2 Ўзбекистон республикаси


Мочевинанинг йўқотилиши, (%)



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/29
Sana16.07.2022
Hajmi1,83 Mb.
#809910
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   29
Bog'liq
Tursunova.D.I (kursavoy)2

Мочевинанинг йўқотилиши, (%): 
Дистилляция вақтида. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ……. . . . . . . . . . . . . . . . . .5 
Буғланиш вақтида. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . …….. . . . . . . . . . . . . . 1 
Кристализатция вақтида. . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 
7% (5+1+1) 
йўқотилишни ҳисобга олган ҳолда 
35013 кг/соат 
тайёр маҳсулот олиш 
учун синтез колоннасида ҳосил бўлган мочевина, кг/соат: 
35013 · 1,07 = 37463.91 
Мочевинанинг ҳосил бўлиши қуйидаги реакция бўйича боради: 
СО
2
+ 2NH


NH
2
СООNH
4
+ 159,32 кЖ (1) 
NH
2
СООNH
4

(NH
2
)
2
CО + Н
2
О – 26,27 кЖ (2) 
Қуйидаги реакция бўйича 1000 кг мочевинага сарфланаётган аммиак ва углерод (IV) - 
оксидининг стехиометрик сарфи, кг: 
СО
2
+ 2NH
3

(NH
2
)
2
CО + Н
2
О + 133,03 кЖ 
Аммиак учун стехиометрик сарфи, кг: 


32 
(2 · 17 · 1000)/60 = 566,7 
Углерод (IV) - оксиди учун стехиометрик сарфи, кг: 
(44 · 1000)/60 = 733,3 
бу ерда: 17, 60 ва 44 - аммиак, мочевина ва углерод (IV) - оксидларининг молекуляр 
массаси. 
37463.91 кг/соат мочевина олиш учун цикилга берилаётган регентларнинг миқдори, 
кг/соат: 
Аммиакнинг миқдори, кг/соат: 
37463.91 · 0,5667 = 21230.7978 
Углерод (IV) - оксидининг миқдори, кг/соат: 
37463.91 · 0,7333 = 27472.2852 
Реагентларнинг амалий сарфини ҳисобга олган ҳолда, аммоний карбоматни мочевинага 
айланишида аммиак ва углерод (IV) - оксидининг моллар нисбати қуйидагича, кг/соат: 
m
NH3
= 37463.91 · (17 · 4,5 · 100) / (60 · 65) = 73486.9003 
m
со2
= 37463.91 · (44 · 1 · 100) / (60 · 65) = 42266.9753 
m
Н2О
= 37463.91 · (18 · 0,5 ·100) / (60 · 65) = 8645.5176 
бу ерда: 4,5 : 1 ва 0,5 - аммиак, углерод (IV) - оксидининг ва сувнинг моляp миқдорлари; 
65 – аммоний карбоматнинг мочевинага айланиш даражаси, (%). 
Аммиак, углерод (IV) - оксиди ва сувнинг аммоний тузлари эритмаси билан циклга 
қайтариш миқдори. 
Аммоний тузларидаги аммиак, углерод (IV)-оксидининг ва сувнинг фоизлардаги 
миқдорини α, β ва γ деб белгилаймиз. Бошланғич маoлумотларга кўра α=40% ни ташкил 
қилади. Шунга асосан аммоний тузлари эритмасининг таркиби қуйидагича топилади: 
m
СО2 
= 37463.91 · (( 44 · (1 - 

) ) / 60 · 

) + 37463.91 · (44 · П / 60) (1) 
бу ерда, 

- аммоний карбаматнинг мочевинага айланиш даражаси, 0,65; 
П – дистилляция ва буғлатилиш жараёнида мочевинани йўқотилиши (сувсиз 
нисбатлардан ташқари 0,05 + 0,01 - 0,005 = 0,055): 
m
NH3 
= m
СО2
·



(2) 
m
н2о 
= m
СО2
· γ / 

(3) 
Номалум сонларни ўрнига қўйиб, қуйидагини ҳосил қиламиз, кг/соат: 
m
СО2 
= 37463.91·(( 44·( 1 - 0,65))/60·0,65)+35013·(44· 0,055 / 60) = 16205.6323 
Аммоний тузлари эритмасидаги углерод (IV) - оксиди ва сув (аниқланган) фоиз 
миқдорини қуйидагича аниқлаймиз: 

+ γ = 1 -

= 1 - 0,4 = 0,6 
γ = 0,6 - 

Аммоний тузлари эритмасидаги аммиак ва янги аммиак миқдорини қуйидаги 
тенгламадан аниқлаймиз: 
А

= m
NH3
– m’
NH3


33 
Қайтган ва янги аммиак билан берилаётган сувнинг миқдори қуйидаги тенгламадан 
топилади: 
В

= ( m
NH3
– m’
NH3 
)·0,002 / (1-0,002 ) = (m
NH3 
– m
СО2
· ( 

/

)) · 0,002 / (1– 0,002) 
В
1
=(73486.9003 – (16205.6323 ·0,4/

))·(0,002/(1-0,002)) = 147.2683-12.9904 ·1/ 

бу ерда, 0,002 - аммиакдаги сувнинг миқдори. 
Бундан ташқари қайтган ва янги аммиак билан берилаётган сувнинг миқдори 
қуйидагича топилади: 
В

*= m
Н2О
– m’
Н2О 
Иккита тенгламаларнинг йиғиндиси В

га нисбатан қуйидагича: 
m
н2о
– m
СО2
· γ/ 

= 147.2683-12.9904 ·1/ 

Қуйидаги тенгламани ҳисоблаб, 

ни аниқлаймиз: 
8645.5176 – 16205.6323 · (0,6-

)/

= 147.2683-12.9904 ·1/ 



=0,3930 
Шунга кўра, γ қуйидагига тенг: 
γ=0,6-0,3930=0,2070 

ва γ сонларини билган ҳолда, (2) ва (3) тенгламадан аммоний тузлари эритмасидаги 
аммиак ва сувнинг миқдорини аниқлаймиз, кг/соат: 
m
NH3
=16205.6323 · 0,4/0,3930=16494.2822 
m’
Н2О
=16205.6323 · 0,2070/0,3930=8535.7910 
Аммоний тузлари эритмаси билан келаётган компонентлар миқдори, кг/соат: 
16205.6323 +16494.2822 +8535.7910 =41235.7055 
Аммиакни ҳисобга олмаган ҳолда, аммоний тузлари эритмаси билан циклга қайтаётган 
тоза ва қайтар аммиак миқдори, кг/соат: 
А
1
=73486.9003 - 16494.2822 =56992.6181 
Цикилга кираётган тоза аммиак ва қайтар аммиак таркибидаги сувнинг миқдори, 
кг/соат: 
В
1
=147.2683-12.9904 ·1/0,3930=114.2138 

Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish