Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган



Download 8,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet194/265
Sana14.07.2022
Hajmi8,18 Mb.
#797312
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv) (2)

Кутилаётган инфляция- 
бу унинг окибатларини олдиндан 
башорат килиш мумкин. Яъни, инфляция прогнозлаш тири- 
лади, нархларнинг канчага ош иш и олдиндан тахмин килина­
ди. (М асалан, Узбекистонда 2009 йилда инфляция даражаси 
7-9 ф оиз оралирида булиши мулжалланган). Бунда уй хужа- 
ликлари, фирмалар бунга мослашиш чораларини кУрадилар, 
товарларни ёки турли ресурсларни олдиндан харид этиб, улар- 
нинг захираларини таш кил этадилар.
Кутилмаган инфляция 
- нархнинг ортиши олдиндан номаъ- 
лум булганлиги туфайли уй хужаликлар - хонадонлар ва ф ир­
малар олдиндан тайёргарлик кура олмайдилар, задира хос ил 
Кила олмайдилар, окибатда пул кадрининг пасайиш и туфай­
ли Уз даромадларининг бир кисмини йУкотадилар. Бу ерда 
айникса катьий иш хаки олувчилар, яъни бюджет таш килот- 
ларида ишловчилар купрок зарар кУрадилар.
1 Журнал Экономическое обозрение 2003 г. № 5 (45) стр.6
- 2 1 5 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


И нф ляцияга мослашиш 
адаптация 
дейилади. Бунда ёлла- 
ниб ишловчилар инфляцияни хисобга олиб иш хакини ош и- 
риш га эришсалар, хонадонлар нархи секин 
Усаётган 
товар- 
ларни купрок харид этиш га харакат киладилар, яна уз пулла- 
рига ликвидлиги юкори булган моддий активлар (кимматбахо 
металлар, зеби-зийнат буюмлари, кучмас мулк ва бош калар- 
ни, шунингдек каттик валюталар (доллар, ЕВРО) харид кила- 
дилар. Пулга кафолатли даромад келтирувчи акция ва облига- 
циялар олади. Ю кори фоиз берувчи банкларга жойлаш тира- 
дилар. Узбекистонда 29 та тижорат акциядор банклари а\о ли
Куйган 
пул жамгармалар-депазитларига йиллик уртача 18 ф о­
издан 30 фоизгача устама туламокдалар.
Ф ирмалар хам уз пулларини узини тез окдовчи, адаптация 
юз берганда, капитал обороти тез кечадиган сохдларга сола- 
дилар. К апиталнинг к,адрсизланиши уни купайтиришни талаб 
к,илади. Бунинг учун фирмалар кУшимча акция чикариб сота- 
дилар, карз оладилар, капитални камрок, сарфлаш учун ма- 
ш ина-ускуналарни 
лизиигга 
(маълум бир вакгда иш латиб, 
олинган даромадцан уни хакини тулаб бориш ) оладилар, 
олинган фойдани, капитални купайтириш учун инвестиция 
киладилар.
Давлат хам инф ляциянинг олдини олиш учун катор чора- 
лар кУради.
1. И нф ляцияни хисобга олиб учёт ставкасини (М арказий 
банк томонидан тижорат банкларига берадиган кредит-карз 
учун фоиз) кутаради.
2. Даромадларни индексациялаш йулидан боради. Бундай 
х;олда даромадлар нархларнинг ошишига караб оширилади.
И ндексация икки йул билан, биринчиси 
тула, 
бунда ис- 
геъмол товарлари нархининг ошишига караб ахоли даромад­
лари хам шунга мос оширилади. Бундай инфляциядан ахоли 
зарар курмайди. И ккинчиси, 
кисман 
индексация булиб, бун­
да ахоли даромадлари нархларнинг ошишига Караганда кам ­
рок оширилади. (М асалан, нарх 10% ошган булса, даромад­
лар 8% га ошади). Бундан катъий даромад олувчилар - белги- 
ланган иш хаки олувчилар, яъни асосан, бюджет таш килот- 
ларида ишловчилар, пенсия, стипендия ва турли хил нафака 
олувчилар зарар курадилар.
Узбекистонда инф ляциянинг олдини олиш учун хар йили
-216
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


бир-икки маротаба даромадларни индексациялаш утказилмок- 
да. 2008 йилда а\оли даромадлари 1,5 баробар ош ирилди (и н ­
фляция даражаси 7,8 ф оиз булган).
Пул муомаласини баркарорлаш тириш мацсадида пул ис- 
лохотлари утказилади. Булар хар хил усулда булади.

Download 8,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   190   191   192   193   194   195   196   197   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish