Тупроқшунослик олий ў қ ув юртлариаро илмий-услубий бирлаш


А Г РО М Е Л И О РА Т И В Т А Д Б И Р Л А Р



Download 4,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/108
Sana13.07.2022
Hajmi4,33 Mb.
#785536
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   108
Bog'liq
Мелиоратив тупроқшунослик ҒАФУРОВА Л А

А Г РО М Е Л И О РА Т И В Т А Д Б И Р Л А Р
Сугориладиган ерларда ботқоқланиш ва шўрланишнинг олдини
олиш, унга қарши курашишда ерни текислаш, дарахт ўтказиш, гўза-беда
алмашлаб экиш, шўрни яхшилаб ювиш, агротехника тизимлардан тўғри
фойдаланиш асосий агромелиоратив тадбирларидан ҳисобланади.
Суғориладиган ерларни текислашда барча пастлик ва баландлик-
лар текислаб юборилади; баландроқ ерларнинг тупроги қирқилиб, пастроқ
ерларга тўкилади, жўяк ва дўнгликлар текисланади. Кейин бутун дала
яҳлит килиб текисланади.


Ер майдонларни текислашнинг катта агротехник ва мелиоратив
аҳамияти бор. Текисланмаган майдонда сув текис оқмайди, натижада
сугориш ва шўр ювиш сифати пасаяди ва ортикча сув сарфланади. Текис­
ланмаган участкаларнинг баландроқ жойлардаги ўсимликлар нам етиш-
маслигидан қовжирайди. Шўрланган ерларни текислашда аввало мелиора­
тив талаблар ҳисобга олиниши керак. Бундай ерларда бўйлама ва
кўндаланг нишабликлар шундай олиниши керакки, шўр ювишда сув бос-
тириладиган полнинг ўлчамлари жуда кичик (О
, 1
га дан кичик) бўлмасин,
пол ичидаги баланд белгилар фарқи эса 5-7 см дан ошмасии. Шу хисобга
олинганда текисланадиган майдоннинг бўйлама нишаби 0,002-0,003 дан,
кундаланг нишаб эса 0,0012-0,0018 дан ошмаслиги керак. Текисланадиган
майдоннинг сирти минимал нишаблик бўлса, яна ҳам яхши.
Ер текислаш уч хил бўлади: қисман текислаш, капитал текислаш;
енгил текислаш.
Қисман текислашда майдон сирти умумий характерини йўқотмай-
ди. Бунда кўзга ташланадиган айрим дўнглик ва чуқурликлар текисланади.
Капитал текислаш - даланинг умумий нишабини энг фойдали то­
монга бутунлай ўзгартиради.

Download 4,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish