К. Р. Макканедл, С. Л. Брю
СУЗ БОШИ
Мамлакатимизда амалга оширилаётган ищисодий
муносабатларни тубдан ислох; кдниш, уларни тако-
миллаштириш жараёни нафа^ат утиш даври к,ийик-
чиликлари, балки ута мураккаб ва бир-бирига зид
во^еликлар билан х,ам тавсифланади.
Ик^исодиётдаги
маъмурий-буйрукбозлик,
режалй
так;симлаш урнини товар-пул муносабатларйни мо-
лиявий-икпгисодий бошк,ариш механизмининг эгаллаши,
тадбиркорликнинг ривожланиши ва ташкой ик^исодий
алок;аларнинг эркинлашувидаги юк,ори бост^ич, товар
так^иллигининг йукртилиши, миллий пул - сумнинг
кэдри ошиши х,амда унинг тулакрнли тулов воситасига
айланиши ва, албатта, янги к;атлам — мулкдорлар
кдтламининг юзага келиши утиш даврининг му^им ху-
сусиятларидир.
Шу уринда юзага келаётган янги муносабатларни х,ар
хил салбий таъсирлардан химоя килиш зарурияти
тугалади. Президентимиз И. А. Каримов тутри таъкид-
лаганларидек, «к;анчалик к^айгули туюлмасин, жиноят-
чилик хамма мамлакатларда ва х;амма даврларда булган.
Бирок; утиш даврида унинг мазмуни фак;ат жиноий
кдпмиш доираси билангина чекланиб кдямайди. Янги
мустакдп давлатларда амалга оширилаётган ислохртлар
оркали амадда мулкни к;айта такс и мл а ш жараёни юз
бермокда. Айни шу хрл ислох;отларнинг мо^иятини бел-
гилайди. Аввалги тузумда давлат томонидан тортиб
3
олинган бойлик эндиликда уни яратган ва уз моднати
билан купайтираётганларга тегишли булиши лозим.
Кбайта такримлашнинг мо^ияти шундадир.
Хар бир мамлакат бу жараённинг шакллари ва суръ-
атларини мустак,ил белгиламокда. Уни жиноятчилар ду-
нёсининг ^алокатли таъсиридан х,имоя кдгшшга интил-
мокда»1.
Ик^исодий ислохртни амалга ошириш жараёнида
эришилган кузга куринарли ютукдар билан бирга
шдгисодца салбий жараёнлар хам кузга ташланади. Иш-
лаб
чи^ариш
суръатларининг
пасайиши,
инвести-
цияларнинг камайиши, ахдли турли кдтламларининг
турмуш тарзининг пасайиши, ишсизлик ва жиноятлар-
нинг купайиши кабилар шулар жумласидандир. Бундай
шароитда
мамлакат хавфсизлигини
таъминлашнинг
модций асоси - унинг ик^тисодий салох,иятидир. Чунки
ушбу
салоздяятгина
мамлакат
мудофаасини,
унинг
худудий яхлитлигини, халкдро муносабатларда Узбекис-
тон манфаатлари х,имоясини ва жамиятда ижтимоий-
ик;тисодий баркарорликни таъминловчи омил булиб
юзага чикдди.
Ихтисодий салохдятни юксалтириш щ тисодий хав-
фсизликни таъминлашни, унга тавдид солувчи кучларни
бартараф этишни такозо кдлади. Ик^исодий хавфсиз-
ликка булаётган таадидлар ичида тобора купрок, ах,амият
касб этаётгани — ицтисодий муносабатларнинг крими-
наллашуви, криминал тизимларнинг давлат щ тисодий
сиёсатини уз манфаатларига буйсундириш тенденцияси
мавжудлигини эътироф этишга турри келади. Айнан
щунинг учун х;ам криминал, хуфёна икгисодиётни
ани^лаш, унинг шаклланишининг олдини олиш ва туга-
тиш \озирги замон и^тисодий сиёсатининг ута долзарб
1
Каримов И. А.
Хавфсизлик ва барцарор тарацкист
йулида: Т. 6. - Т.: Узбекистан, 1998. - 89-6.
4
муаммоларидан бири сифатида кечиктириб булмайдиган
чора-тадбирларни талаб кдяади.
Афсуски, сунгги йилларда давлатлар узларининг
ик^тисодий сиёсатларвда тадбиркорлик тизимларига ху-
фёна ик,тисодиётнинг кириб келишига, ик.тисодий жи-
ноятларнинг купайишига ва унинг мамлакат иктисодий
тизимига тахдид соладиган даражага етиб боришига йул
куйдилар. Куп давлатларда миллий х^жаликлар шундай
бир даражада турибдики, уларда хуфёна (криминал) жа-
раёнларни умумбашарий усуллар билан тухтатишнинг
иложи булмаяпти, чунки хуфёна ик^исодий муносабат-
лар куп сонли порахурлар армиясининг юзага келиши,
соткан сиёсий арбобларнинг яшаши учун шароит ярат-
ган. Давлат сиёсатини шакллантирувчи купгина давлат
тузилмалари, институтлари, жамоат, нодавлат ташкилот-
лари хуфёна щ тисодиётнинг молия капиталига карам
булиб келмокда.
Хуфёна ик^исодиёт замонавий криминал тизим-
ларнинг шаклланишига моддий асос булади, мам-
лакатларда сиёсий-ик,тисодий узгаришларга, инкодюздан
чик^гш, бозор муносабатларига асосланган давлатга ай-
ланишга туск,инлик кдлади. Шу уринда бир нарсани
таъкидлаш зарурки, «жиноий ёки куп лолларда «хуфёна»
деб аталаётган ик^исодиёт вок,елик сифатида куйидагича
шароитда усди ва ривожланди: у ишлаб чикдриш
со^асидаги крнунларни купол равишда бузиб, узига хон
- узига бек булиб олган эди. Чунки унга энг як,ин
ракрбатчи булган давлатнинг ик;тисодий тузилмалари
кртиб к;олган курсатмалар ва так,икдар билан чеклаб ку-
йилган эди. Совет даврида бу хддиса \аддан та ш кар и
кучайди, хунук х,олга келди ва Узбекистонга мерос
б у Л И б К.ОЛДИ»1.
1
Каримов И. Л.
Хавфсизлик ва баркарор таракдиёт
йулида. Т. 6. — Т.: Узбекистан, 1998. — 90-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |