Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар


Аллергик реакцияларни тезкор типини топинг



Download 0,73 Mb.
bet18/76
Sana21.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#63097
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   76
Bog'liq
тестлар узб тили2017 (1) 060520150934

Аллергик реакцияларни тезкор типини топинг:

  1. Биологик актив моддаларни нейтраллаш реакцияси

  2. Инфекцион аллергик реакцияси (туберкулин типи)

  3. Анафилактик ва атопик реакциялар *

  4. Иммун ком плекслар билан чакириладёған реакциялар *

  5. Цитолитик аллергик реакциялар *

  6. Опсонизация реакцияси

  1. Қайси касалликлар паренхиматоз сарикликка олиб келади?

А Боткин касаллиги *
В Гелиотрин билан зах,арланиш *
С Гепатит С *
D Резус қонфликт
Е Ўт-тош касаллиги
F Ирсий гемолитик анемия

  1. Сурункали буйрак етишмовчилигига қайси кўрсаткич характерли?

А Азотемия *
В Шиш *
С Артериал гипертензия *
D Билирубинемия
Е Гипергликемия
F Артериал гипотензия

  1. Буйрак патологияси билан боғлиқ сийдикдаги компонентлар?

  1. Оқсил *

  2. Цилиндрлар *

  3. Лейкоцитлар *

  4. Билирубин

  5. Ўт кислоталари

  6. Уробилин

  1. Полиурияга қайси гормонни етишмаслиги олиб келади ?

  1. Вазопрессинни *

  2. Альдостеронни *

  3. АДГ *

  4. Адреналинни

  5. Инсулинни

  6. Тиреотропинни

  1. Качон гиперсаливация кузатилмайди?

  1. Иситмада *

  2. Дёғидратация да *

  3. Сувсизланганда *

  4. Стоматитда;

  5. Тишни препаровка килганда (тиш чархланганда);

  6. Гингивитда;

  1. Механик сарикликка қайси белгилар хос эмас?

А. Қонда богл?нмаган билирубинни кўпайиши *

  1. Пиурия *

  2. Цилиндрурия *

  3. Қонда боланган билирубин кўпайиши;

  4. Сийдикда билирубин бўлиши;

  5. Ахлатда стернобилиннинг бўлмаслиги;

449.Оғриқ сезувчи рецепторларни қайси модда китикламайди?

  1. Циклик АМФ *

  2. Глюкоза *

  3. Г истамин

  4. Брадикин

  5. Серотонин

  6. Адреналин *

450.Қайси хужайра ёки тўқималар табиий эндоген аўтоантиген бўлиши мумкин:

  1. Куз гавхари *

  2. Суяк усти хужайралари

  3. Мия хужайралари *

  4. Сперматозоидлар *

  5. Буйрак касуласи хужайралари

  6. Жигар хужайралари

  1. Аўтоиммун касалликларга киради:

  1. Бронхиал астмани атопик шакли

  2. Системали кизил волчанка *

  3. Ревматизм *

  4. Куз соккасини травмадан сЎнг яллиғланиши *

  5. Поллинозлар

  6. Зардоб касаллиги

  1. Қандай омиллар иситма ривожланишини чақириши мумкин?

  1. Асептик яллиғланиш *

  2. Эритроцитларни кўп гемолизи *

  3. Терини офтоб куйдириши *

  4. Эмоционал кузгалиш

  5. Интенсив жисмоний юклама

  6. Гипертермия

  1. Гипергликемия чақирувчи омилларни топинг

  1. МНТизимда тормозланиш жараёнларни устунлиги

  2. МНТизимда кузгалиш жараёнларни устунлиги *

  3. Кўп микдорда карбонсувларни истемол килиш *

  4. Овкатда карбонсувларни чёғаралаш

  5. Симпатик нерв тизимини активлашиши *

  6. Симпатик нерв тизимини активлашиши сусайиши

  1. Гипергликемия чақирувчи омилларни топинг

  1. МНТизимда тормозланиш жараёнларни устунлиги *

  2. МНТизимда кузгалиш жараёнларни устунлиги

  3. Кўп микдорда карбонсувларни истемол килиш

  4. Овкатда карбонсувларни чёғаралаш *

  5. Симпатик нерв тизимини активлашиши

  6. Симпатик нерв тизимини активлашиши сусайиши *

455-Қайси бирлари нафаснинг терминал типларига киради:

  1. Олигопное

  2. Куссмауль нафаси *

  3. Апнейстик нафас олиш *

  4. Полипноэ

  5. Брадипноэ

  6. Гаспинг нафас олиш *

  1. Реструктив типидаги нафас етишмовчилигини кўп учрайдиган сабаблари:

  1. Бронхиолаларни шишяллиғланишли шикастланиши

  2. Кенг таркалган ўпка яллиғланиши *

  3. Ўпка ателектази *

  4. Бронхиолалар спазми

  5. Пневмофиброз *

  6. Плеврит

  1. Қайси патологиялар альвеоляр гипервентиляция билан кузатилиши мумкин:

  1. Бронхиал астма

  2. Силикоз

  3. Исиб кетиш *

  4. Ўпка ўсмаси

  5. Истерия *

  6. Кўп микдорда қон йукотишда *

  1. Темир етишмовчилик анемиясини кўп таркалган сабаблари:

  1. Сурункали қон йукотиш *

  2. Ион нурланиш таъсири

  3. Узок вакт чузиладиган энтеритлар *

  4. Анацид гастрит *

  5. Фолатларни овкатда узок вакт бўлмаслиги

  6. Кастл фактори ини тугма етишмовчилиги

459-Қайси анемияларда мёғалобластик қон яратилиши мумкин:

  1. Постгемморагик

  2. Ирсий гемолитик

  3. Аддисон-Бирмер анемияси *

  4. Дифиллобатриоз асосида бўлган анемия *

  5. Фолатлар етишмовчилиги анемия *

  6. Темир етишмовчилик анемия

  1. Гипопластик анемияларни сабабларини белгиланг:

  1. Депрессиялар

  2. Лейкозлар *

  3. Овкат таркибида вит.Ва етишмаслиги *

  4. Ионловчи радиация *

  5. Вит.С кўп овкат истеьмоли

  6. Эритроцитларни кўп микдорда парчаланиши

  1. Анемияга олиб келувчи асосий патогенетик омиллар:

  1. эритроцитларни етарли даражада хосил бўлмаслиги *

  2. эритроцитларни ортикча парчаланиши *

  3. эритроцитларни ортикча х,осил бўлиши

  4. эритроцитларни етарлича парчаланмаслиги

  5. эритроцитларни суяк кумигидан чикишини бузилиши *

  6. эритроцитларни суяк кумигидан чикишини кўпайиши

  1. Кайси касалликларга эозинифилия хос:

  1. поллинозлар *

  2. жигар эхинококкози *

  3. сурункали лимфолейкоз

  4. бактериал пневмония

  5. аллергик ринит *

  6. цинга

  1. Қайси касалликлар асосаи моноцитоз билан кузатилади:

  1. кизамиц *

  2. ич терламаси

  3. миокард инфаркти

  4. инфекцион мононуклеоз *

  5. кизилча *

  6. электротравма

  1. Қайси холатларда нейтрофил лейкоцитоз ядронинг регенератив чапга силжиши билан кузатилади:

  1. миоген лейкоцитоз

  2. овкатланишдаги лейкоцитоз

  3. крупоз пневмония *

  4. ўткир фаза жавобида *

  5. миокардни ўткир инфарктида *

  6. сурункали миелолейкозда

  1. Абсолют нейтрофилия қайси касалликларга хос:

  1. ўткир аппендицит *

  2. ўпка яллиғланиши *

  3. сурункали миелолейкоз *

  4. сурункали лимфолейкоз

  5. ич терламаси

  6. ўпка сил касаллиги

466.Қайси этиологик омиллар лейкозларни сабаби бўлиши мумкин:

  1. онкоген вируслар *

  2. химиевий канцерогенлар *

  3. ионловчи нурланиш *

  4. нервногпсихик бузилишлар

  5. эндокрин бузилишлар

  6. постгеморрагик анемия

467.Ошқозон ости бези секретор активлиги қайси холатларда бузилиши мумкин:

  1. безни парасимпатик стимулясиясини кучайишида

  2. безни парасимпатик стимулясиясини сусайишида *

  3. холецистокининни хосил бўлиши ва ажралишини камайишида *

  4. холецистокининни хосил бўлиши ва ажралишини кўпайишида

  5. секретин хосил бўлиши ва ажралишини камайишида *

  6. секретин хосил бўлиши ва ажралишини кўпайишида

468.Жигар циррозидаги асцит патогенезидаги омилларни кўрсатинг:

  1. дарвоза венаси тизимида гидростатик босим ортиши *

  2. ренинангиотензинальдостерон тизими фаоллиги пасайиши

  3. жигарда оқсил синтези пасайиши *

  4. жигарда альдостерон парчаланиши камайиши *

  5. АДГ синтези камайиши

  6. АДГ синтези кўпайиши

  1. Коллапснинг ривожланиш механизмига кура турларини кўрсатинг:

  1. Вазодилятацион *

  2. Гиперволмик

  3. Гиповолемик *

  4. Вазоқонстриктор

  5. Кардиоген *

  6. Гипертензион

  1. Коронар етишмовчилик қуйидагилар натижасида ривожланиши мумкин:

  1. стенозловчи коронаросклероз *

  2. миокардда аденозиннинг тупланиши

  3. коронар артериялар спазми *

  4. пароксизмал тахикардия *

  5. гиперкания

  6. эндокардит

  1. Гиперкалиемия келтириб чицарадиган асоратлар:

  1. Атриовентрикуляр блокада *

  2. ЭКГ да Т тишчанинг ўткир ва юкори бўлиши

  3. Артерииал гипертензия *

  4. Тахикардия

  5. Брадикардия *

  6. Ацидоз

472.Қайси холатлар миокарднинг зурицишига олиб келади?

  1. митрал клапаннинг етишмовчилиги

  2. аорта клапаннинг етишмовчилиги

  3. артериал гипертензия *

  4. системали атеросклероз *

  5. анемия

  6. аортал тешик стенози *


  1. Download 0,73 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish