кераги бор? Бурнинг яцин
булгани билан уни тишлаб
олмайсан-ку.
Бир
куни у ш у мацолни
эслаб, бошца
цули билан
тирсагини ушлади-да, кучи борича буйнини чузиб тиш-
ламоцчи б^лди — бирдан тишлаб цолса-я?— аммо буйни
огригунча цийшайиб энгашди-ю, огзи' етмади, кейин туг-
ри айтишган экан, деб хурсанд б^либ кулиб юборди. Де
мак, одамлар
ундан олдин з$ам уриниб
кургану, аммо
уддасидан чицишолмаган.
Бу ерда у узидан з$ам нафратланарди, з$ам цурцарди,
цандай цилса узига баттарроц алам
утказади, ^озирги-
дан беш баттарроц кунга тушади — шунинг уддасидан
чицолмай
узини узи цийнар,
ич этини ер, з^а, шошмай
тур, з$али вацт-соати келади!— деб
узига пуписа цилар
эди. Кейин бирдан з^ушёр тортиб,
капалаги учиб кетар-
ди: чиндан з$ам
вацт-соати келади,
кунингци кура сан!
Курганда цандоц! Агдарилиб тушасан-у, цайтиб узингга
келмайсан.
Бу тентаклигига сабаб нималигини у билмасди. Узоц
вацтни мулжаллаб
цурилган
цишловданми ё атрофида
ястаниб ётган, дарахтлар ортидан музлари цалашиб кет-
ган Ангара, нариги соз^илдаги олис Атамановканинг бир
чети
куриниб
турадиган бу хушманзара
янги ерлар-
данми, ё яна бирон бошца сабабданми — маълум эмасди*
Аммо кишини андармон цилиб цуядиган жи^атлари бор
ЭДИ.
Худди бу ерда лаззатли, текин бир нима бордек, уни
бу ёцца бошлаб келган нарса з$ам ана шу эди.
Биринчи бвдан кейин бир хафта утгач, у худди уша
Каменнийда иккинчи кийикни з$ам отди-да, чаигида суд-
Do'stlaringiz bilan baham: |