А. А. Исматов, Т. А. Отакузиев, Н. П. Исмоилов, Ф. М. Мирзаев



Download 13,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet112/198
Sana17.07.2022
Hajmi13,25 Mb.
#816126
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   198
Bog'liq
Исматов Ва б Ноорганик материаллар


,
As , Ru, Rh
69
XX 
асрнинг 
1932 
йил и гача
Булардан Tai 
In , Те ,
шкар
Nb
>и:

]
Be 
Mf .
, Ar, Ga ,
, Re , Tl ,
Se
G
■ a s
s
82
1957
йилигача
Ge , Po , Se
И 
з о \ :
Остига чизилган элементлар ишлатилиб келинган; камеб 
металлар эса туртбурчак ичига жойлаштирилган.


М етал л у р ги я сан о ати д а иш лаб чи карили ш и йулга куйилган м еталл ар
(к ам ёб м еталлар чи зи кчалар билан аж р ати лган )
Даврий
системанииг
группалари
Элементларнинг бслгиланиши
Умумии 
микдори
Камёб
металлар
сони
I
Li, 
Na, К, 
Rb, C s, 
Си, Ag, Аи
8
3
II
B e, 
Mg, Ca, Sr, Ba, Ra, Zn, Cd,Hg
9
2
III
Al, 
S c, Y, La, G a, Yn, T1
7
6
IV
T i, Z r, H f. G e, 
Sn, Pb
6
4
V
V, 
Nb, 
Т а, 
As, Sb, Bi
6
3
VI
Cr, 
M o , W, S e, Т е, Po
6
5
VII
Mn, 
Rc
2
1
VIII
Fe, Co, Ni, Ru, Rh, Pd, Os, Ir, Rt
9
-
Лантаноидлар
58(C e) 
дан 71(Lu)
14
14
Актиноидлар
T h , 
U, 
P u
3
3
Жами
70
41
кобигидаги микдори турлича эканлигини курсатади. Энг 
куп таркдлган 9 та элем ентнинг микдори 98,13% ни таш ­
кил килган \олда, колган ^амма элементларни микдори 
1,87% ни таш кил килади.
Ж адвалдан шуни \а м аникдаш м ум кинки, \ам м а
камёб металлар Ер кобигида жуда кам эканлигини курса­
тади. Камёб металларнинг айримлари эса Ер кобигида тар- 
к о к^ о л д а жойлаш гани учун, улар жуда кам булиб, асосан 
бош ка металларнинг минераллари билан бирга учрайди. 
М асалан, галлий, калай, м иш ъяк ва симобга нисбатан куп 
булгани билан галлийнинг айрим минераллари факат бош - 
ка минераллар билан биргаликда учрайди.
Ш ундай килиб, Ер кобигида элем ентларнинг ж ойла- 
шиш и камёб металлар группаланиш ининг асосий белги- 
ларидан бири булса, уларни ишлаб чикариш ва саноатда 
кулланилиш и «камёб металлар» нинг асосий м аъносини 
таш кил килади.


М икдори
о р а л и т .
К им ёвий элем ен тлар ва у ларн и н г м и кдори , (оги р) %
%
I
10-50
0
47.2
Si
27,6
11
1-10
А1
Fe
Ca
Na
К
Mg
8,80
5,10
3,60
2,64
2,60
2,10
III
1-10-'
Ti
0,60
H
(0,15)
с
0,10
Mil
P
s
Ba
Cl
Sr
Rb 
F
IV
0
1
о
0,09
0,08
0,05
0,05
0,045
0,04
0,031 
0,027
Z r
C r
V
Cu
N
0.020
0,02
0,015
0,01
0,01
Ni
Li
Z n
Ce
Sn
Co
8 10 
2
6,5 10 1 5 10 1 4,5 10-'
4 10''
3 10 '■
V
о
1
о
Y
2.8 10 4
Nb 
1 10 1
N d 
2,5 10 1
G d 
1 10 1
La 
1,8 10 3
Pb
1,6-10°
G a
1 ,5 1 0 '
Th
Cs
Pr
Sm
Ge
Be
8 10 '
7 10 4
7 10 4
7 10 4
7 10-4
6 104
Sc
As
Dy
Er
Yb
u
VI
10 Ч 0
4
6 104 
Tl
5 104 
M o
4,5 10 4 
H f
4 10 4 
B
3 104 
Br
3 10 4 
H o
3 10 4
3 10 4 3,2 10 4 3 10 4 1,6 10 4 1,3 10-4
Eu
w
Lu
1.2 10 J
MU"*
110"
Tu
Se
Cd
Sb
I
Bi
VII
О
чг
о
8 10 s
6 10 s
(5 10 s) (4 10 s) (3 10 s) (2 105)
Ag
In
(1
10 5) (110 5)
/III
0
1
о
Hg
7 10h
Os 
5 1 O'6
Pd
1 10h
Те
( M 0 ft)
IX
о
о
Ru
(5 10'7)
Pt
5 10 7
Au
5 10 7
Rh
N O
-7
Re
N O
7
Ir
1 107
Y
10-4
Ac
Ra
Pa
Po
Pu
Rn
A
кам
булган лар
(6 10 ,n) M 0-1"
1 10 ,n (2 10 l4) 1 10 
15
(7 10 ,6)


Камёб металлар ф изик-ким ёвий хоссаларининг бир- 
бирига якинлиги, уларни хомашёлардан ажратиб олиш, 
хдмда иш лаб чикариш усулларининг ухшашлиги ва бош ка 
турли хусусиятлари билан бешта группага булинади.
1. 
Енгил камёб металлар.
Уларга литий, рубидий, це­
зий, бериллий элементлари киради. Енгил камёб метал­
лар зичликларининг кичиклиги (литий — 0,5; бериллий — 
1,85; рубидий — 1,55; цезий — 1,87) билан хдмда кимёвий 
активлиги билан ажралиб туради. Ш унинг учун уларнинг 
кимёвий бирикмалари (оксидлари, хлоридлари) м уста\- 
кам булиб, уларни металл \олига кайтариш мураккаб ж а­
раён хисобланади. Бу металларни олишда уларнинг тузла- 
ри суюкданмаси электролиз ёки металлотермик усул б и ­
лан олинади.
2. 
К^ийин эрийдиган камёб металлар.
Уларга титан, ц ир­
кон и й , гаф ний, ваннадий, ни оби й , тантал, м олибден, 
вольфрам ва бошка элементлар киради. Бу элементлар дав- 
рий системанинг 4-, 5- ва 
6
-группасида жойлаш ган булиб, 
бир элементдан кушни к^аватдаги элементга утганда, уларни 
ички d -электронлари кбайта таксим ланиш хусусиятига эга. 
Ш унинг учун металлар атом тузилиш ининг бу хусусият­
лари уларнинг ф изик ва кимёвий хоссаларининг узгари- 
шига олиб келади. Улар бир-биридан узларининг каттик;- 
лиги (масалан, титан — 1680°С да, вольфрам — 3400°С да 
суюкданади) \ам д а коррозияга чидамлилиги билан ф арк 
килади. Кимёвий хоссалари билан эса бу металлар узлари­
нинг узгарувчан валентликлари билан фаркданадилар. Хам­
ма кийин эрийдиган металлар юкори температурада су- 
юкланадиган ва металлэмаслар билан кимёвий баркарор 
бирикм алар (карбидлар, нитридлар, боридлар, сили ц и д­
лар) \о си л килади. Бу моддалар катта амалий ахамиятга 
эгадир. Ш унинг учун кийин суюкданувчи металлар пулат 
ишлаб чикариш саноатида пулатни лигерлаш да, карбид- 
ли каттик котиш малар хрсил килиш да хдмда электротех­
ника ва вакуум электротехникасида ишлатилади.
3. 
Тарпон; камёб металлар.
Уларга галлий, индий, тал­
лий, германий, селен, теллур, рений элементлари ки ра­
ди. Т аркок камёб металлар изоморф аралаш ма \олида тур­
ли металл минераллари таркибида кам микдорда учрайди. 
Ш унинг учун улар металлургия ва кимёвий корхоналар-


нинг чикиндиларидан ажратиб олинади. М асалан, гал­
лий алю м иний м инералларида (боксидларда) учрайди. 
Ш унинг учун галлий алю м иний корхоналари чикинди- 
ларидан олинади. И ндий, таллий ва германий рух кон- 
центратлари ва бош ка сульфидли минераллар таркибида 
учрайди, \а м д а уларни сульфидли хом аш ёларни кайта 
ишлашда бирга ажратиб олинади. Германий кум ирнинг 
ёкилиш и натиж асида \о си л булган кул таркибида, р е­
ний элементи эса молибденли хомаш ёни кайта ишлаш 
оркали ажратиб олинади. Д емак, таркок камёб металлар 
учун хомашё базаси турлича булиб куйдириш учокдари- 
нинг кулларида, рух — 
кУР^ошин 
корхоналарининг кек- 
лари ва кукунларида, сульфат кислота заводлари колдик- 
ларида, кумир кулларида ва бош ка турдаги чикиндилар 
таркибида учрайди.
4. 
Камёб ер металлари.
Уларга скандий, иттрий, лантан 
ва лантаноидлар киради. Лантаноидлар физик-кимёвий хос­
саларининг бир-бирига якинлиги шундан иборатки, улар­
нинг ташки электрон каватлари тузилиш ининг бир хилли- 
ги билан ф арк килади ва бир элементдан иккинчи элементга 
утганда 4 f каватдаги электронларнингтуйиниш и билан со­
дир булади. Ш унинг учун маъдан хомашёларида бу элемент­
лар биргаликда булади. Уларни ажратиб олишда аввал ара- 
лаш оксидлари хдлида, сунг улар бир-биридан замонавий 
усуллар билан ажратиб олинади.
5. 
Радиоактив камёб металлар
. Уларга \ам м а радиоак­
тив элементлар: полоний, радий, актиний ва актиноид- 
лар киради. Бу металларни ишлатиш сох^аси ва улар билан 
ишлаш технологияси радиоактивлик хусусиятига боглик 
булади. А ктиноидларнинг табиати электронларни бир эле­
ментдан иккинчисига утишда 5-f каватдаги электронлар- 
нинг узаро жойлаш увига боглик. Радиоактив камёб метал­
лар маъдан хомашёларида биргаликда учрайди ва улар кам ­
ёб ер металларига эргашган хщ да булади. Табиий ва айрим 
сунъий радиоактив металлар атом энергияси ишлаб чи ка­
риш саноатида катта ахамиятга эга.

Download 13,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   108   109   110   111   112   113   114   115   ...   198




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish