Ўзбекистон Республикаси Олий ва Ўрта махсус таълим вазирлиги Мирзо Улуғбек номли Ўзбекистон Миллий



Download 6,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/53
Sana02.07.2022
Hajmi6,5 Mb.
#731381
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53
Bog'liq
88 Компьютер графикаси

dots per inch-dpi).
Диагонали 15 
дюйм бўлган монитордаги растрли тасвир ўлчами 28х21 см. У ҳолда экран 
тасвирининг ифодаси 
72 dpi
. Чоп этилганда бу катталик бироз каттароқ бўлади. 
Нашриѐтда тўлиқ тасвир учун 200-300 dpi. Стандарт фотосурат 10х15см. тахминан 
1000-1500 пикселдан иборат бўлади. Демак, растрли графикада жуда катта 
ҳажмдаги маълумотлар билан иш юритиш – асосий муаммодир. Чунки жуда катта 
ҳажмдаги маълумотларни қайта ишлаш учун катта ҳажмдаги (128 Мбайт ва ундан 
ортиқ) оператив хотирали компьютер даркор.
Растрли графиканинг камчиликлари: 
1. Ҳар бир тасвирни акс эттириш ва кодлаш учун катта ҳажмдаги хотира 
майдонлари талаб этилади. 
2.Майда деталларни кўриш учун тасвирни катталаштириб бўлмайди. 
Векторли графика
. Растрли графикадан фарқли равишда векторли 
графикада кўпроқ яратилган тасвирни қайта ишлаш эмас, аксинча уни иллюс-
трация қилиш асосий вазифа ҳисобланади. Вектор графикасининг асосий объекти-
чизиқ (контур
) бўлиб, уни бошқариш дастурнинг асосий вазифаси ҳисобланади. 
Компьютер хотирасида контур жуда катта жой эгаллайди, чунки хотирада унинг 
параметрлари кўрсатилади ѐки формула орқали берилади. Контур элементар 
объект ҳисобланиб, содда объектлар мураккаб объектларга бирлаштирилади, шу 
сабабли вектор графикасини 
объектга йўналтирилган графика
деб ҳам айтилади. 
Компьютер хотирасида вектор графикаси чизиқлар сифатида сақланиб туришига 
қарамасдан, тасвир экранга нуқталар сифатида чиқарилади. Тасвирни экранга 
чиқаришдан олдин ҳар бир параметрни ҳисоблаб чиқади. Шу сабабли вектор 
графикасини баъзан 
ҳисобловчи графика
деб ҳам айтилади. Векторли графикада 
контур(чизиқ)ларни қайта ишлаш учун растрли графикадек компьютер хотирасида 
катта жой талаб қилинмайди. Сабаби: векторли графика объектлари хотирада бир 
қатор параметрлар билан баҳоланади. Ҳар қандай объект каби контурлар ҳам ўз 
хусусиятлари билан бир-биридан фарқ этган ҳолда баҳоланади (чизиқ формаси, 
қалинлиги, ранги, чизиқ характери-пунктирлими, штрих-пунктирлими). Ёпиқ 
контурлар тўлдирилганлик (заполнение) параметри билан ҳам баҳоланади. Вектор 
графикаси ѐрдамида содда кўринишдаги безаш ишларини олиб бориш мумкин. 


30 

Download 6,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish