А. Тешабаев, С. Зайнабидинов, И. Каримов, С. Власов, В. Абдуазимов


 Яримўтказгичда анион ва катион адсорбци



Download 0,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/86
Sana14.07.2022
Hajmi0,93 Mb.
#799518
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   86
Bog'liq
2. Укув кулл. Сирт физикаси

3.5. Яримўтказгичда анион ва катион адсорбци
я 
Кўпинча, кимёвий адсорбция (хемосорбция) ҳолида адсорбланадиган 
молекула ва яримўтказгич орасида заряд ташувчилар алмашинуви юз беради 
деб ҳисобланади, бунда албатта сирт зарядланади. Агар N
м 
адсорбент 
сиртининг 1 см

юзига адсорбланадиган молекулалар сони бўлса, сиртий 
заряд зичлиги е N
м 
бўлади. 
Хемосорбция вақтида электрон қаттиқ жисмдан адсорбланган 
(ютилган) атомга ўтса унда манфий ион адсорбланади. Буни анион адсорбция 
дейилади ва у n-тур яримўтказгичда 
содир бўлиши мумкин.
Анион адсорбцияда
сиртнинг 
манфий 
зарядланиши 
электрон 
потенциал 
энергиясининг 
ҳажмдагига нисбатан сиртда юқори 
бўлишига олиб келади. Бинобарин, 
электроннинг чиқиши учун φ га 
қўшимча 
φ

потенциал 
тўсиқ 
вужудга келади.
3.2-расм 
Адсорбциянинг давомида φ
1
то кристалнинг ва адсорбатнинг 
Ферми 
сатҳлари 
тенглашгунча 
ортиб боради. Бунда мувозанат 
ўрнашади. 
φ
1
қўшимча 
тўсиқ 
баландлигини адсорбланган атомлар 
N
м 
сони аниқлайди. 
Хулоса шуки, анион адсорбция 
оқибатида 
электроннинг 
яримўтказгичдан чиқиш иши φ
1
миқдорга ортади, электрон (n-тур) 
яримўтказгич ўтказувчанлиги камаяди. 
3.3-расм
 
 
 
 
 
 
 


27 
Катион 
адсорбция
р-тур 
яримўтказгичда 
юз 
беради. 
Агар 
яримўтказгичдан 
чиқиш 
иши 
адсорбланган 
атомнинг 
ионланиш 
энергиясидан катта бўлганда катион адсорбция кузатилади. Бу ҳолда
кристалл сиртида мусбат ион адсорбланади. Адсорбланган атомлар сони орта 
борган сари сирт яқинида зоналар пастга эгилади, р-тур яримўтказгичдан 
чиқиши ва унинг ўтказувчанлиги камаяди.
Пуассон тенгламасини ечиб,
N
м =
2
1
1
0
2









n
e
(3.21) 
боғланиш олинган. Бунга кўра, тажрибадан φ

ни аниқлаб, N
м
ни топиб 
олиш мумкин. N
м 
нинг 3·10
12
см 
-2
бўлишлиги топилган. Асосий атомлар 
сиртий зичлиги 10
15
см 
-2
деб ҳисобланса, N
м 
унинг 1% дан камроғини 
ташкил қилади. Бошқа усуллар ёрдамида N
м 
қийматлари аниқланади. Улар 
юқоридагисидан анча катта бўлишлиги маълум бўлган. 

Download 0,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   86




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish