А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар

t o f
 
ж и н с­
лари асосида олинадиган, курилиш ситалли хомашёси эса 
кам компонентли булади.
Техник ситалларни олишда кварц кум и, о\актош , сода, 
поташ каби хомашё турлари куп ишлатилади. Ш иша олишда 
улар бойитилади, темир бирикмалари ситалл ишлаб чи­
каришда катализатор вазифасини утайди. Бу эса ситалл 
таннархининг пасайиш ига олиб келади.
Шихтага катализаторлар металл, оксид ва турли бирик­
малар хрлида кушилади. Хром ва титан хром (III) оксиди 
ва титан (IV) оксиди формуласида киритилади. Фотоси- 
талл олишда эса уларнинг урнига 
0
.
002

0.2
% микдорда 
кумуш хлорид, 0.1—0.3 % кумуш сульфат, 0.001—0.11 % 
олтин хлорид, кушилади. Агар шиша шихтаси таркибига 
фтор кушиш керак булса, у криолит ёки натрий-крем ний 
фториди хрлида киритилади.
Ю коридагилардан куриниб турибдики, ситалл шихта­
си ш иш а ш ихтасидан таркибига кристаллаш га хизм ат 
килувчи катализаторлар кушилганлиги билан фаркланади. 
Аммо хомаш ёларни майдалаш, куритиш, сортлаш каби 
жараёнлар ш иш асозликда \а м , ситалл ишлаб чикариш да 
\ам бир хилдир.
Ш ихтани эритиш ш иш асозлик технологияси ж араён- 
лари каби кечади. Хосил булган ш и ш анингтиник ва юкори 
сифатли булиши ситаллнинг х,ам сифатли килиб олини- 
шини таъминлайди.
Ш иш аларни кристаллаш жараёни му\им ва мураккаб- 
дир. Кристаллаш нукталарини тугри аник^аш эса ута му- 
\и м
хисобланади. Акс \олд а буюм куйилган талабларга 
жавоб бермайди.
Ситалл ишлаб чикариш да буюмга паст температурада 
бир неча соат давомида ишлов берилади. Шу вакт ичида 
кристаллаш катализаторлари шиша массасидан ажралиб 
чикади ва жуда куп микдордаги кристаллаш м арказлари­
ни \оси л килади.
Ситалл кристалларининг марказларини максимал д а­
ражада хрсил килувчи температура дифф еренциал терм ик 
анализ оркали ан и к топилади. У ДТА чизигидаги и сси к­
лик ютиш, яъни эндотермик эф ф екта пикига тугри кела­
ди (турли таркибли ситаллар учун 600—1000°С). Бундай ша-


роитда гомоген ш иш а массасидан катализаторлар аж ра­
либ чикдаи. Уларнинг улчами 
10
— 
100
А булганлиги туфай­
ли ш иш анинг тиникдиги ва ш афф оф лиги бузилмайди.
Кейинги операция — катализатор марказлари атроф и­
да ситалл кристалларини устириш ни таъм инлаш учун 
утдондаги температура 200—300°С га ош ирилади (800— 
1250°С) ва шу шароитда шишага 1—4 соат давомида иш ­
лов берилади. Бу вакт ичида кристалланиш марказлари 
атрофида асосий кристалл фаза уса бош лайди ва унинг 
улчами 
0.1
— 
1
мкм булганда бир-бири билан тукнашади. 
Кристалларнинг усиш температураси \а м ДТА чизиги ор­
кали аникланади. У ДТА чизигидаги и ссиклик чикариш , 
яъни экзотерм ик эффектга ту ф и келади.
Саноат чикиндилари ва 

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish