Табиатнинг бирор бир турдаги инжиқликлари бу ўлкани четлаб ўтмаган



Download 1,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/76
Sana06.07.2022
Hajmi1,32 Mb.
#747603
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   76
Bog'liq
fuqaro muhofazasi

Биринчи тиббий ѐрдам 
(ўзига, ўзаро, санитарлар, санитар, инструкторлар 
тарафидан кўрсатиладиган тиббий ѐрдам ): 
- противогаз кийиш ѐки кийдириш; 
- химияга карши индивидуал пакет (ИПП-8, ИПП-10) ѐрдамида кисман 
санитария ишловини ўтказиш; 
- телик билан зарарланиш ўчоғидан чикиш ва олиб чикиб кетиш. 
Шифокоргача бўлган ѐрдам (батальон тиббий пунктида (БТП): 
- противогаз киймш ѐки кийдириш; 
- химияга карши индивидуал пакет (ИПП-8, ИПП-10) ѐрдамида кисман 
санитария ишлови ўтказиш; 
- тезлик билан зарарланган ўчокдан олиб чикиб кетиш; 
- психомотор кўзғалишлар пайдо бўлганда 1-2 мл 0.2% ли трифтазин 
эритмаси мушаклар орасига юборилади; 
- юрак-кон томир етишмовчилиги ривожланганда юрак фаолиятини 
яхшиловчи моддалар, аналептиклар (1 мл 0,05% ли строфантин эритмаси ѐки 
1 мл 0,06% ли коргликон эритмаси, 2 мл
 
10% ли кофеин эритмаси, 2 мл
 
кордиамин эритмаси) мушаклар орасига юборилади. 
 
ТАЪСИРЛАНТИРИШ КУЧИГА ЭГА БЎЛГАН ЗАҲАРЛОВЧИ 
МОДДАЛАР 
Таъсирлантириш кучига эга бўлган заҳарловчи моддаларга юкори нафас 
йуллари шилик кавати, конъюктива ва кўз мугуз пардасининг сезувчи нерв 
охирларига танлаб таъсир килувчи кимѐвий бирикмалар киради. Бу моддалар 
уларнинг физиологик таъсир механизмига кўра ғайриихтиѐрий заҳарлар деб 
ҳам аталади, чунки бу моддалар сезувчи нерв охирларини тез китиклаб нафас 
олиш аъзолари, овкат ҳазм килиш ва юрак-томир системаси тарафидан 
ғайриихтиѐрий реакциялар келиб чикишига сабаб бўлади. Тез кечувчи 
ғайриихтиѐрий реакциялар организм мувозанатининг, ўзининг таъсирланиш 
вактига караб бутунлай ѐки маълум даражада бузилишига олиб келади. Киши 
организми ташки кимѐвий китикловчи моддаларга сезгирдир, аъзоларнинг 
ичида энг сезгири нафас олиш, кўз шилик пардаси ва ҳазм аъзоларидир. 
Таъсирлантирувчи моддаларнинг липидларда эриши нерв охирларига 
айникса кучли таъсир килади, шунинг учун липоидга бой бўлган нерв 
охирларида заҳарловчи модданинг юкори концентрацияси ҳосил бўлади. 
Заҳарловчи моддалар организмда келтириб чикарадиган клиник манзарасига 
караб икки гуруҳга бўлинади: 
1. Юкори нафас йўллари ва бурун шилик пардасига таъсир этувчи 


114 
заҳарловчи моддалар (стернитлар ѐки аксиртирувчилар ). 
2. Кўз шилик пардасига таъсир этувчи заҳарловчи моддалар (кўздан ѐш 
чикарувчилар ѐки лакриматорлар). 

Download 1,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish