Патологик физиология фани буйича 1 жавобли тестлар



Download 0,73 Mb.
bet73/76
Sana21.02.2022
Hajmi0,73 Mb.
#63097
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76
Bog'liq
тестлар узб тили2017 (1) 060520150934

824.Умумий дегидратация синдроми белгиларини кўрсатинг

  1. чанкаш *

  2. бехдллик*

  3. -тери ва шиллик каватларини куриши*

  4. -АБ пасайиши *

  5. -ацидоз*

  6. -қон ковушкоклигининг пасайиши

  7. шишлар

  8. -асцид

825. Юрак етишмовчилигида шишларни ривожларишининг патогенетик омилларини курстатинг

  1. капилларларда гидростатик босимни ошиши*

  2. альдостерон чикаришни кўпайиши*

  3. юрак минўт хажмининг камайиши*

  4. бўлинмача натрийуритик омилини ишлаб чикарилишининг пасайиши*

  5. буйракда қон айланишининг пасайиши*

  6. ЮГАда ренин ишлаб чикарилишининг камайиши

  7. вазопрессин ишлаб чикаришни камайиши

  8. коптокчаларда фильтрация тезланиши

826.Кислота ишқорий мувозанатини бузилишининг буйрак компенсация механизмларини топинг:

  1. кислотали брикмаларни экскрецияси *

  2. -ишкорий бирикмаларни экскрецияси *

  3. -ацидогенез *

  4. аммониогенез*

  5. аминокислоталарни реабсорбцияси *

  6. уролитиаз

  7. сўт кеслотасидан гликогенни ресинтез

  8. -эритропоитин ишлаб чикариш ошиши

827.Қандли диабетнинг асосий белгиларини кўрсатинг

  1. -полиурия*

  2. -доим чанкаш*

  3. -сувсизланиш*

  4. -гипотензия*

  5. -сийдикни паст солиштирма оғирлиги*

  6. -гипергидратация

  7. -гипертензия

  8. -семизлик

828. Тиреоид гармонларнинг асосий эффектларини кўрсатинг (физиологик қонцентрациясининг)

  1. -оқсиллар анаболизмиинг кучайиши*

  2. -катехоаламинларга пермиссив таъсири*

  3. -тўқималарни кислород озлаштиришини ошиши*

  4. -ёғларни депосидан жалб килиниши*

  5. -гликогенни синтези кучайиши

  6. -брадикардия

  7. -термогенез ошиши*

  8. -шиш

829.Гипертериоз учун хос карбонсувлар алмашинувини бузишларини топинг

  1. -тўқималар билан глюказани ўтилизациясини кучайиши*

  2. -гексокиназ а активлигини ошиши*

  3. -жигарда гликогенни микдорини ошиши

  4. -жигарда гликогенни микдорини камайиши*

  5. -карбонсувларни ёғларга айланишини тормозланиши*

  6. карбонсувларни ёғларга айланишини кучайиши

  7. асосий алмашинувни ошиши*

  8. -асосий алмашинуви пасайиши

830. Ўнг қоринча етишмовчилигига хос белгиларни кўрсатинг

  1. -асцит ривожланишига мойиллик

  2. -буйинтурук веналарини шишиб чикиши*

  3. -оёкларда шиш*

  4. -гелеангиоэктазиалар*

  5. -гепатомёғалия*

  6. -артериал гиперемия

  7. -марказий веноз босимни пасайиши

  8. -зарб хажмини кўпайиши

831. Кўрсатилган пункларини қайси бири синус тахикардияга хос

  1. -юрак кискариши сони 90-180 - та бир минўтда*

  2. юрак кискариши сони 200 тадан бир минўтда кўп

  3. жисмоний юкламада юзага келади *

  4. -тана харорати ошганда ривожланади*

  5. юрак етишмовчилиги ривожланганда юзага келади*

  6. -Р-тишининг кескин узраришлари билан ифодаланади

  7. -Р-тиши олдинги циклини Т-тишига кушилиши*

  8. -юрак кискариш сони 48 - 54та бир минўтада

832. Ўткир миокард инфарктига гемодинамикани қандай ўзгаришлари хос?

  1. чап Қоринча зарб хажмининг камайиши*

  2. -тахикардия*

  3. -юрак индексининг камайиши*

  4. -томирларни периферик каршилигининг ошиши*

  5. -марказий веноз босимининг пасайиши

  6. -чап Қоринчаи якуний диастолик хажмининг ошиши*

  7. -минўт хажмини кўпайиши

  8. -зарб хажмини ошиши

833. Симптоматик артериал гипертензияларни кўрсатинг.

  1. -гиповалемик

  2. -тироид*

  3. -портал

  4. -цереброишемик*

  5. -буйрак*

  6. -эссенциал

  7. -рефлексоген*

  8. -гипофизар*

834.Қон томир кенгайтирувчи таъсирга эга моддаларни кўрсатинг.

  1. -глюкокортикоидлар

  2. -ацетилхолин*

  3. -АДГ

  4. -простагландин Е*

  5. -простагландин F2

  6. -альдестерон

  7. -кининлар*

  8. -простациклин*

  9. -аденозин*

835.Ўткир артериал гипотензия нимага олиб келади?

  1. -микроциркуляциянинг бузилишига*

  2. -коронар етишмовчилигига*

  3. -циркуляр гипоксияга*

  4. -гемик гипоксияга

  1. -хушдан кетишга*

  2. -асцитга

  3. -полиурияга

  4. -анурияга*

836.Артериал гипотензия ривожланади

  1. -хавфсиз кортиностеромада -юрак етишмовчилигида*

  2. -мальабсорбция синдромида*

  3. -буйракларни поликистозида

  4. -операцион шокда*

  5. -симмонс кахексиясида*

  6. -травматик шокда*

  7. -мия ишемиясида

  8. -феохромацитомада

837.Рестриктив типдаги ўпкаларни вентиляциясини бузилиши қайси касалликларда кузатилади?

  1. -энфизема

  2. -ковургалар ораси миозити*

  3. -пневмония*

  4. -икки томонлама ёпик пневмоторакс*

  5. -курук плеврит*

  6. -ўпка ателектази*

  7. -асфиксияда

  8. -нафас йулларида тусик пайдо бўлганда

838. Нафас етишмовчилигига хос:

  1. -харсиллаш*

  2. -анемия

  3. -тахикардия*

  4. -цианоз*

  5. -қонда СЬ ва ССЬ порциал босимининг ўзгариши*

  6. кислота ишкор мувозанатини бузилиши*

  7. терлаши

  8. эритропоэтинни камайиши

839.Ўпканинг метаболик функциясига киради:

  1. ангитензин I ангеотензин II га айлантириш*

  2. -ангиотензиногенни ангеотензин 1га айлантириш

  3. простагландин Е и F2 ларни инактивациялаш*

  4. -гемопоэтинларни ишлаб чикариш

  5. -опиоид пептидлар синтезлаш*

  6. -брадикининни инактивлаш*

  7. -норадреналинни инактивлаш*

  8. -адреналинни активлаш

840. Ўткир нафас етишмовчилиги кўрсаткичларини кўрсатинг:

  1. -лейкопеня

  2. -гипоксемия*

  3. -гипокапния

  4. -гиперкапния*

  5. -ацидоз*

  6. -нафас аппарата ишини кучайиши *

  7. -хансираш*

  8. -окариш

841. Темир етишмагандаги анемияни кўп учрайдиган сабаблари:

  1. -болаларга овкат билан темирни кам тушиши *

  2. -суринкали қон йукотиш *

  3. -хомиладорлик ва лактация*

  4. ошқозон ичак тракти касалликлари *

  5. -жигар касалликлари *

  6. -кабзият

  7. -ўпка касалликлари

  8. -буйрак касалликлари

842. Сурункали миелоид лейкозда периферик қонда Қандай ўзгаришлар бўлади?

  1. ШИК - реакцияси мусбат бласт хужайраларни бўлиши*

  2. -Қонда промиелоцит ва миелоцитларни пайдо бўлиши*

  3. -абсолют нейтрофилия*

  4. -қонда промиелоцит ва миелоцитлар бўлмаслиги

  5. -абсолют эозинофилия*

  6. -нисбий лимфопения*

  7. -эритроцитоз

  8. -ретикулоцитоз

843.Кекириш патогенезида катнашувчи омилларни кўрсатинг.

  1. ошқозонда чириш ва бижиш *

  2. -ошқозонда босимни ошиши *

  3. -кардиоспазм

  4. -привратникни спазми*

  5. -ошқозон ва диафрагмани рефлектор кискариши *

  6. -Қорин пресс мускулларини рефлектор кискариши *

  7. ёғли овкатларни истемол килиш

  8. хичоктўтиши

844.Ошқозон шиллик кабатини регенерация кобилиятини пасайтириб яра касаллигини ривожлантиради:

  1. -ошқозонни спастик харакати*

  2. -қонда катехоламин ва глюкокортикоидларни кўпайиши*

  3. организмда темир дефицита *

  4. -организмда витамин В12 ва фолатларни дефицита*

  5. -Қон қўйиш

  6. -чакиш ва алкоголизм*

  7. -апоптоз

  8. -кальцийни дефицита

845.Ошқозон ширасини секрециясини стимулловчи омиллар:

  1. секретин

  2. гастрин*

  3. -ацетилхолин*

  4. глюкагон

  5. глюкокортикоидный*

  6. парат гормон*

  7. сомотостатин

  8. гистамин*

846.Мембранналарда хазмни бузилиш сабабларини кўрсатинг:

  1. ичакда хазмни бузилишига олиб келувчи жигар, ошқозон ости бези касалликлари *

  2. оч ичакни 25% ни резекцияси

  3. ингичка ичак деворини структура ва ультраструктурасини бузилиши *

  4. ичак девори юзасидаги ферментатив кабатни бузилиши *

  5. ичак микрофлорасини бузилиши *

  6. ингичка ичакни харакат ва чикариш фаолиятин и бузилиши *

  7. спленэктомия

  8. бир буйракни олиб ташлаш

847.Озик моддаларни ичакда сурилишини бузилиш сабаблари ни кўрсатинг:

  1. инфекцион агентлар таъсирида яллиғланиш *

  2. эндотоксинлар (уремияда) яллиғланиш*

  3. ингичка ичакни 25% резекцияси

  4. ингичка ичакни 50% резекцияси *

  5. ингичка ичакни 75% резекцияси *

  6. ингичка ичак шиллик кабатидаги атрофик жароёнлар*

  7. кисман гепатэктомия

  8. спленэктомия



848.Суринкали буйрак етишмовчилигини азотемик босқичига хос:

  1. -гипостенурия*

  2. қонда мочевинани кўпайиши*

  3. полиурия*

  4. метаболический алкалоз

  5. анемия*

  6. қонда креатининни кўпайиши*

  7. -гиперстенурия

  8. -анурия

849.Нефротик синдром патогенезини етакчи звеноси:

  1. капллярлар девори ўтказувчанлигини ошиши

  2. қон плазмасини онкоток босиними пасайиши *

  3. каналчаларда оқсиллар реабсорбциясини бузилиши *

  4. гломерулар фильтр ўтказувчанлигини бузилиши *

  5. к учили протеинурия*

  6. иккиламчи альдостеронизм*

  7. -гиперпротеинемия -альдостеронни етишмаслиги

  8. инсулинни етишмаслиги


Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish