Ўзбекистон республикаси фанлар академияси навоий бўлими ташкил этилганининг 5 йиллигига бағишланган “фан, таълим ва ишлаб чиқаришнинг



Download 15,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet368/428
Sana17.07.2022
Hajmi15,45 Mb.
#811697
1   ...   364   365   366   367   368   369   370   371   ...   428
Bog'liq
Cборник НОАН - 5 лет Том I

МАЪДАНЛАШУВ ЗОНАЛАРИНИ ҚИДИРИШДА ЕРНИ 
МАСОФАДАН ЗОНДЛАШ МАТЕРИАЛЛАРИ ЎРНИ 
(ДЕРБЕЗ МAЙДОНИ ҲAМДA КОКПAТAС КОНИНИНГ 
ҒAРБИЙ ЁНБAҒРЛAРИ МИСОЛИДA) 
Н.Р. Хасанов 
М.Улуғбек номидаги Ўзбекистон миллий университети, 
numon.raxmatovich@mail.ru
 
Тезисдa Дербез мaйдони ҳaмдa Кокпaтaс конининг ғaрбий ёнбaғрлaри 
мисолидa олиб борилгaн космогеологик тaдқиқотлaр бўйичa Landsat космик 
сурaтлaрини aвтомaтик дешифровкa қилиш нaтижaлaри келтирилгaн. 
Космик сурaтлaрини қaйтa ишлaш нaтижaсидa ҳудуддa кўпгинa минерал 
зоналар aниқлaнгaн. 
В 
тезисе 
представлены 
результаты 
автоматизированного 
дешифрирования космических снимков Landsat на примере площади Дербез 
и западного фланга месторождения Кокпатас. В результате обработки 
космических снимков на этой площади были выявлены минерализованные 
зоны. 
 
Кaлит сўзлaр: Дербез – Кокпaтaс, Landsat - 7 ETM+, ASTER, 
aвтомaтик дешифровкa қилиш, сунъий йўлдош тасвирлар. 


МЕЖДУНАРОДНАЯ НАУЧНО-ПРАКТИЧЕСКАЯ КОНФЕРЕНЦИЯ 
«ИНТЕГРАЦИЯ НАУКИ, ОБРАЗОВАНИЯ И ПРОИЗВОДСТВА – ЗАЛОГ ПРОГРЕССА И 
ПРОЦВЕТАНИЯ», ТОМ I, ГОРОД НАВОИ, РЕСПУБЛИКА УЗБЕКИСТАН, 2022 
- 372 - 
Ключевые слова: Дербез - Кокпатас, Landsat - 7 ETM+, ASTER, 
автоматизированное дешифрование, спутниковые снимки.
Сўнгги пайтларда хорижий мамлакатларнинг жаҳон тажрибаси шуни 
кўрсатдики, геологияда масофавий усуллардан фойдаланиш ишончли манба 
бўлиб, иқтисодий жиҳатдан самарали ҳисобланади. Ерни масофадан 
зондлаш ишларини бажаришда турли мултиспектрал диапазондаги сунъий 
йўлдош тасвирларини (СЙТ) қайта ишлашнинг автоматлаштирилган 
усуллари алоҳида рол ўйнайди.
Инсон кўзлари ерни масофадан зондлаш қурилмаларига ўрнатилган 
мултиспектрал датчиклардан фарқли ўлароқ, табиатдаги електромагнит 
спектр диапазонининг барча нурланишини кўра олмайди, чунки инсон 
кўзининг кўриш диапазони 0.36-0.78 микрометр тўлқин узунлиги орасида 
жойлашган [1]. 
Сўнгги йилларда маъадан конларини аниқлаш учун истиқболли 
геологик шароит кўрсаткичларига ега бўлган минералларнинг тарқалиш 
майдонларини хариталаш учун сунъий йўлдош спектрометриясидан 
фойдаланишга қизиқиш ортиб бормоқда (Abrams ва бошқ., 1985; Сабинс, 
1997; Спатз ва бошқ., 1994; Сабинс, 1999; Уоцон ва бошқ., 1990; Bennett ва 
бошқ., 1993; Zhang ва бошқ., 2007; Томмасо ва бошқ., 2007; Могҳтадери ва 
бошқ., 2007; Чое ва бошқ., 2008; Rajesh, 2008; Тронин ва бошқ., 2011; 
Горний, Тронин, 2012). Шуни таъкидлаш керакки, ушбу ишларнинг 
аксарияти 
авиация 
видеоспектрометрлари 
томонидан 
олинган 
материаллардан фойдаланишга асосланган, аммо ҳозирги вақтда енг кўп 
ASTER спектрорадиометри билан ўтказилган тадқиқотлар материаллари 
мавжуд. Шунинг учун ушбу спектрорадиометр материалларининг 
имкониятларини таҳлил қилиш қизиқ [2]. 
Маъдан минерализацияси билан чамбарчас боғлиқ бўлган гидротермал 
ўзгарган ҳудудларни хариталаш, фойдали қазилма устида геологик қидирув 
ишларини олиб боришда муҳим аҳамиятга касб этади.
Сунъий йўлдош тасвирларини қайта ишлаш натижалари шуни аниқ 
кўрсатадики, литологик жинсларда кўпроқ ўзгариш бўлган жойда ранг 
контрастида кескин ўзгариш юз беради. 
Landsat-8 сунъий йўлдош тасвирларининг кўринадиган спектрал 
характеристикаси, яқин инфрақизил (NIR), қисқа инфрақизил (SWIR), иссиқ 
(узоқ тўлқинли) инфрақизил (TIR) тўлқинли каналлардан иборат[3]. 
Спектрал таҳлил рақамли тасвирни қайта ишлашнинг турли усуллари 
ёрдамида амалга оширилади. Гидротермал минерал ўзгаришларни 
хариталаш учун канал нисбатлари (қизил/кўк, SWIR-2 / NIR, SWIR-1 / NIR), 
спектрал 
канал 
бирикмалари 
(Kауфман 
коеффициенти, 
Сабинс 



Download 15,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   364   365   366   367   368   369   370   371   ...   428




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish