Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв


Тупро1у1арнинг дефляцияланиши курсаткичлари



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

3.2.Тупро1у1арнинг дефляцияланиши курсаткичлари
ва сабаблари
Е м и р и ли ш дараж аси га кура кучсиз, уртача ва кучли деф ля- 
ц и ялан ган туп р о кд ар мавжуд. 
Кучсиз д еф ляц и ялан ган ту- 
п р о к д ар н и н г А +В] 
к,авати (кам кувват тупрокдарда) ва А] 
(унумдор туп ро кд ар) эрози ялан м аган тупрокдарга нисбатан 5 
сан ти м етр к и ч и к . Э ки н зо р д а уси м л и кл ар н и н г нобуд булиш и 20 
ф ои здан ош ади. Урта д еф л яц и ял ан ган тупрокдар - А к,авати 
ёки 
А +В
к,авати 
5-10 
см. 
га 
кам айган 
кувватга 
эга. 
у си м л и к л ар н и н г нобуд булиш и 20-50 ф ои з, кучли д еф л яц и я­
лан ган туп р о кд ар А + В к,авати эрозияланм аган тупрокдарга 
н исбатан 10-20 см га кам айган кувватга эга, тупрок, юзаси 
очиьугашган, яъ н и о ч и л и б долган.
Сиртк,и к,атлам нинг уй дим -чукур булиш и, чиринди п ро ф и - 
л и н и н г кувватси злан и ш и га, ч ири н ди зах,ираларининг \а м ка- 
м ай и ш и га ол и б келади. Ю п ^а ^аглам да заррачаларни н г учиб 
кетиш и о р га н и к модда, азот ва ф о сф о р н и н г х,амда, бошк;а 
озик,а у н су р л ар и н и н г кам ай и ш и билан боягсик булади. А сосан 
кучли узгари ш лар м ехан и к тарк и б и енгил тупро^ларда содир 
булади 
э р о зи я л а н га н
туп рокдарда 
чи р и н ди
ва 
азотн и нг 
м икдори 2-3 м арта, кали й 2 м арта, ф осф ор эса 1,5—6 марта ка­
м айи ш и м ум кин . Улар уги тларн и н г купайган меъёрига м у\тож . 
М ели оран т ва угитларни тез-тез соли ш , яъни , куп марта со- 
л и ш н и талаб к,илади. Э рози ялан ган туп рокдар ш ароитида ту- 
прокдаги м и н ерал ун сурларн и н г мувозанат баланси д ои м о
таъм и нлаб тури ли ш и мух,им ах;амияти касб этади.
Бу хилдаги э р о зи я \ак,ида адабиётларда куплаб м атериаллар 
туп лан и ш и га ^ар ам ай , заррачаларн и н г учиш ига сабаб булувчи 
ж араёнлар х,ак,ида бир хил ф и к р ва хулосага \а л и келгани йук,, 
баъзи о л и м л ар н и н г ф и кри ча:


1. Т у п р о к зар р ач ал ар и н и н г ю кори ва пастки к,исмида \а в о
оки м и тезл и ги н и н г ф ар к и кучаяди ва ц иркуляц ия келиб 
чикади, заррал ар ай л ан а бош лайди.
2. Т у п р о к устида ётган катти к заррачалар шамол таъсирига 
тукн аш кели ш и оки б ати д а улар тебранади ва си рп ан ади, 
с у н ф а ай л ан а бош лай ди .
3. 
К д гти к 
заррал ар 
тезл и ги н и н г 
узгариб 
туриш и 
оки б ати даги о м и л лар й и ги н ди си д ан .
4. Зарр ачаларн и тупрок, си рти дан кутарилиш ига сабаб ш а- 
м олн и ум ум ий зар б аси н и “турбулен т” тезлиги эмас, балки б о ­
сим ф ар к и д ан сод и р булади, бу х;акдаги ф и крл ар Звен ков 
(1962), Д ю н и н (1963), И ван ов (1972), Bogrold (1941), Chepil 
(1945) и ш лар и да Уз ак си н и топган.
К. М и рзаж он ов ф и к р и ч а (1981) заррачаларни н г к^чиш ига 
сабаб, ю к,оридаги санаб утилган ом и л л ар н и н г биргаликдаги 
таъсири.
З а р р ал ар н и н г уч и ш и н и 3-та боскичга булиш мумкин:
1) Заррачал ар уз ж ой и да тебранади (силж ий бош лай ди ), 
бунда теб р ан и ш ам алиётдаги зарра диам етри дан ортмайди. Бу 
тезл и кд а зарр а уш а ерда булади (U - \а р ф и билан белгилайм из).
2) А йрим заррал ар аж ралиб уз ж ойидан чик,ади уни U 2 - 
би лан б елги лай м и з).
3) З аррачал ар куп лаб аж ралади, ёки ш амол эрозияси белги- 
л ан ад и , уни U 3 б и л ан б елгилайм и з
Д ем ак, \а р а к а т д а ги кучлар куйидагиларни уз ичига олади:
G - о ги р л и к кучи;
Т )- заррачаларн и узаро ёп и ш и ш кучи;
Т 2 — зарачалар б и л ан ту п р о к уртасидаги и ш калан и ш кучи;
Рх- “ п р о ф и л к ар ш и л и ги ку ч и ” ;
Р у- кутарили ш кучи.
Т аъ ки длаш л о зи м к и ту п р о к сирти ва устида ю зага келган 
куч зарр а а л о \и д а ш аклл ан ган булсагина оз сезилади ва и ш ла- 
тилади. Бу \о л а т д а зар р ан и н г \ар а к а т и таш ки таъсир, яъни 
ш а м о л н и н г “с и р т к и ” кучи таъсирида вужудга келади. Умуман 
зар р а н и н г Уз ж о й и д а теб ран и ш и
Рх » Т\

Tj
булганда содир 
булади. 
А й ри м
зар р а л ар н и н г 
ердан 
узи лиш и, 
кучиш и 
Рх + Ру = G + Т\ + Т 2
булса юз беради. Ердан куплаб зарралар­
н и н г узи либ кети ш и эса, 
Рх

Pr » G
+ 7j 
+ Т 2
булганда содир 
булиб, д е ф л я ц и я б ош лан ад и.


Ю к,оридаги кучлар куйидаги оги рли к кучи куриниш ида ба- 
ён эти л и ш и м ум кин,


Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish