ТАЙЁРЛАНИШ УЧУН САВОЛЛАР.
20.Кўпайиш жараѐнини моҳиятини тушунтиринг?
21.Еркак ҳайвонлар жинсий органлар физиологияси.
22.Уруғдонни тузилишини ва сперматогенез жараѐнини тушунтиринг?
23.Сперма ва унинг физико-кимѐвий хусусиятини тушунтиринг?
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР.
9.
Р.Х.Хаитов, А.Д.Душанов «Ҳайвонлар физиологияси» Тошкент,
«Ўқитувчи», 1975 йил, 222-245 бетлар.
10.В.Хусаинов,
З.Тошпўлатов
«Қишлоқ
хўжалик
ҳайвонлари
физиологияси» Тошкент, «Ўзбекистон» 1994 йил, 341-370 бетлар.
11.И.В.
Георгиевский
«Физиология
с/х
животных»
Москва
Агропромиздат 1990 год, стр.395-430.
12.А.П.Костин, Ф.А.Мишерков, А.А.Сисоев «Физиология с/х животных»
Москва «Колос» 1983 год, стр 274-301.
13.Н.У.Базанова, А.Н.Голиков и др. «Физиология с/х животных» Москва
«Колос» 1980 год,233-265.
14.Е.В.Бабский ва бошқалар. «Одам физиологияси» Тошкент, Медисина
1972 йил.
15.И.П.Битюков и др. «Практикум по физиологии с/х животных»,
Москва. Агропромиздат 1990 год.
16.Барча
чорвачилик
тармоқлари
«Қўйчилик,
қорамолчилик,
чўчқачилик, паррандачилик ва ҳоказолар» адабиѐтлар, мақолалар.
455
Урғочи ҳайвонлар жинсий органлари
Таянч иборалар.
Тухумдонлар, тухум йўли, бачадон, қин, ташқи жинсий лаблар,
овогенез, кўпайиш, ўсиш, етилиш, овулясия, куйикиш, естроген, жинсий
қўзғалиш,
жинсий
сикл,
прогестерон,
қўзғалиш,
тормозланиш,
мувозанатланиш, қисир, жуфтлашиш, ерексия, қучоқлашиш рефлекси,
жинсий алоқа, еякулясия, табиий ва сунъий қочириш, морула, трофобласт,
ембриобласт, корункула, пласента, витамин, гормон, антитела, Баталов йўли,
Арансит йўли, туғиш, тутиш уч фазали жараѐн.
1.Урғочи ҳайвонларнинг кўпайиш органларининг физиологияси.
2.Жинсий сикл, рефлекслар ва жуфтланиш, уруғланиш физиологияси.
3.Ҳайвонларни қочириш турлари. Буғозлик, боланинг ўсиш ва
ривожланишида пласентанинг аҳамияти. Туғиш физиологияси.
Урғочи ҳайвонлар жинсий органларига:
6.
Тухумдонлар.
7.
Тухум йўллари.
8.
Бачадон.
9.
Қин.
10.Ташқи жинсий лаблар киради.
456
Тухумдонлар овал тузилган орган бўлиб, ҳайвонларнинг қорин
бўшлиғи-нинг бел қисмида буйрак орқасида жойлашган катталиги турли
ҳайвонларда турлича: сигирлар, чўчқаларда узунлиги 2-5 см, қўйларда 0,8-2
см, бияда 3-15 см дир. Сигир, қўй, чўчқа тухумдонларининг усти оқ парда
билан ўралиб, бу парда-дан тухумдон ичига бириктирувчи тўқима толалари
ўтган. Тухумдон пўстлоғида генератив епителий ҳужайраларидан тухум
ҳужайралари ҳосил бўлиб-
Do'stlaringiz bilan baham: |