J. X. Ataniyazov, E. D. Alimardonov xalqaro moliya munosabatlari


 .2 . T oiov balansining tarkibi hamda ularga xos xususiyatlar



Download 11,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/170
Sana28.04.2023
Hajmi11,55 Mb.
#932991
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   170
Bog'liq
Xalqaro Moliya munjsabatlari. Ataniyazov J.X

10 .2 . T oiov balansining tarkibi hamda ularga xos xususiyatlar
To‘lov balansi tarkibi. To‘lov b alansini tu z ish n in g turlicha us- 
lubiyati m avjud bo‘lib, hozirgi k u n d a X alqaro valuta fondi (X V F )
246


ta kl i f etgan m eto d ika (uslubiyat)dan , y a ’ni to'lov balansi mod- 
d a la r in in g ta sn ifid a n m a m la k a t la r a m a liy o tid a kcng q o lla n ila d i. 
M a z k u r uslub iyatda obyektiv r e a llik ko‘proq k o i i n a d i , xususan 
to‘lov b alan si ik k ita y i r ik b o i i m g a a jra tilgan . Bu b itim la rn in g
hisobini y u ritish n in g ik ki to m o n la m a x u s u siy a tid a n , y a ’ni savdo 
va m o liy av iy jih a tid a n kelib ch iq qan holda y a ra tilg a n . X ususan, 
tovarlar va x iz m a tla r eksporti n orezidentlar o ld id a rezidentlar- 
n in g ta la b la r in i osh iradi (to'lov b alan sid a « + » ishorasi bilan aks 
e ttirila d i), bu esa, o ‘z navbatida n orezidentlar oldidagi m oliyaviy 
m a jb u riy a tla rn in g k a m a y ish ig a olib kelad i (« -» ishorasi bilan bel- 
g ila n a d i). H ar ik k ita hisob-kitob y o z u v la rin in g y i g ‘ indisi nolga 
teng b o ‘lishi lozim . Tovarlar va x iz m a t la r eksporti natijasida 
m a m la k a t d a valuta z a x ira la ri to'p lan ib boradi va u lar import ope- 
ratsiy alari to‘loviga x iz m at q ilish i m u m k in .
A g a r m a m la k a td a import operatsiyalari to‘lovi uchun yetarlicha 
valuta z a x ira la ri mavjud b o 'lm asa , u xorijdan qarz m ab la g ‘larini 
jalb etishi m u m k in . Bu kabi qarz m ab la g ‘Iarini d avlatlar o‘z la rin in g
tovarlar va x iz m a tla r eksportini d o im iy oshirib borish orqali qop- 
lashi m u m k in . B unday holatda, b itim n in g savdo qismi (tovarlar 
va x iz m a t la r n in g m am la k atg a kirib kelishi) bo‘yicha chet e llik la r 
o ldida so‘n d irish n i talab qiluvchi («-» ishorasi bilan belgilan ad i- 
gan) m a m la k a t qarzd o rligin in g paydo boMishiga olib keladi. M a m ­
lak atga n orezidentlarning k re d itlarin i ja lb etish esa m a m la k a tn in g
chet e llik la r oldida m oliyaviy m ajb u riy atlari ortishiga sabab bo'ladi 
va «+ » ishorasi b ilan aks ettiriladi.
M a z k u r holatni y a n a d a yaq qo lro q ta sa v v u r etish uchun haqi- 
qatda m a m la k a tg a kirib kelgan va chiqib ketgan valutaviy tushum
va toMovlar nisbatini olish m u m k in .
M a m la k a t n in g to lo v balansi sanoat ko rxo n alari b alan siga 
o‘xshab ernas, b alk i b an k b alan siga o‘x shash holda tu zilad i. M a - 
s alan , 0 ‘zbekistondagi korxona 100 m in g A Q SH dollar]ik m ah su - 
lotni eksport qilib, to lo v n i uch oy dav o m id a olishga sotib oluvchi 
b ilan kelishgan. 0 ‘zbekiston to‘lov b a la n s id a dastlab m a z k u r s u m ­
m a tovarlar eksporti sifatida b a la n s in in g kredit q ism id a yoziladi
247



Download 11,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   170




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish