Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

Каватларида 
таркайди \олос. Улар 2-3 йилдан кейин \ам устки 
15 см каватда 40-80 ф оиз сакданиб колган (масалан ДДТ) гек- 
сахлоранни эса 6-20 фоиз ва алрдринни 14-43 фоиз сакланиб 
Колган, уларни колдиги ишлатилган дозасига ва токсикант ту- 
рига боглик булади. Умуман, пестицидлар тупрокда узок йил- 
лар сакданиб туриши окибатида ундаги микроорганизмлар \ам
парчалай олмайдиган чидамли колдиклари к°ладики, йиллар 
утиши билан сепилавергач за\арли хусусияти ортиб тупрокни 
ти риклик хусусиятини камайтира беради.


Пестицидлар биосфера буйлаб таркалиб, минглаб километр 
масофаларга йул олади, купинча тупрокдаги сув оркдли (ер ос­
ти сувлари) узок, жойларга, бирон марта ишлатилмаган ерларда 
х,ам учраб турибди. 
Баъзан \ав о окими билан у бошка 
улкаларга утади, сув, \ав о , усимлик, \айвон ва охири инсонга 
утади. Ш уни инобатга олиб олдимизда бу моддаларни биосфе- 
радаги \аракатланиш ини билиш имиз зарурдир.
Аввало, биоцидлар ер ости сувлари билан кушилиб сувни 
оргонолептик 
(ташки 
куриниш и, 
мазаси) 
хусусиятини 
узгартиради, \атто дихлорфенолни 5-10 мкг/л микдори сувга 
\и д беради, у тездан бузилади ва ичишга яроксиз булиб 
Колади. Бизда х,ам ДДТ ишлатилган даврларда (пахта даласига 
сепилганда) артезиан кудукдарининг 80 м чукурлигида \ам уни 
булиши аникланган. Окар сувда (арикда) эса 3-4 марта меёрдан 
ортик булган (0,2 м г/л урнига 0,8-1,0 мг/л га етган). Демак, 
доимий равишда пестицидлар ишлатиладиган минтакаларда 
сувларни иф лосланиш и кузатилар экан.
Биоцидлар тупрокда узок вакт сакланиб турганидан эки л­
ган экинларга олдинги йилларда ишлатилиб тупрокда зах,арли 
колдик даражасини кейинги усимликка утиш масаласи \ам
мух,имдир. За\арл и моддаларни тупрокни пастки кисмига 
утишига ва сакланиб туришига экинларни илдизидаги суриб 
олинган кием \ам уз таъсирини курсатади, илдиз куригач у ту- 
прокка утади. Пестицидлар \авон и ифлослантириши уларни 
сепилаётган вактида учиши ва бугланиши оркали \ам руй бе­
ради, \атто х,еч качон сепилмаган жойда ёмгир ва к«Р билан 
куплаб ДД Т туш ганини Ш вецияда 1972 йилда кузатилган.
Ш ундай килиб, пестицидлар тупрок учун за\арланиш ман- 
баи булиб колар экин, агарда уларни меёрида ишлатилса улар 
усимлик ва микроорганизмлар томонидан парчаланиб таъсир- 
сиз \олатга келади, демак у инсонни иш юритишига боглик 
экан.
Тупрокни пестицидлардан сакдаш йулларидан бири, аввало 
зах,ари кам булган, \ам д а тез парчаланиб кетадиган турларини 
топиш дан, ш унингдек, дозаси кам ишлатиладиган гурухдарини 
иш латиш дан иборатдир. Бунинг учун куйидаги ишларни бажа- 
риш лозим. 
1
) пестицидларни бошка агротадбирлар билан 
Кушиб ишлатиш. Бунда \аш оратларга карши интеграциялаш- 
ган карши кураш усулида купгина тадбирларни, масалан, агро­
техник, биологик, генетик, кимёвий кураш усуллари биргалик- 
да кулланилади. Бу усулда зараркунандаларни бутунлай кириб


таш ламай иктисодий зарари билинмайдиган даражадаги са- 
нокди \аш оратларни яш аш ига имкон яратилади. Масалан ук- 
раиналик олимлар микроби препарат билан бирга пестицид до- 
засини 
шундай 
микдори 
танланганки, 
зарарли 
^ашорат 
Кирилиб кетмай секин-аста касалликка чалинади, у вакт утиши 
билан нобуд булади. 2) Пестицидларни янги турларини куллаш 
оркали, яъни дуст ва )^улланиб сепиладиган порошок урнига 
м икродонадорли, аэрозолли ва капсулланган турларини куллаш 
лозим, уларни кам микдорда куллаш мумкин. 3) Пестицидлар- 
дан тупрокни \и м о я килиш ни ян а бир усули бу \аводан дори 
сепилш ни тухтатиб, ер устида, усимлик орасига сепишга утиш 
керак, бунда препаратлар сарфи 30 фоизгача камаяди, демак 
тупрок, му^офазаси яхшиланади. 4) Пестицидлардан хлорорга- 
ник ш аклини купайтирган хрлда ва Ф ОС туридаги, азотли, 
карбамидлар, тио ва дитио карбонат деб номланган гурухдарга 
утиш тупрокни х>имоя килишда му\им а\ам иятга эгадир. 5) 
Пестицидларни х,ар 2-3 йилда янги гуру^ини куллаш оркали 
чидамли насллар келиб чикиш ини олдини олади. 
6
) Пестицид­
ларни куллашда технологиясига амал килиш катта а^амият 
касб этади, чунки уларни нотугри таш иш , саклаш, сочиш ёки 
сепиш коидаларига тулик амал килиш тупрокни соглом хрлда 
сакдаш ни гарантиясидир. Умуман, пестицидларни ишлатишда 
меёрий м икдорини бузмасдан, ёппасига сепавермай, факат за- 
рарланган ж ойни узига сепишга \аракат килиш оркали улар- 
нинг тупрокка туш иш микдорини камайтиришга олиб келади, 
умумлашган жойда (бир неча ш иркат ёки д е\ко н хужаликлари) 
таш кил этиш иктисодий фойда беради.

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish