рида унга киноя охднги бахш этади. Ш у тарика муаллифлар му
айян персонажга нисбатан уз муносабатларини билдирганлари
холда, улар нуткларини узига хос тарзда тасвирлайдилар.
Инглиз
нуткида фойдаланилиб, инглиз тили сохиблари учун
тушунарли булган варваризмнинг узбекча таржимада узича кол-
дирилиши мазкур суз маъно ва услубий вазифасининг кенг узбек
китобхон оммасига етмай колишига олиб келса, унинг лугавий-
аник таржимаси ифодани услубий жихатдан бетараф килиб куя
ди. Тула-тукис адекватликни юзага келтириш учун санъаткор шун
дай лисоний восита танлаши лозимки.
натижада муаллиф атайлаб
куллаган варваризм вазифаси таржимада уз аксини топсин. Ш уни
\ам назарда тутиш керакки, бу ерда сузнинг лексик маъноси жид-
дий ахамият касб этмайди, унинг услубий вазифаси - аслият ти
лига нисбатан узгача, гайритабиий жаранглаши биринчи уринга
чикади. Чунончи, бундай воситалар
сифатида айрим олифтанамо
ёшлар нуткида бехожат ишлатиладиган сузларга мурожаат килиш
мумкин. Масалан, вактинчалик хайрлашаётган икки дуст ёки сс-
вишган сшлар бир-бирига «алвидо!» дер эканлар, аслида араб ти-
лидан кириб келган бу суз узининг зарурий мухитида -- анъана
вий контекстда ишлатилмаётганлиги (умрбодга видолашаётган
ш ахслар одатда мазкур суз воситасида хайрлашадилар) хамда
маълум даражада тилнинг китобий-архаик лексик катламига ман-
сублиги билан гайритабиийрок, сердабдабарок оханг касб этгани
холда, ёшлар нутки тасвирини юзага келтиради. Ш у суз ёрдамида
инглиз адиблари асарлари персонажлари нутки тасвирини ифода
этадиган хайрлашув вазифасини
бажарувчи варваризмни узбек
тилига талкин этиш мумкин. Аммо адолат юзасидаи кайд этиш
лозимки, узаро контекстуал синонимлар сифатида тан олинаётган
уш бу лисоний воситаларнииг узбекчасида варваризмлик хусуси я
ти кузга ташланмайди. Гап бу ерда услубий-вазифавий уйгунлик
устида кетаяпти. Икки гил бирликлари услубий хусусиятлари жи
хатидан бир-бирларидан сезиларли даражада фарк килсалар, та-
биийки, улар таржимада узаро алмашина олмайдилар.
Ш у нарса эътиборталабки, француз, немис ва итальянча
варваризмларнинг купчилиги инглиз ва
руслар лафзида канчалик
баландпарвоз, олифтанамо жарангласа, араб, ф о р с тилларидан уз
бекчага бехожат кириб келган айрим сузлар хам шунчалик сер-
дабдаба эшитилади. Уларнинг купчилиги китобий хусусиятга эга
булиб, жонли нутк лексик катламида уз синонимларига эга. Ш у
нинг учун хам хорижий тиллар варваризмларини таржимада уз
145
www.ziyouz.com kutubxonasi
бек тили лексик бойлигининг мана шу воситалари билан алмаш-
тириш мумкиндай туюлади.
Ю кори д а кайд этилганидек, Гарбий О в ру п о халклари тил
ларига мансуб катор сузлар хозирги пайтда рус тилида хам вар-
варизмлар сифатида персонаж лар
нутки тасвирини яратиш учун
кулланилмокда. Ш унинг учун таржимонлар бундай сузларни ки
тобхон оммасида зарурий тасаввур хосил килшига кодир, деб хи-
соблаб, куп холларда уларни бетаржима колдирмокдалар. Аммо
шунга карамасдан В. Ш експирнинг «У н иккинчи кеча» комедия-
си таржимони «adieu» варваризминп русчага «прощайте» сузи о р
кали вазифавий адекват талкин этган. М азкур суз аслиятдаги ли
соний воситанинг барча хусусиятларини акс эттира олмаган бул-
са-да, унинг огзаки нутк услубига мансублигини тугри тасвирлаб
бергани холда, контекстуал мувофикликни юзага келтирган. А м
мо узбек таржимони муаллиф максадини тушунмасдан, синони-
мик хукмрон «хайр» сузига мурож аат килиш йули билан п е рсо
наж нутки хусусиятини яратиб бера олмаган. Бу ерда русча « п р о
щайте»
сузи унга хам мазмунан, хам услубан мос келадиган «ал-
видо» оркали талкин этилганда, мантиксиз ифода юзага келмаган
буларди. Зеро, аслиятда персонаж нинг «adieu» (алвидо) деб хайр-
лашиши унинг шу жумладаги «келмайман б ош к а» сузларига ман-
тикан айнан спишади:
Do'stlaringiz bilan baham: