3 - Б О Б
З Л -§. Яримутказгичларнинг оптик параметрлари
Яримутказгичларда оптик хдцисалар асосида электро
магнит тулк,инларнинг богланган валент электронлар,
богланмаган эркин заряд ташувчилар, кристалл панжара
ва киришма атомлари, электрон-ковак плазмалари билан
узаро таъсири ётади. Ш унинг учун оптик хдцисалар ярим-
утказгичли кристалларда тулкин узунлиги 0,2-г 100 мкм
оралигида булган электромагнит тулк,инлар таъсирида
содир буладиган кенг жараёнларни уз ичига олади.
Яримутказгич сиртига тушган ёруглик уч к,исмга аж-
ралади: бир к,исми к,айтади, бир кисми синиб намунага
киради, унинг бир к,исми ютилиб, бир к,исми эса наму
надан утади (3.1а-расм). Намунадан к,айтган I R, угган 1Г
ва намунада ютилган /а ёруглик интенсивликларининг
уларга тушган ёруглик интенсивлиги /0 га нисбати билан
аникданадиган катталиклар
К = ~ \
тг = ± -
Ау = ~
(3.1)
'о
'о
'о
мос равишда намунанинг еругликни «.айтариш ва угка-
зиш (шаффофлик, тиникдик) коэффициентлари, Ау —
ютиш к,обилияти деб аталади Бу катталиклар намунадан
ёруглик ок^мининг к,андай ?дисми к^айтишини, утишини
ва намунада ютилишини курсатади. Энергиянинг сакда-
ниш крнунига мувофик,:
R + T + A = 1
(3.2)
булади. Оптика курсларидан маълумки, Г , Rv, At лар би
лан оптик константалар орасидаги муносабатлар электр
128
3.1, а-расм. Пластина шаклидаги яримутказгич
намунада нурнинг йули.
утказувчан му\итда (солиштирма электр утказувчанлиги
о *О булганда) комплекс нур синдириш курсаткичи би
лан аникданади
л*2 = сгц й\^лехей
= ( п ~ К ?
(3,3)
Бу ерда нур синдириш курсаткичи
л *
нинг ха^икий кис- «
ми п=с/и булиб, у ёругликнинг вакуумда таркалиш тез-
лигини ярим$пгказгичдаги тарк,алиш тезлиги и га нисбати
билан аникданадиган катталикдир Мавхум к,исми х элек
тромагнит тулкинларининг му\итда сунишини курсата-
диган катталикдир, Ш унинг учун х ~ ютилиш курсат-
• кичй ёки экстенция коэффициенти деб юритилади,
£0=(4л: 9 ■ 10~9) Ф/м — вакуумнинг диэлектрик сингдирув
чанлиги, ,м0=4л10~7 Гн/м — вакуумнинг магнит сингди
рувчанлиги, £, — намунанинг диэлектрик сингдирувчан
лиги, о — солиштирма электр утказувчанлик. Умумий
долда яримутказгич кристалларида f, ц, о — тензор кат-
таликлардир, яъни улар электромагнит тул^инларининг
кристалл укдарига нисбатан тар^алиш йуналишига бог-
лик, булган катталиклар. Куб шаклидаги кристалларда
кристалл панжараси оптик додисалар параметрларини
скаляр катталиклар деб дособлаш мумкин. е,, а, /г — па-
раметрлар намунага тушаётган ёруглик частотасининг
функцияларидир. Электромагнит тулк,инларнинг мух,ит-
да таркдлиши Максвелл тенгламалари тизимининг ечи
ми асосида урганилади. Утказувчан мудотда Максвелл
тенгламалари тизимининг ечимига кура z уки йуналишда
таркдлаётган электромагнит тулк,инининг электр майдон
кучланганлиги
£ ’г= £ и,ехр ( - ^ - г ) - ехр ( * ш / - у )
(3.4)
куринишдаги ифода билан аникланади. Бу формула амп
литудаси экспонента донуни буйича сунувчи ясси электр-
магнит тулкинларнинг электр майдон кучланганлигини
ифодалайди. Одатда оптик асбобларда электр майдон
кучланганлиги амплитудаси квадратига пропорционал
булган ёруглик интенсивлиги (/ ) улчанади. Шунга кура,
(3.4) дан
СХр
\ - - у Z
= Eln е
(3.5)
булади. Бундан куринадики, му\итда таркдлаётган ёруг
ликнинг интенсивлиги намуна сиртидан узок^лашган сари
камайиб боради, (3.5) тенгламанинг
/ = / о е «
(3.6)
130
куринишдаги ифодаси ёругликнинг мух;итда ютилишини
курсатувчи Бугер-Ламберт крнуни деб юритилади. Бу ерда
а = 2—
(3.7)
Do'stlaringiz bilan baham: |