Қишлоқ ХЎжалиги ишлаб чиқаришини механизациялаштириш



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/166
Sana13.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#793012
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   166
Bog'liq
Қишлоқ хўжалигини ишлаб чиқариш механизациялаштириш

тузилиши ва иш жараѐни 
Ер ҳайдаш ишлари плуглар 
ѐрдамида амалга оширилади.
Плуглар вазифасига қараб: 
умумий(оддий, 
чимқирқарли, 
чуқурлатгичли, ярусли) ва махсус 
(ботқоқ, тошли, янги очилган, 
эррозияга 
учрайдиган 
ерларни 
ҳайдашда ишлатиладиган); 
тракторга 
бириктирилишига 
қараб:осма, тиркама ва ярим осма;
 
корпуслар сонига қараб:1,2, 3 
ва 
ҳакозо 
корпуслитурларга 
бўлинади. 
Плуглар (2.5-расм) қуйидаги 
асосий қисмлардан: чимқирқар 2,
дискли пичоқ 3 ва асосий корпус
4дан иборат бўлиб, улар плугнинг 
рамаси 1 га маҳкамланган. 
Плугнинг 
технологик 
иш 
жараѐни 
қуйидагича 
амалга 
оширилади. 
Плуг 
олдинга 
харакатланганда пичоқ 3 тупроқни 
вертикал текисликда кесиб, уни
сифатли 
қилиб 
ағдарилишини 
таъминлайди. 
Чимқирқар 
тупроқнинг 8...12 см қалинликда ва 
асосий корпуснинг кенглигининг 2/3 
қисмига тенг кенгликда кесади ва 
уни олдинги корпус ҳосил қилган 
эгатнинг тубига ташлаб кетади. 
Асосий корпус тупроқ қатламини 
кесади, 
юқорига 
кўтаради, 
майдалайди ва уни ағдариб, олдинги 
корпус ағдарган қатламга қия 
ҳолатда ўрнатиб кетади.


ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИГИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШИНИ МЕХАНИЗАЦИЯЛАШТИРИШ
 
2.5-расм. Плугнинг 
асосий қисмлари ва 
уларни ростлаш 
ўлчамлари:
1-рама; 2-
чимқирқар; 3-
дисклипичоқ;
4-асосий корпус 
Ерга асосий ишлов беришда 
ҳайдаладиган майдоннинг тупроқ-
иқлим шароитини ҳисобга олган 
ҳолда плуг ва унинг асосий 
корпусини турлари (2.6-расм) 
танланади.
Шу билан бирга ҳайдов 
агрегатларининг таркиби (трактор ва 
плуг) танлашда биринчи навбатда 
даланинг 
ўлчамлари 
(юзаси, 
узунлиги, қиялиги) ва тупроқнинг 
тортишга 
қаршилигини 
ҳисобга 
олган ҳолда тракторлар ва қишлоқ
хўжалиги 
машиналари 
қабул 
қилинади.

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   166




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish