitatsiya bilan
C. genda molekula va atomlarning harakatchanligi oshishi bilan
G. hujayrada radiotoksinlar paydo bo'lishi bilan
D. atomlar va molekulalarning ionlanishi bilan
ANSWER: C

Xromosoma translokatsiyasi


A. xromosoma qismini bir yuz sakson darajaga aylantirish
B. bitta xromosoma yo'qolishi
C. qo'shimcha xromosoma kiritilishi
G. ikkita xromosoma o'rtasida homologik bo'lmagan bo'laklar almashinuvi
D. bir xil xromosoma takroriy takrorlanishi
ANSWER: G

Poligenik kasallik


A. albinizm
B. fenilketonuriya
C. gemofiliya A
G. rangning ko'rligi
D. ateroskleroz
ANSWER: D

Nekroz
A. buzilgan hujayraning sitoplazmasidagi to'liq o'zgarish


B. hujayralarning malignga aylanishi
C. genetik dasturlashtirilgan hujayralar o'limi
G. hujayraning tiklanmaydigan shikastlanishi
D. trofik hujayralar buzilishi
ANSWER: G

Hujayra yadrosining bujmayishi deyiladi


A. piknoz
B. karyorexis
C. karyoliz
G. avtoliz
D. nekrobioz
ANSWER: A

Ionlashtiruvchi nurlanish eng katta ta'sir ko'rsatadi


A. ribosomalarda
B. sarkoplazmatik retikulumda
C. hujayraning yadrosida mitoz bilan
G. golgi kompleksiga
D. mitoxondriyada
ANSWER: C

Bolalik patologiyasining o'ziga xos xususiyatlari quyidagilardan iborat


A. surunkali kasallik
B. biosintetik jarayonlarni inhibe qilish
C. biologik to'siqlarning yuqori o'tkazuvchanligi
G. o'sma kasalliklarining yuqori darajasi
D. patologiyaning ko'pligi.
ANSWER: C

Faol qarshilikka misol


A. hasharotlar, kaplumbağalarning zich qopqoqlari
B. teri, shilliq pardalar mikroblarning kirib borishini oldini oladi
C. suyaklar va mushak-skelet tizimining boshqa to'qimalari
G. fagotsitoz
D. gistoemologik to'siqlar.
ANSWER: G

Giperstenikaga quyidagilar moyil


A. past qon bosimi
B. kamqonlik
C. qon glyukozasini tushirish
G. qonda xolesterolni ko'paytiradi
D. pastki ichakni singdirish qobiliyati
ANSWER: G

Sindrom bu


A. Turli xil kasalliklarning bir xil belgilari
B. bitta patogenezi bilan kasallik belgilari to'plami
C. Kasallikning qaytarilishi
G. har xil patogenez kasalligi alomatlarining to'plami
D. kasallikning eng muhim belgilari
ANSWER: B
Трансплантат хўжайинга қарши реакцияси клиник кўриниши.
A.Клайфелтер синдроми.
B.Аддисон –Бирмер касаллиги.
C.Паканалик касаллиги.
G.Даун синдроми
D.Микседема касаллиги
ANSWER: С
Иммун системада антиген ҳужайралари билан фагоцитар активликка эга ҳужайраларни бир-биридан асосий фарқи.
A.Тугалланган фагоцитоз хусусиятига эга эмас.
B.Юқори фагоцитар активликка эга.
C.фагоцитар активлиги фақатТ ва В-лимфоцитлар кооперациясида бўлади.
D.Т ва В-лимфоцитлар орқали ёт Аг хақида ахборот беришга эга.
G.Тўғри жавоб йўқ
ANSWER: D

Қайси ўтқазилган тўқима ҳужайралари “трансплантат хўжайинга қарши” реакцияси ривожланишини таъминлайди.


A.Стромал.
B.Ўтқазилган орган қон ҳужайралари.
C.Тўқимада жойлашган иммун система ҳужайралари.
D.Асосий комплекс генни сақловчи ҳужайралар.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: C

Фагоцитоз активлигининг сусайиши кузатилади.


A.Лейкопенияда.
B.Симпатикоадренал системаси активлашувида.
C.Комплемент системаси активлашувида.
D.Ҳаммаси тўғри.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Тугалланмаган фагоцитоз сабаби.


A.Қонда глюкокортикоидларни кўп бўлиши.
B.Тана ҳароратини нисбатан ошиши.
C.Лейкоцитлар миелопероксидаз системаси кўп бўлиши.
D.Гипергаммаглобулинемия.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Аллергия белгиларидан кейин организм сенсибилизация ҳолати қанча вақтгача сақланади.


A.14-25 кун.
B.Бир неча ой.
C.1-2йил.
D.Кўп йил.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

Аллергик реакцияларда организм гипосенсибилизацияси қандай ўтказилади.


A.Аллергик реакцияни йўқотувчи антигистамин преператни парентерал юбориш билан.
B.Кортикостероид препаратларни қўллаш билан.
C.Кам дозадан ошиб борувчи аллерген дозани такрор юбориш билан.
D.Охирги аллерген тушган жойга анестетик юбориш билан.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C

Аллергик Атларни хусусиятини кўрсатинг.


A.Физик факторлар тасиридан ҳосил бўлиши мумкин.
B.Физик факторлар тасиридан ҳосил бўлмаслиги мумкин.
C.Фақат IgEга таалуқли.
D.Паст цитофиллик.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Артюс феномени ривожланиши қайси тип яллиғланиш билан кечади.


A.Нормергик.
B.Гипоергик.
C.Гиперергик.
D.Анергик.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C
Атопияга кирувчи патология формалари.
A.Гломерулонефрит.
B.Гурухи мос бўлмаган қонни қуйиш.
C.Аллергик ринит.
D.Гемолитик анемия.
G.Зардоб касаллиги.
ANSWER: C

Атопия ривожланишини аниқловчи факторлар.


A.Тўқима ва биологик суюқликларда реагинларни бўлиши.
B.Аллергенни бир маротаба таъсири.
C.Макрофаглар гиперактивлиги.
D.Т-лимфоцит киллерлар активлиги.
G.Аллергенлар спец.химик структураси.
ANSWER: A

Иммун шакастланишни 4-типи ривожланувчи аллергик реакцияни кўрсатинг.


A.Контактли дерматит.
B.Артюс феномени.
C.Овқат аллергияси.
D.Трансплантат қўпорилиши.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Аллергик реакцияни реагин типли иммун шикастланиши учун хос.


A.Аллерген билан такрор контактда 15-20 мин .кейин пайдо бўлади.
B.Касаллик ривожланиш механизми кўринишлдари.
C.Аллерген билан такрор контактда 6-8 соат кейин пайдо бўлади
D.Ҳаммаси тўғри.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

IgE хусусиятларини кўрсатинг.


A.Қон плазмасида паст концентрацияда сақланади.(0,0003мг/мл)
B.Қон плазмасида юқори концентрацияда сақланади.(10мг/мл)
C.Тери ва шиллиқ қаватга ўтиш хусусиятига эга.
D.Тери хужайраси цитоплазмасига ўтиб сенсибилизациялаши мумкин.
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Иммун шикастланишни секин типли юқори сезувчанликка эга аллергик реакцияга хос.


A.Патогенез асосида сенсибилизацияланган Т-лимфоцитлар рол ўйнайди.
B.20-30минутдан сўнг реакция юзага келади.
C.Касаллик ривожланиш механизмида асосий ролни гистамин,тромбойитлар агрегациясифактори,кинилар,лейкотринлар.
D.Тўғри жавоб1,3.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A
Альтерацияда қайси жараён етакчи ўринни эгаллайди
A.ҳужайра ва тўқималарнинг шикастланиши
B.ҳужайранинг гипертрофияси
C.ҳужайранинг гипотрофияси
D.ҳужайранинг регенерацияси
G.пролиферация
ANSWER: A

Қуйидагиларнинг қайси бири ҳужайра шикастланганда мослашиш омили бўлиб ҳисобланади


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.моддаларнинг микросомал оксидланашини фаоллашиши
C.лизосомал ферментларнинг чекли фаоллашиши
D.буфер системаларнинг фаоллашиши
G.анаэроб гликоизнинг фаоллашиши
ANSWER: A

Ҳужайранинг шикастланиш механизмларига киради


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.липидларнинг эркин радикал оксидланишининг кучайиши
C.лизосома ферментларининг цитоплазмага чиқиши
D.онкоген экспрессия
G.тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Ҳужайрани эркин радикаллардан ҳимоя қилувчи моддалар


A.токофероллар, пероксидазалар,витамин А
B.сульфатаза, витамин А, токофероллар
C.темир ионлари, супероксиддисмутаза
D.глюкоронидаза, токофероллар, перокси¬даза
G.глюкоза
ANSWER: A

Ҳужайранинг энергия билан таъминланиши бузилганда юзага келадиган асоратлар


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.АТФ ресинтезини пасайиши
C.адениннуклеатидтрансфераза ва креатинфосфаткиназанинг блокадаси
D.АТФазалар активлигини пасайиши
G.ҳамма жавоблар нотўғри
ANSWER: A

6,Ионлар мувозанатининг бузилиши туфайли ҳужайра шикастланганда юзага келадиган асоратлар


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.ҳужайрада натрий ионларининг тўпланиши
C.ҳужайрадан калий ионларининг чиқиб кетиши
D.ҳужайрада кальций ионларининг тўпланиши
G.ҳужайра гипергидратацияси
ANSWER: A

Ҳужайра мембранасининг шикастланишини ифодалайди


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.мембрана ва ҳужайра ичидаги фосфолипазаларнинг фаоллашиши
C.ҳужайранинг гипергидратацияси
D.липидлар гидропероксидларининг таъсири
G.эркин радикаллар ва липопероксид реакцияларнинг кучайиши
ANSWER: A

Ҳужайра цитоплазматик мембранасининг кенгайиши натижасида ривожланадиган асоратлар


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.мембрана билан боғлиқ ферментларнинг функциясини бузилишига
C.ҳужайра ферментларининг чиқиб кетишига
D.цитоплазматик мембрананинг парчаланишига
G.ҳамма жавоблар нотўғри
ANSWER: A

Ҳужайраларнинг носпецифик реакцияларига хос белгилар


A.ядро ва цитоплазма коллоидларининг дисперслигини камайиши
B.цитоплазманинг қовушқоклигининг камайиши
C.цитоплазманинг бўялиш қобилиятининг пасайиши
D.тўғри жавоб йўқ
G.ҳамма жавоблар тўғри
ANSWER: A

Ҳужайрада антиоксидантлар танқислигида қандай ўзгаришлар кузатилади


A.эркин радикалларнинг шикастловчи таъсири ошади
B.энергия ҳосил бўлишининг кўпайиши
C.энергия ҳосил бўлишининг камайиши
D.ҳужайра ҳаёт фаолияти тўхтайди
G.ҳамма жавоблар нотўғри
ANSWER: A

Қайси ўзгаришлар эркин радикаллар таъсирига хос


A.липидлар пероксидланишини кучайтиради
B.синтетик жараёнларни кучайтиради
C.оксидланиш-тикланиш реакцияларини кучайтиради
D.ҳужайра мембранасининг турғунлигини сақлайди
G.митоз жараёнини тезлаштиради
ANSWER: A

Қуйида келтирилган моддаларнинг қайсилари шикастловчи медиаторларга киради


A.гистамин, кинин
B.лизоцим
C.пропердин тизими
D.гидрокортизон
G.амилаза
ANSWER: A

Альтерация нимани билдиради


A.хужайранинг ва тўқималарни шикастланиши
B.хужайранинг гипертрофияси
C.хужайранинг гипотрофияси
D.хужайранинг рёғенерацияси
G.пролиферация
ANSWER: A

Қайсилари хужайра шинастланишининг механизмлари


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.липидларнинг эркин радикал оксидланишини кучайиши
C.лизосом ферментларни цитоплазмага чиқиши
D.онкоген экспрессия
G.тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Эркин радикаллардан хужайрани химоя қилувчи моддалар


A.токофероллар,пероксидазалар,витамин А
B.сульфатаза, витамин А, токофероллар
C.темирнинг 2 валентли ионлари супероксиддисмутаза
D.глюкоронидаза, токофероллар, пероксидаза
G.глюкоза
ANSWER: A

Шикастланишда хужайрани энергия билан таъминланишининг бузилиши билан боғлик шикастланиши натижаси


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.АТФ ресинтезини пасайиши
C.адениннуклеатидтрансфераза ва креатин¬фосфаткиназанинг блокадаси
D.АТФазалар активлигини пасайиши
G.тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A
Ионлар мувозанатининг бузилиши билан боғлик хужайра шикастланганида кўринишлар
A.xамма жавоблар тўғри
B.xужайрада натрий ионларини тўпланиши
C.xужайрадан калий ионларини чикиб ке¬тиши
D.xужайрада кальций ионларини тўпланиши
G.хужайра гипергидратацияси
ANSWER: A

Қайси механизм хужайра мембранасининг шикастланиш механизми


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.мембрана ҳамда хужайра ичидаги фосфолипазаларнинг фаоллашиши
C.хужайранинг осмотик гипергидратацияси
D.липидлар гидропероксидларининг таъсири
G.эркин радикаллар ва липопероксид реакцияларнинг кучайиши
ANSWER: A

Цитоплазматик мембранасини кенгайиши нимага олиб келади


A.ҳамма жавоблар тўғри
B.мембрана билан боғлиқ ферментларнинг функциясини бузилишига
C.хужайра ферментларининг чиқиб кетишига
D.цитоплазматик мембрананинг парчаланиб кетишига
G.тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Шикастланиш медиаторлари


A.гистамин, кинин
B.лизоцим
C.пропердин тизими
D.гидрокортизон
G.амилаза
ANSWER: A
Артериал гиперимия деб нимага айтилади
A.Кенгайган артериал томирлар оркали окиб келадиган кон хажмининг купайиши натижасида,аъзо яъни органнинг тулаконлигининг ошиши.
B.Коннинг окиб чикиб кетишининг бузилиши натижасида,аъзонинг тулаконлигиниг ошиши.
C.Организмда кон хажмининг ошиши
D.Гематокрит курсаткичининг ошиши
ANSWER:

Артериал гиперемиянинг клиник белгилари


A.Кизариш
B.Цианоз яъни кукариш
C.Тери копламининг температурасининг яъни иссиклигининг ошиши
D.Тери копламининг температурасининг пасайиши
ANSWER: A

Физиологик артериал гиперемиянинг турлари


A.Ишчи
B.Яллигланиш
C.Ишемия окибатида еки постишемик
D.Баъзи физик еки кимевий омилларнинг таъсири (горчичниклар,иссиклик)
G.Шартли рефлектор(уялганлик кизариши)
ANSWER: A

Патологик артериал гиперемия сабаблари


A.яллигланиш
B.Аъзонинг яъни органнинг реперфузияси
C.Вакуум таъсири
D.Томирларга симпатик иннервациянинг таъсири йукотилганда
ANSWER: A

Артериал гиперемия патогенезининг асосий жараенларини курсатинг


A.Коннинг тукима еки аъзодан яъни органдан окиб чикиб кетишининг кийинлашуви.
B.Артериолаларнинг кенгайиши коннинг окиб келишининг кучайиши
C.Артериолаларнинг торайиши ва коннинг окиб келишининг камайиши
D.Коннинг окиш тезлигининг пасайиши
ANSWER: B

Патологик артериал гиперемия куйидаги холатларда юзага келади


A.Касаллик келтириб чикарувчи омилларнинг таъсири остида
B.Орган яъни аъзонинг жисмоний зурикишида
C.Юмшок тукималарнинг эзилишида
ANSWER: A

Артериал гиперемияда тукимада махаллий иссикликнинг ошиши куйидагилар натижасида юзага келади


A.Илик кон окимининг кучайиб окиб келишида
B.тукимада оксидланиш жараенларининг интенсивлиги ошганда
C.Тукима нафаси ферментларининг активлиги пасайганда
D.Иссиклик чикиши чегараланганда
ANSWER: B

Артериал гиперемияда микроциркуляциянинг узгаришлари куйидаги куринишларда намоен булади


A.Артериолалар кенгайиши
B.Венулалар торайиши
C.Одатда функция бажармайдиган капиллярларнинг очилиши
D.Венулаларнинг кенгайиши
ANSWER: A

Постишемик артериал гиперемия тури куйидаги патологик холатларда юзага келади


A.Орган яъни аъзонинг реперфузиясида
B.Асцитда корин бушлигидан суюклик тез тортиб олинганда
C.Томирларни торайтирувчи вегетатив нерв толалари ва уларнинг маркази паралич яъни фалажланганда
ANSWER: B

Патологик артериал гиперемия келтириб чикариши мумкин булган окибатлар


A.инфаркт
B.тукималарга микро конкуйилиш
C.тукималар дистрофияси
D.Орган еки тукиманинг функциясининг пасайиши
G.Орган еки тукиманинг склерози
ANSWER: B

Веноз гиперемиянинг этиологик омиллари


A.Веналар тромбози
B.Жисмоний зурикиш
C.Веналарнинг лигатура еки усмалар билан кисилиб колиши
D.Юрак етишмовчилигида
ANSWER: A.B

Веноз гиперемиянинг клиник белгилари


A.Цианоз яъни тукималарнинг кукариши
B.Тукималарнинг кизариши
C.Аъзо еки тукимада махаллий иссикликнинг ошиши
D.Орган хажмининг кичрайиши
ANSWER: A

Веноз гиперемия куйидаги холатларда юзага келиши мумкин


A.Коннинг окиб келиши кучайганда
B.Веналар оркали коннинг окиб кетиши кийинлашганда
C.Корин бушлиги веналарида кон йигилиб димланганда
ANSWER: B

Стаз деб нимага айтилади


A.Капиллярлар,майда артериолалар ва венулаларда кон окимининг пасайиши еки бутунлай тухтаб колиши
B.Капиллярлар,майда артеииолалар ва венулаларда кон окимининг тезлашиши
C.Капиллярлар,майда артериолалар еки венулаларда коннинг турбулент окими.
D.Майда кон томирларнинг деворларида тромбоцитолейкоцитар агрегатнинг хосил булиши
ANSWER: A

Сладж синдроми деб нимага айтилади


A.Лейкоцитларнинг кон окимидан ташкарига яъни тукимага чикиши
B.Майда кон томирларда коннинг шаклий элементларининг адгезия агрегация ва агглютинацияланиши
C.Коннинг суюк кисмининг камайганлиги сабабли коннинг куюклашиши
D.Кон оксилларининг коагуляцияси
ANSWER: B

Агрегат тузилмасининг таркибига боглик булган сладж турларини купсатинг


A.Кайтар,кайтмас
B.Классиик,декстран аморф
C.Артериал,веноз,капилляр
D.специфик,носпецифик
ANSWER: B

Сладж механизмларидан бири хисобланади


A.Коннинг епишкоклигининг камайиши
B.Томирлар деворининг утказувчанлигининг камайиши
C.Коннинг епишкоклигининг ошиши
D.Кон окими тезлигининг ошиши
ANSWER: C

Ишемия бу орган яьни аъзонинг кон билан тулишининг куйидагилар сабабли камайиши


A.Артериялар оркали кон окимининг келишининг камайиши
B.Камконлик
C.Конда эритроцитларнинг умумий хажмининг камайиши
D.Гематокрит курсаткичининг пасайиши
ANSWER: A

Ишемиянинг клиник белгилари


A.Тери копламаларининг рангсизлиги
B.Цианоз еки кукариши
C.Кизариши
D.Орган еки тукимада температуранинг пасайиши
ANSWER: A

Ишемия олиб келиши мумкин булган окибатларни курсатинг


A.Орган еки тукиманинг функциясининг ошиши
B.Инфаркт
C.Микроконкуйилишлар
D.Тукима шиши
G.Орган гиперемияси
ANSWER: A

Тромбнингбелгиларини курсатинг


A.Кон томир деворига епишган ок бошчали
B.Тириклик даврида хосил булади
C.Бошчаси йук ва томир девори билан богланмаган
D.Улгандан кейин хосил булади
ANSWER: A

Экзоген эмболиялар турлари


A.Газли эмболия
B.Тромбоэмболия
C.Хаво эмболиси
D.Ет жисмлар туфайли
G.Бактериялар сабабли
ANSWER: A.C.D

Эндоген эмболиялар турлари


A.Тромбоэмболия
B.Хаво эмболияси
C.Ет жисмлар туфайли
D.Хужайравий
ANSWER: D

Кичик кон айланиш томирларининг эмболиясида тромб каерда хосил булади


A.Катта кон айланиш веноз системасида
B.Юракнинг унг булимларида
C.Юракнинг чап булимларида
D.Катта кон айланиш артериал системасида
G.Дарвоза венаси томирларининг системасида
ANSWER: B

Катта кон айланиш кон томирларининг эмболиясида тромб каерда хосил булади


A.Катта кон айланиш веноз системасида
B.Юракнинг унг булмаларида
C.Юракнинг чап булмаларида
D.Катта кон айланиш системаси артериаларида.
ANSWER: C

Асептик яллиғланиш ривожланиш сабаблари


A.вена қон томирлар тромбози
B.тўқима некрози
C.тўқимага қон қуйилиши
D.Асептик шароитда ўтказилган хирургик аралашув
G.стерил ёт оқсилни парентерал юбориш
E.хамма жавоб тўғри
ANSWER: E

Яллиғланишнинг махаллий белгилари


A.шиш, қизариш, функция бузилиши, оғриқ махаллий температуранинг ошиши
B.Артериал гиперемия, веноз гиперемия, стаз
C.Ацидоз, гиперосмия, гиперонкия
D.Альтерация, экссудация, пролиферация
G.Лейкоцитоз, СОЭошиши, температура кўтарилиши
ANSWER: A

Яллиғланишда бирламчи альтерация сабаблари


A.яллиғланиш медиаторлар таъсири
B.яллиғланиш ўчоғида физик-химик ўзгаришлар
C.флогоген факторнинг шикастловчи таъсири
D.микроциркуляция бузилиши
G.яллиғланиш ўчоғида моддалар алмашинуви бузилиши
ANSWER: C

Яллиғланиш ўчоғда моддалар парчаланиши кучайиши боғлиқ


A.лизосомал ферментлар активлашиши
B.митохондриал ферментлар активлашиши
C.аденилатциклаза активлашиши
D.гликолиз анаэроб этапи ферментлари сусайиши
G.ПОЛ ферментлариниг сусайиши
ANSWER: A

Яллиғланиш гуморал медиаторларига киради


A.Гистамин
B.Серотонин
C.Простагландин
D.Брадикинин
G.Цитокин
ANSWER: D

Яллиғланиш ўчоғида қон айланиши бузилишининг кетма кетлиги


A.қисқа муддатли ишемия,артериал гиперемия, веноз гиперемия,стаз
B.Артериал гиперемия, веноз гиперемия, ишемия, стаз
C.Артериал гиперемия, стаз,ишемия, веноз гиперемия
D.Ишемия, артериал гиперемия, стаз, венозн гиперемия
G.Ишемия, веноз гиперемия, артериал гиперемия, стаз
ANSWER: A

Асептик яллиғланиш ривожланиш сабаблари


A.вена қон томирлар тромбози
B.тўқима некрози
C.тўқимага қон қуйилиши
D.Асептик шароитда ўтказилган хирургик аралашув
G.стерил ёт оқсилни парентерал юбориш
E.хамма жавоб тўғри
ANSWER: E

Яллиғланишнинг махаллий белгилари


A.шиш, қизариш, функция бузилиши, оғриқ махаллий температуранинг ошиши
B.Артериал гиперемия, веноз гиперемия, стаз
C.Ацидоз, гиперосмия, гиперонкия
D.Альтерация, экссудация, пролиферация
G.Лейкоцитоз, СОЭошиши, температура кўтарилиши
ANSWER: A

Яллиғланишда бирламчи альтерация сабаблари


A.яллиғланиш медиаторлар таъсири
B.яллиғланиш ўчоғида физик-химик ўзгаришлар
C.флогоген факторнинг шикастловчи таъсири
D.микроциркуляция бузилиши
G.яллиғланиш ўчоғида моддалар алмашинуви бузилиши
ANSWER: C

Яллиғланиш ўчоғда моддалар парчаланиши кучайиши боғлиқ


A.лизосомал ферментлар активлашиши
B.митохондриал ферментлар активлашиши
C.аденилатциклаза активлашиши
D.гликолиз анаэроб этапи ферментлари сусайиши
G.ПОЛ ферментлариниг сусайиши
ANSWER: A

Яллиғланиш гуморал медиаторларига киради


A.Гистамин
B.Серотонин
C.Простагландин
D.Брадикинин
G.Цитокин
ANSWER: D

Яллиғланиш ўчоғида қон айланиши бузилишининг кетма кетлиги


A.қисқа муддатли ишемия,артериал гиперемия, веноз гиперемия,стаз
B.Артериал гиперемия, веноз гиперемия, ишемия, стаз
C.Артериал гиперемия, стаз,ишемия, веноз гиперемия
D.Ишемия, артериал гиперемия, стаз, венозн гиперемия
G.Ишемия, веноз гиперемия, артериал гиперемия, стаз
ANSWER: D

Қон айланиши бузилишининг энг кисқа стадияси


A.томирлар кенгайиши
B.Артериал гиперемия
C.артериолалар спазми (ишемия)
D.қон келишининг махаллий тўхташи
G.Веноз гиперемия
E.Стаз
ANSWER: C

Лейкоцитлар эмиграцияси хисса қўшади


A.ижобий хемотаксис
B.қоннинг онкотик босими пасайиши
C.қон оқимининг тезлашиши
D.қоннинг онкотик босими ошиши
G.қон томир деворининг утказувчанлиги пасайиши
ANSWER: A

Сероз экссудат характерланади


A.ўртача оқсил миқдори билан характерланади
B.паст нисбий зичлиги билан характерланади
C.хужайра элементлари кўпайиши билан характерланади
D.сероз қаватлар яллиғланиши учун характеренли (грудной клетки, сердца, суставов и др.)
G.кўпинча куйишларда, иммун яллиғланишларда кузатилади
ANSWER: C

стафилококк ва стрептококклар келтириб чиқарган яллиғланиш жараёнида хосил бўлган экссудат тури


A.Геморрагик
B.йирингли
C.Фибриноз
D.Сероз
G.аралаш
ANSWER: B

Қон айланиши бузилишининг энг кисқа стадияси


A.томирлар кенгайиши
B.Артериал гиперемия
C.артериолалар спазми (ишемия)
D.қон келишининг махаллий тўхташи
G.Веноз гиперемия
E.Стаз
ANSWER: C

Лейкоцитлар эмиграцияси хисса қўшади


A.ижобий хемотаксис
B.қоннинг онкотик босими пасайиши
C.қон оқимининг тезлашиши
D.қоннинг онкотик босими ошиши
G.қон томир деворининг утказувчанлиги пасайиши
ANSWER: A

Сероз экссудат характерланади


A.ўртача оқсил миқдори билан характерланади
B.паст нисбий зичлиги билан характерланади
C.хужайра элементлари кўпайиши билан характерланади
D.сероз қаватлар яллиғланиши учун характеренли (грудной клетки, сердца, суставов и др.)
G.кўпинча куйишларда, иммун яллиғланишларда кузатилади
ANSWER: C

стафилококк ва стрептококклар келтириб чиқарган яллиғланиш жараёнида хосил бўлган экссудат тури


A.Геморрагик
B.йирингли
C.Фибриноз
D.Сероз
G.аралаш
ANSWER: B
Иккиламчи пироген гипоталамус терморегуляция маркази нейронларида қандай ўзгаришларни чақиради
A. ИЛ1 ҳосил бўлишини ошиши.
B. Лпополисахарид тўпланиши.
C. ПгЕгурухини ҳосил бўлишини ошиши.
D. ПгЕгурухини ҳосил бўлишини сусайиши
G. цАМФ ҳосил бўлишини сусайиши.
ANSWER: C

Қайси патологик жараёнда инфекцион иситма ривожланади.


A. Тўқима некрози.
B. Физик ёки химик факторлар билан чакирилган яллиғланиш.
C. Ёмон сифатли ўсма
D. Кўп қон қуйилиш
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Қайси талқин тўғри


A. Тана ҳароратининг ошиши иситмали реакция ривожланишидан далолат беради.
B. Иситма нафақат ҳароратнинг ошиши билан ,балки организм интоксикацияси билан ҳам характерланади
C. Иситма-иссиқтанли ҳайвонларнинг пироген факторга реакцияси.
D. Тўғри жавоб йўқ
G.Ҳаммаси тўғри
ANSWER: C

Ҳайвонга бактериал пирогенни в/и юборганда қандай ўзгаришни кузатиш мумкин


A.Лейкоцитоз билан алмашинувчи қисқа муддатли лейкопения.
B.Лейкоцитларни деворга яқин туриш феноменини кучайиши
C. Фагоцитлар активлашуви.
D.Лейкоцитлар активлашуви иккиламчи пирогенларни ажратиши
G.Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Пироген таъсирга эга


A. ПгЕ.
B. ИЛ1.
C. Ўсма некроз фактори
D. Липополисахарид
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Иккиламчи пироген ҳужайра маҳсулотларини кўрсатинг.


A. Моноцитлар.
B. Тўқима макрофаглари
C. Лимфоцитлар
D. Гранулоцитлар.
G. Ҳаммаси тўғри
ANSWER: G

Кўрсатилган бирламчи пирогенлардан қайси бири кучли пироген активликка эга.


A.Мукополисахаридлар
B. Ёт оқсил.
C. ЛПС
D. Фосфолипидлар.
G. ЛП.
ANSWER: C
Яллиғланиш эксудатида гиперкалийиония сбабларини кўрсатинг.
A. Ҳужайрадан ташқари ацидоз ва оқсил билан Н+боғидан Кни чиқарилиши.
B. Яллиғланган ўчокда гликогенолиз кучайиши.
C. Яллиғланган зонани энергия билан таъминланишини бузилиши
D. Шикастланган ҳужайралар интенсив деструкцияси.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Қайси ҳужайралар сурункали яллиғланиш ҳужацраларига киради.


A. Макрофаглар.
B. Семиз ҳужайралар.
C. Нейтрофиллар.
D. Эозинофиллар.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Иситмада тана ҳароратининг ошиши билан кечадиган механизмни кўрсатинг.


A. Переферик вазоконстрикция
B. Қисқариш(мушак) термогенезини ошиши.
C. Терлашни камайиши
D. Биологик оксидланишни активлашуви
G. Ҳаммаси тўғри
ANSWER: G

Тўғри таъкидлашни танланг.


A. Оганизм иситмалаганда ташқи ҳарорат ўзгаришида доимий ҳароратни ушлаб туриш хусусиятини йўқотади
B. Организм терморегуляция системаси экзоген гипертермияда ҳам иситмадагидек ўзгаришлар бўлади
C. Истмада организм терморегуляцияси сақланади
D. Тўғри жавоб йўқ.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: C

Тўғри таъкидлашни танланг


A. Субфебрил иситмада албатта иситма туширувчи терапия ўтказиш керак.
B. Фебрил иситмада албатта иситма туширувчи терапия ўтказиш керак
C. Иситма туширувчи терапияни пиретик иситмада ўтказиш керак.
D. Ҳаммаси тўғри
G. Тўғри жавоб йўқ
ANSWER: C

Ҳарорат эгри чизиғи иситмада боғлиқ бўлади.


A. Этиологик факторга
B. Асосий касаллик патогенези хусусиятларига.
C. Эндокрин системани функционал ҳолатига
D. Даво чораларида.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Иситмани салбий томони бўлиши мумкин..


A. Узок давом этувчи иситмада юрак гиперфункцияси
B. Пиретик ҳароратни нормал ёки субнормал тез тушиши
C. Ҳароратни динамикада гектик бўлиши
D. Юқори ҳароратда метоболик бузилишлар бўлиши
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Иситмани ижобий томони.


A. Юқори ҳароратни бактериостатик таъсири
B. Вируслар репликацияси тормозланиши.
C. Иммунитетни ҳужайравиц звеноси активлашуви
D. Иммунитетни гуморал звеноси активлашуви
G. Ҳаммаси тўғри
ANSWER: G

Ташқи ҳарорат ошганда одамда компенсатор реакциялар кузатилади


A. Переферик томирлар торайиши
B. Переферик томирлар кенгайиши.
C. Терлашни кучайиши
D. Терлашни cусайиши
G. Мушаклар тонусининг ошиши.
ANSWER: G

Умумий совуққотишда организмдаги компенсатор реакциялар.


A. Переферик томирлар торайиши
B. Мушаклар қалтираши
C. Газ алмашинувининг ошиши
D. Ҳаммаси тўғри
G. Тўғри жавоб йўқ
ANSWER: D

Оганизм гипотермияси ривожланади


A. Иссиқлик ишлаб чиқарилиши ўзгармаган ҳолда иссиқлик берилишини ошиши.
B. Иссиқлик ишлаб чиқарилиши ва берилишини камайиши
C. Ҳаммаси тўғри.
D. Иссиқлик берилишини активлашувида иссиқлик ишлаб чиқарилиш жараёнлари эффективлигини сусайиши.
G.Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C

Қайси патологик жараёнда инфекцин иситма ривожланади.


A. Тўқима некрози
B. Физик ёки химик факторлар билан чакирилган яллиғланиш.
C. Ёмон сифатли ўсма
D. Кўп қон қуйилиш
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Қайси талқин тўғри.


A. Тана ҳароратининг ошиши иситмали реакция ривожланишидан далолат беради.
B. Иситма нафақат ҳароратнинг ошиши билан ,балки организм интоксикацияси билан ҳам характерланади
C. Иситма-иссиқтанли ҳайвонларнинг пироген факторга реакцияси.
D. Тўғри жавоб йўқ.
G. Ҳаммаси тўғри
ANSWER: C
Пентозурия сабабларини кўрсатинг.
A. Гиперпентоземия.
B. Буйрак каналчаларида пентоз реарбсорбциясини пасайиши.
C. Буйрак танача ҳужайралари ферментопатияси.
D. Юқори ёғ кислоталарини кучли катоболизми.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

ҚДда ёғ алмашинуви бузилишини характерли белгиларини кўрсатинг.


A. Липолизни кучайиши.
B. Липолизни сусайиши.
C. Ёғ кислоталар синтезини кучайиши
D. Кетогенез сусайиши
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Ингичка ичакда липидлар сўрилишини бузилиши бўлади.


A. Ўт-тош касаллигида
B. Панкреатик сокда липаза ва фосфолипаза ажралишини етишмовчилиги
C. Ингичка ичак эпителийси шикастланиши
D. Энтероцитларда глицерин фосфорланишини бузилиши
G. Ҳаммаси тўғри
ANSWER: G

Тўғри жавобни танланг


A. ЛП-липид ва оксиллар комплекси ,Ноковалент боғлар билан боғланади
B. Айрим синф липопротеидлар таркиби доимийлиги билан характерланади ва ўзаро оқсил,липидлар билан алмашинишмайди
C. ЛПлар переферик тўқималарни ҳужайралари билан ҳосил бўлади .
D. Тўғри жавоб йўқ
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Юқори зичликдаги ЛПларга хос хусусиятлар


A. Оқсиллар зичлиги нисбий юқори бўлиши
B. Триглицеридларни зичлиги нисбий юқори бўлиши.
C. Асосий оқсил компанент-апоЛП
D. Жигарда ҳосил бўлади
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Гиперлипопротеинемияни эҳтимолли сабаби ва механизмини кўрсатинг.


A. Адипоцитлар триглицеридлипазаси активлигини етишмовчилиги.
B. Ошқозон ости бези ҳужайралари томонидан липокаин ҳосил бўлишини ошиши.
C. Қонга ортиқча глюкагонни чиқиши.
D. Жигар етишмовчилигини холемия билан келиши.
G. апоЛП А,Вларни кодловчи ген мутацияси бўлиб ,бунда апооқсиллар синтезланмайди.
ANSWER: D

Гиполипоротеинемия келиб чиқиш сабаби.


A. апоЛП Ани кодловчи ген мутацияси
B. Қон плазмаси ЛПЛаза активлигини пасайиши
C. Тиреоид гармонлар ҳосил бўлиши дефицити
D. Ёғсизланган диета
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Кўрсатилган бирламчи пирогенлардан қайси бири кучли пироген активликка эга.


A. Мукополисахаридлар.
B. Ёт оқсил.
C. ЛПС.
D. Фосфолипидлар.
G. ЛП.
ANSWER: C

Семиришни ёмон асоратларига киради.


A. Ҳазмни бузилиши
B. Жигарни ёғли дистрофияси.
C. Скелет мускулларни заифлашуви.
D. Қандли диабет ривожланишига мойилликни юқори бўлиши.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

Семириш қуйидаги эндокрин патологияларда ривожланади


A. Иценко- Кушинг синдромида
B. Рахитда.
C. Гипертиреозда.
D. Алъдостеронизмда.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

ЛП шаклланиши асосида қуйидаги жараёнлар ётади.


A. Липидлар парчаланиши триглицеридлипазалар таъсирида бўлади.
B. апоЛПни қисмн протеолизи.
C. Холестерин этерефикацияси.
D. Оқсил ва кетон таначаларидан ЛП ресинтези
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: B

Липидлар тўпланишидан “кўпиксимон ҳужайра “лар ҳосил бўлади.


A. Макрофагларда.
B. Лимфоцитларда.
C. Нейтрофилларда.
D. Эндотелиал ҳужайраларда.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Артериялардаги бирламчи атеросклеротик ўзгаришлар (липидли чизиқча)қайси ёшда пайдо бўлади.


A. 10 ёшгача.
B. 20-25 ёшда
C. 30-35 ёшда.
D. 40-45 ёшда.
G. 50 ёшдан сўнг.
ANSWER: A

Атеросклероз оқибатлари ва асоратларини кўрсатинг.


A. Аорта аневризмаси ёки бошқа йирик артериялар
B. Мия инсулти.
C. Артериялар тромбози.
D. Тромбоэмболия.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Атеросклероз ривожланишига олиб келувчи факторлар.


A. Гипоинсулинизм.
B. Гиперлипидемия.
C. Семириш.
D. Артериал гипертензия.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: G

Тўғри жавобни танланг.


A. Андроид семириш гиноид семиришга қараганда атеросклероз ривожланишига юқори мойилликка эга
B. Гиноид семириш андроид семиришга қараганда атеросклероз ривожланишига юқори мойилликка эга.
C. Субкутансемириш висцералсемиришга қараганда атеросклероз ривожланишига юқори мойилликка эга.
D. Тўғри жавоб йўқ.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Эркин радикаллар таъсири.


A. Липитлар пероксидланишини кучайтиради.
B. Оксидланиш тикланиш реакцияларни кучайтиради.
C. Хужайра мембраналарининг турғунлини пасайтиради.
D. Хужайра ДНКсини шикастлайди.
G. Хужайра ДНКсини шикастламайди.
ANSWER: A

Эркин радикалларнинг шикастловчи таъсиридан нима химоя қилади.


A. Каротин.
B. Токоферол.
C. Простогландинлар-серотонин.
D. Каталаза.
G. Оксидантлар.
ANSWER: A

Семиришни ёмон асоратларига киради.


A. Ҳазмни бузилиши
B. Жигарни ёғли дистрофияси.
C. Скелет мускулларни заифлашуви.
D. Қандли диабет ривожланишига мойилликни юқори бўлиши.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

Юқори зичликдаги ЛПларга хос хусусиятлар


A. Оқсиллар зичлиги нисбий юқори бўлиши
B. Триглицеридларни зичлиги нисбий юқори бўлиши.
C. Асосий оқсил компанент-апоЛП
D. Жигарда ҳосил бўлади
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Юрак шиши ривожланиши механизмида инициал факторни кўрсатинг.


A. Онкотик.
B. Осмотик.
C. Мемброноген
D. Гемодинамик
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: D

Юрак шиши ривожланишига сабаб бўлувчи фактор.


A. Осморецепторлар қўзғалиши.
B. Тўқималарда осмотик босимни ошиши
C. Барорецепторларни қўзғалиши
D. Гипопротеинемия.
G. Юрак насос функциясини пасайиши.
ANSWER: G

Касаллик наслийлиги тафсифланади


A. Ҳар –хил тухумли эгизакларда касалликни юқори конкардантлиги ,бир хил шароитда яшовчи
B. Бир тухумли эгизакларда ҳархил шароитда яшовчиларда касалликни юқори конкордантлиги
C. Бир тухумли эгизакларда ҳархил шароитда яшовчиларда касалликни конкордантликни паст бўлиши.
D. Ҳаммаси тўғри
G. Тўғри жавоб йўқ
ANSWER: B

Патогенезида онкотик фактор сабаб бўлувчи шишни кўрсатинг


A.Очликда.
B. Квинкеда.
C. Яллиғланишда.
D. Тўғри жавоб йўқ.
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: A

Томир девори ўтказувчанлиги ошиши билан кечадиган шишни кўрсатинг.


A. Юрак етишмовчилигида.
B. Квинкада.
C. Жигар етишмовчилигида.
D. Ҳаммаси тўғри
G. Тўғри жавоб йўқ
ANSWER: B

Гипоосмоляр гипогидратацияда организмдаги сув тақсимланиши қандай ўзгаради.


A. Ҳужайра ичи суюқлиги ошади.
B. Ҳужайра ичи суюқлиги камаяди.
C. Интерстициал суюқлик миқдори ошади.
D. Томир ичи суюқлиги миқдори ошади.
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: A

Қонда рН 7,49га тенг бўлса-


A. Компенсирланган алкалоз.
B. Компенсирланган ацидоз.
C. Нокомпенсирланган алкалоз
D. Нокомпенсирланган ацидоз
G. Тўғри жавоб йўқ.
ANSWER: C

Капилляр қонда компенсирланган бузилишларда рНни ўзгариши.


A. 7,30-7,50.
B. 7,35-7. 45
C. 7. 30-7. 35.
D. Тўғри жавоб йўқ
G. Ҳаммаси тўғри.
ANSWER: B

Қайсилари дегидратациянинг турлари


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. изоосмоляр
C. гиперосмоляр
D. гипоосмоляр
G. тўғри жавоб йук
ANSWER: A

Қайси гормонлар сув-электро¬литлар алмашинувининг бошқаришда қатнашадилар:


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. тўғри жавоб йўқ
C. вазопрессин
D. натрийуретик гормон
G. инсулин, тироксин
ANSWER: A

Гидростатик ва онкотик босимлар¬нинг муносабати веналарда қандай:


A. онкотик босим юқорироқ
B. иккала босим бир хил
C. гидростатик босим юқорирок
D. онкотик босим гидростатикдан паст
G. тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Қайси аьзо сув-электролитлар алмашинувида асосий ижро этувчи хисобланади:


A. Буйрак
B. Жигар
C. Ичак
D. Ўпка
G. Юрак
ANSWER: A

Қайси гормонлар сув-электро¬литлар алмашинувининг бошқаришда қатнашадилар:


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. тўғри жавоб йўқ
C. вазопрессин
D. натрийуретик гормон
G. инсулин, тироксин
ANSWER: A

Гидростатик ва онкотик босимлар¬нинг муносабати веналарда қандай:


A. онкотик босим юқорироқ
B. иккала босим бир хил
C. гидростатик босим юқорирок
D. онкотик босим гидростатикдан паст
G. тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Қайси аьзо сув-электролитлар алмашинувида асосий ижро этувчи хисобланади:


A. Буйрак
B. Жигар
C. Ичак
D. Ўпка
G. юрак
ANSWER: A

Шишларнинг патогенетик омилига қуйдагиларнинг қайси бири киради:


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. гидродинамик
C. онкотик
D. коллоид-осмотик
G. қонтомир
ANSWER: A

Дегидратациянинг қай тури электролитларга нисботан кўп сув йўқатганда кузатилади


A. Гиперсмоляр
B. Гипоосмоляр
C. Изосмоляр
D. ҳамма жавоблар тўғри
G. тўғри жавоб йўқ
ANSWER: A

Қайсилари дегидратациянинг турлари


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. изоосмоляр
C. гиперосмоляр
D. гипоосмоляр
G. тўғри жавоб йук
ANSWER: A

Қайси гормонлар сув-электро¬литлар алмашинувининг бошқаришда қатнашадилар:


A. ҳамма жавоблар тўғри
B. тўғри жавоб йўқ
C. вазопрессин
D. натрийуретик гормон
G. инсулин, тироксин
ANSWER: A

Юрак шиши ривожланишига сабаб бўлувчи фактор.


A. Осморецепторлар қўзғалиши.
B. Тўқималарда осмотик босимни ошиши
C. Барорецепторларни қўзғалиши
D. Гипопротеинемия.
G. Юрак насос функциясини пасайиши.
ANSWER: G
Download 86,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish