Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар


Патологик холатлардан қайси бири альвеоляр гиповентиляцияга олиб келмайди



Download 0,73 Mb.
bet13/76
Sana21.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#63097
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   76
Bog'liq
тестлар узб тили2017 (1) 060520150934

Патологик холатлардан қайси бири альвеоляр гиповентиляцияга олиб келмайди:

  1. Тахикардия *

  2. Нафас йулларининг обструктив шикастланиши

  3. Ўпканинг реструктив шикастланиши

  4. Нафас мушаклари иннервациясининг бузилиши

  5. Кичик қон айланиш доираси гипертензияси

  1. Қайси омил ошқозоннинг секретор функциясини кучайтиради?

  1. Г истамин *

  2. Атропин

  3. Адреналин

  4. ПросТоғландин Ёғлар

  5. Глюкоза

  1. Қайсилари спастик кабзиятнинг сабаби қайси жавобда тўғри берилган?

  1. Парасимпатик нерв тонуси пасайиши *

  2. Гиперкальциемия

  3. Простагландинлар

  4. Г ипокалиемия

Е. Симпатик нерв тонуси ортиши

  1. Хам жигар хам буйрак етишмовчилигига қайси белги хос:

  1. Гипопротеинемия *

  2. Артериал гипотензия

  3. Гипогликемия

  4. Артериал гипертензия

  5. Протеинурия

269.Овкат таркибида нималарни чеклаш жигар етишмовчилигида команинг ривожланишини олдини олиш усулларидан бири хисобланади?

  1. Оқсилларни *

  2. Карбонсувларни

  3. Ёғларни

  4. Сувларни

  5. Тузларни

270.К|айсилари паренхиматоз сарикликка хос бўлмаган белгилар:

  1. Ахлатда стеркобилиннинг кўп бўлиши *

  2. Конда богланмаган билирубиннинг кўпайиши

  3. Конда богланган билирубин бўлиши

  4. Ахлатда стеркобилин кам бўлиши

  5. Холемия

271.Одатда кандли диабетда сийдикнинг солиштирма оғирлиги Қандай бўлади?

  1. Юкори *

  2. Нормал

  3. Паст

  4. Жуда паст

  5. Узгармайди

  1. Буйрак ишемиясида юз берадиган артериал гипертензиянинг патогенезида бошловчи омилни кўрсатинг:

  1. Ренин *

  2. Ангиотензин1

  3. Ангиотензин2

  4. Альдостерон

  5. Гипернатриемия

  1. Ўткир гломерулонефритга хос сийдик синдромини кўрсатинг:

  1. Гематурия, протеинурия *

  2. Полиурия, глюкозурия, кетонурия

  3. Никтурия, каналча эпителий хужайраларининг сийдикда пайдо бўлиши

  4. Пиурия, полиурия, гипостенурия

  5. Пиурия, никтурия, глюкозурия

  1. Юрак гипертрофиясида кардиомиоцитлар озикланишининг ёмонлаштирувчи омил қайси?

  1. Капиллярларнинг нисбий камлиги *

  2. Миоцитларнинг нисбий юзасини камайиши

  3. Сарколемманинг калинлашиши

  4. Артериовеноз шунтларининг пайдо бўлиши

  5. Капиллярлар ривожланишидан

  1. Қайси бири номотроп аритмияларга киради?

  1. Синусли тахикардия *

  2. Тулик атриовентрикуляр блокада

  3. Қоринча экстрасистолияси

  4. Бўлмача экстрасистолияси

Е. Чала атриовентрикуляр блокада

  1. Качон бўлмачалар ва қоринчаларнинг бир вацтда кузгалиши кузатилади?

  1. Атриовентрикуляр экстросистолияда *

  2. Чала синоаурикуляр блокадада

  3. Каоринча экстрасистолиясида

  4. Тўла синоаурикуляр блокадада

  5. Синусли тахикардияда

  1. Кайси омил артериал босимни белгиловчи асосий омил:

  1. Перифериядаги томирлар каршилиги *

  2. Қон оқишининг секинлашуви

  3. Қон оқиш тезлигининг ошиши

  4. Деподаги қоннинг микдори

  5. Қонни ковушкоклиги

  1. Юракни қандай кисмлари икки тавакали кланами етишмовчилигида энг аввал гипертрофияга учрайди:

  1. Чап бўлмача *

  2. Ўнг бўлмача

  3. Ўнг бўлмача ва Ўнг Қоринча

  4. Чап Қоринча

  5. Чап Қоринча ва чап бўлмача

  1. Гемодинамиканинг қандай ўзгаришлари сурункали ЮЕ учун хосдир:

  1. Юракнинг зарб ва минўтлик хажмини камайиши *

  2. Артериал босимни кўтарилиши

  3. Веноз босимни пасайиши

  4. Юракнинг минўтли хджмини ортиши

  5. Қон оқимини тезлашиши

  1. Аритмия тушунчаси қайси жавобда энг тўғри берилган?

  1. Юрак ритмининг бузилиши *

  2. Юракнинг секин уриши

  3. Юракнинг тез уриши

  4. Клапанлар етишмовчилиги

  5. Гис тўтамининг блокадаси

  1. Қайси томирларнинг функцияси бузилганидан АГ пайдо бўлади?

  1. Каршилик қилувчи *

  2. Компенсацияловчи

  3. Сигим томирлари

  4. Метаболик томирлар

  5. Капилярлар

  1. Гипертензияни миоген компонента нимага боғлиқ?

  1. Томир деворида Na ионлари тупланишига *

  2. Резестив томирлар альфаадренорецепторларининг кузгалишига

  3. Резестив томирлар беттаадренорецепторларининг кузгалишига

  4. Буйрак усти бези пустлок кисми функциясининг пасайишига

  5. Томирларни харакатлантирувчи марказ фаолияти бузилишига

283.Одатда юракда гипертрофия ривожланиши босқичларини кўрсатинг:

  1. Аварияли, шаклланган гипертрофия ва кардиосклероз холатлари *

  2. Тоноген ва миоген дилятациялар

  3. Компенсатор ва декомпенсатор даврлар

  4. Аварияли ва тоноген дилятациялари

  5. Шаклланган ва миоген дилятациялар

284.Қайси холатларда хажм билан зурициш натижасида келиб чикувчи ЮЕ ривожланади:

  1. Юрак клапанлари етишмовчилиги туфайли *

  2. Катта қон айланиш доирасидаги гипертензия натижасида

  3. Кичик қон айланиш доирасидаги гипертензия натижасида

  4. Аортал тешик стенози туфайли

  5. Юрак тешиклар стенози натижасида

  1. Синус брадикардияси қайси касалликларда кузатилиши мумкин:

  1. Жигар касалликлари *

  2. Буйрак касаллигида

  3. Тиреотоксикоз

  4. Феохромацитома

  5. Гипоксия

  1. Качон хилпилловчи аритмия юзага келади?

  1. Кузгалувчанлик ошиб, ўтказувчанлик камайиб кетганда *

  2. Кузгалувчанлик ошиб кетганда

  3. Ўтказувчанлик ошиб кетганда

  4. Автоматизм ошиб кетганда

  5. Тоноген дилятацияда

  1. Инспиратор хансираш билан қайси касаллик кузатилади?

  1. Дифтерия *

  2. Пневмония

  3. Юрак етишмовчилиги

  4. Тоғ касаллиги

  5. Хикилдок шиши

  1. Факат кислород хажмининг камайишига гипоксиянинг қайси тури боғлиқ?

  1. Гемик *

  2. Нафас

  3. Юрактомир

  4. Тўқима

  5. Аралаш.

  1. Нафас етишмовчилигини обструктив тури сабабини кўрсатинг:

  1. Нафас йулларини тикилиши *

  2. Ўпка шиши

  3. Силикоз

  4. Ўпка эмфиземаси

  5. Крвургалар синишида

  1. Асфиксия нима билан характерланади?

  1. Гипоксия билан биргаликда ССЬ ни чикишини кийинлашиши *

  2. Г ипоксия

  3. Гиперкапния

  4. Альвеолалар вентиляцияни кучайиши

  5. Ўпка перфузиясини кучайиши

  1. Ўзгаришлардан қайси бири гипервентиляция оқибати хисобланади:

  1. Газли алкалоз *

  2. Артериал қонда С02 нинг ошиб кетиши

  3. Артериал қонда СЬ нинг камайиб кетиши

  4. Газли ацидоз

  5. Метаболик ацидоз.



ПАТОЛОГИК ФИЗИОЛОГИЯ ФАНИ БУЙИЧА 2 ЖАВОБЛИ ТЕСТЛАР
292.Этиология касалликнинг қайси масалаларини ўрганади:

  1. Чақирувчи сабабларини *

  2. Шарт-шароитларини *

  3. Ривожланиш механизмларини

  4. Касалликнинг кечишини

293.Қайси ўзгаришлар патологик реакцияга мисол:

  1. Киска муддатли лейкоцитоз *

  2. Киска муддатли лейкопения *

  3. Яллиғланиш

  4. Юрак пороки

294.Қайси омил артериал гиперемияни чақиради?

Д. Jg D 21
D.ОХ.К аъзолари 57
:'.Л . 256
■ИИ 262

  1. Адреналин

295.Веноз гиперемия оқибатлари?

  1. Бириктирувчи тўқиманинг усиб кетиши *

  2. Шиш ривожланиши *

  3. Хужайра мембраналари ўтказувчанлигининг пасайиши

  4. Хужайраларда модда алмашунивининг кучайиши

296.Артериал гиперемия качон ривожланади?

  1. Орган фаолияти ошганда *

  2. Ацетилхолин кўпайганда *

  3. Адреналин меъёридан ортикча бўлганда

  4. Ёток яраларидан

297.Аўтоаллергияни чақириши мумкин бўлган сабаблар:

  1. Узининг шикастланган тўқимаси *

  2. Моякнинг шикастланиши *

  3. Хайвон махсулотлари дан тайёрланган антиген

  4. Гистамин

298.Качон фагоцитоз фаолиятининг пасайиши кузатилади:

  1. Лейкозда *

  2. Сурункали гранулематозда *

  3. Комплемент системаси активланганда

  4. Антителалар хосил килиниши рагбатланганда

299.Қайси бири секин ривожланадиган аллергик реакцияга мисол бўла олади?

  1. Манту си нови *

  2. Қонтакт дерматит *

  3. Квинке шиши

  4. Анафилактик шок

300.Кайси бири анафилактик шокда кузатилади?

  1. Экспиратор нафас кисилиши *

  2. Тиришиш *

  3. Гипокапния

  4. Гипервентиляция

301.Нима альтерацияни ифодалайди?

  1. Хужайра ва тўқималарнинг шикастланиши *

  2. Медиаторларнинг ажралиши *

  3. Хужайранинг гипертрофияси

  4. Хужайранинг гипотрофияси

302.Кининлар яллиғланиш ўчоғида қандай клиник белгиларни чақиради?
А. Оғриқ *

  1. Терини кичишиши *

  2. Оғриқни камайтириш

  3. Қон томир деворини ўтказувчанлигини камайтириш


  1. Download 0,73 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish