би булган. Унинг с а р о й и д а к а тта ол и м л ар — Хоразмий,
Ф аргоний, Туркий, М ар в ази й , М атури д ий к а б и л а р и ж о д
этган эди л ар. Урта Осиёда а р а б л а р
боскинчилигига
Карши олиб борилган ку р а ш V I I I — IX а с р л а р г а келиб
х а л и ф а л и к к а буйсуниш дан КУТУЛИШ ва м у с т а ^ и л д а в
л а т тузиш учун к у р а ш га ай л ан и б кетди. Н а т и ж а д а IX
ас р ла р н и н г охи рид ан б о ш л а б м уту л л ар истилосига —
X III асрнинг б о ш л ар и га к аДа Р б улган д а в р ичида У р
та Осиё ва Хуросонда бир
неча ф ео д ал
д а в л а т л а р и
в у ж у д га келиб, п а р ч а л а н и б
кетди — бу
то^и ри йлар,
сомонийлар, с а л ж у к и й л а р , га зн а в н й л а р , к ° Р ах о н и йлар
в а ^ н и ^ о я т х о р а зм ш о ^ л а р д а в л а т и эди.
/ IX асрнинг о х и р л а р и д а илк бор сом они й ларни н г д а в
л а т и т аш к и л топган б;улса, X III асрнинг 20- й и л л а р и д а н
б о ш л аб Х о р а зм ш о ^ л а р д а в л а т и м у г у л л ар н и н г аёвсиз
^у ж у м и г а учради. Л е к и н тухтовсиз ф еод ал к у р а ш л а р и -
нинг д а в е м этиш ига к а Ра м а сдан, бу м у с т а ^ и л ф еод ал
д а в л а т л а р и д а
м а д а н и я т ,
айникса, и лм -ф ан,
са н ъ ат,
ад а б и ё т ж у д а ри вож ла н д и . Б у д а в р д а У рта Осиё д унёга
бую к м у та ф а к к и р олим, ш ои рл арн и етиш тириб берди.
Х а л^ н и н г м у с тац и л л и к учун к ураш и в а бу мустЗ-
Килликнинг к у л га ки ри тили ш и унинг м а ъ н а в и й юксали-
шига олиб келди ва аж ойи б истеъдод э г а л а р и н и яратди .
М аш х у р дин ш ун осл ар Бухорий,
Термизий,
Н а сав и й ,
таб и атш ун ос ол и м л ар — Хоразмий, Ф аргоний, Ж у р ж о
ний,
Ч а гм и н и й лар, цомусий б и л и м л ар э г а л а р и Форобий,
И б н Сино, Беруний, Р озий к а б и л а р шу д ав рн и н г ма^-
сули эдилар.
Ф и рдавсий, РУдакий, Носир Хисрав*. У м ар Хайём,
Юсуф Хос Хожиб, М а х м у д К рш гари й , Н а р ш а х и й , Бай -
^а^ и й каби шоир, тар и х ч и л а р шу д а в р д а я ш а б и ж о д
этди лар.
Бу д авр ад а б и ё ти уч ти лда — а р а б ,
форс, туркий
т и л л а р и д а уз н ам у н ал ар и н и к олДи РДи - Б у д ав р н и уз
мазмуни,
салм оги, а ^ а м и я т и ж и ^ а т и д а н У рта Осиё Уй-
Л гониш д а в р и деб а т а с а к хато булмайди.
'
Уйгониш д а в р и м а дани яти н ин г узига хос том он л ари
v м а в ж у д булиб, у л а р ц у й и д аги л а р д а н и борат эди:
f
1. Д унёви й м а ъ р и ф а т г а интилиш, бу й улд а утмиш
ва КУШНИ м а м л а к а т л а р н и н г
м а д а н и яти ю т у ^ л а р и д а н
кенг ф он да л ан и ш , ай н и^са таб и и й -ф а л саф и й , ижтимоий
и лм л арн и р и вож лантири ш .
2.
'Габиатга кизикиш , таб и атш у н о сл и к и лм лари ни н г
ри вож и, р а ц и о н а л и зм , а ^ л
кучига ишониш, асосий эъти-
10
борни ^ а ^ щ а т н и топиш га ^ а р а т и л г а н ф а н л а р г а бериш,
^ а ^ и ^ а т н и инсон т ас ав ву р и , илмининг асоси деб >^исоб-
л аш .
3. Инсонни у л у гл аш , унинг ацлий, табиий, бадиий,
м а ъ н а в и й ф а з и л а г л а р и н и
асослаш ,
и нсонпарварлик,
говори ахлокий ^онун ва ^ о и д а л а р н и намоён этиш, к о
мил инсонни т а р б и я л а ш н и м а ц с ад
1
\и л и б к$йиш.
4. У н и в е р с а л л и к — цомусийлик, б ар ч а н а р с а билан
ц изи^иш бу д а в р м а д а н и яти н и н г мухим тоМонларидан
бири эди.
Б у д ав р м а д а н и яти умуминсоний ф а з и л а т л а р риво-
ж и учун х и зм ат ^илди
Б у д а в р д а Урта Осиёнинг р и в о ж л а н г а н ш а ^ а р л а р и
Гургон — Урганч, Бухоро, С а м а р к а н д , М арв , Термиз,
Ш ош ва б о ш ц а л а р мусулмон м а м л а к а т л а р и
ичида энг
т а р а н и й з т г а н ш а ^ а р л а р , у л к а л а р д а н б ири га ай ланди
ва «мусулмон м а д а н и я ти » деб а т а л г а н м а дани ятн и нг
тез р и во ж л а н и ш и г а к а тта таъ си р к^рсатди. М а ъ н а в и й
м а д а н и я т билан бирга сапдо-соти^, .^унармапдчилик,
цурилиш и ш л ари криг анж
олди, илм -фан,
ад а б и ё т
а с а р л а р и тез тар ц ал д и . Билим олиш га цизициш ва бу
й улд а турли с а ё ^ а т л а р к;илиш, мусулмон
у л к а л а р н г а
б ориш таб и ий з^олга ай лан ди. Ш о ^ л а р уз с а р о й л а р и д а
и лм -ф ан , ад а б и ё т р и вож и га а л о ^ и д а
эътибор берди-
л а р — бу у л а р н и н г ш у^рати , нуфузи ош иш и учун хи з
м а т ^ и л ган эди. Б у д а в р д а а р а б тили, бадиий а д а б и ё т
тили б улм и ш д ар и й — ф орс тили в а
турки й ти л д а олам -
ш ум ул а ^ а м и я т ка сб этувчи а с а р л а р ёзиб ^о л д и р и л ган
эди. 1220 й илдан б о ш л а н га н Чингизхон бош чилигидаги
м ^ у л л а р ^ у ж у м и бу м а д а н и ятн и н г
р и в о ж л а н и ш и г а
ж у д а к а т т а з а р а р келтирди.
Do'stlaringiz bilan baham: