1.2-§. ЦУРИЛИШ
К О Н С Т Р У К Ц И Я Л А Р И
ВА
З А М И Н Л А Р И Н И Ч Е Г А Р А
ХОЛАТЛАР БУЙИЧА Х.ИСОБЛАШ УСУЛИНИНГ АСОСИЙ
К О И Д А Л А Р И ,
Мамлакатимйзда
1955 йилдан
буён цурилиш конструкция
лари ва заминлари профессорлар В. С. Стрелецкий, А. А. Гвоз
дев, В. Н. Келдиш ва бошк.а бир к.анча олимлар ра>;барлигида
ишлаб чи^илган чегара ^олатлар усули билан ^исобланади. Бу
усулда х^исоблашдан асосий ма^сад кбнструкциядан фойдаланиш
муддатининг охиригача унинг чегара х.олатга утишига йул ^уй-
майдиган шарт-шароит барпо этишдан ва унинг тежамлилигини
таъминлашдан иборат. К,УРИЛИШ
конструкцняларини ^исоблаш
буйича илгари ^улланилган усулларнинг асосий камчиликлари
муста^камлик запасининг цисмларга ажратилмагаи ягона коэф-
фициентларидан фойдаланишда булган. Бу коэффициентлар тур-
ли
нагрузкаларнинг узгарувчаилик
ми^дорларини ба^олай ол-
6
масди, бунииг натижасида конструкцияларнинг нагрузка кутара
олиши (ютурри ба^оланишига (купинча, оширилишига, баъзан
аксиича, насайтирилишига) сабаб буларди. Материаллар плас-
тиклик хусусиятларининг ^исобга олинмаганлиги туфайЛи улар-
пииг муста,\камлик хоссаларидан тулароц фойдаланншга им кон
булмаган. Бунинг о^ибатида
материаллар орти^ча сарфланган.
СССРда
1
^абул ^илинган чегара холатлар усулида муста^камлик
lanacHHHHr ягона
коэффициента
мавжуд эмас, унинг уриида
конструкцияга
ва унинг
материалига тушадиган
нагрузкалар
учуа ало^ида коэффициентлардан фойдаланилади.
Курилиш конструкцияларининг ишоичлилик даражаси нор-
малар билан белгиланади.
Бундай нормалар учун
берплган
катталиклар ишончлиликнинг хусусий коэффнциентлари норматив
|^ийматларини тегишлича танлаб олинади.
Бу коэффициентлар утказилган купгина тажриба маълумот-
ларига
асосан математик статистика
усули билан ани^ланади.
Бундай коэффнциентларга ^уйидагилар кирадн:
—нагрузкалар учун: нагрузка буйича ишоичлилик коэффи
циента уДнагрузкалар узгарувчанлиги ^нсобга олинади); нагруз-
каларнинг ^ушилиши коэффициенти
п с
конструкцияларга
наг
рузка тушиши энг ноцулай булган реал шароитлар ^исобга оли-
нади) :
—материалларнинг мусгахкамлиги учун: материалнинг ишонч-
лнлик
коэффициенти (
~{Ьс—
сикилишда.
'[ы
— чузияишда); кш
шароитлари коэффициенти
~(d.
Бино ва иншоотларнинг му^имли-
ги ^амда мустахкамлик даражаси, шуиингдек бирор бир чегара
^олатлар булиши оцибатларининг а^амиятга моликлиги конструк-
циялар [^андай ма^садларга
мулжалланганлигига t^apa
6
ишонч-
лилик коэффициенти
'¡п
билан ^исобланади.
Коэффициентларнинг ю^орида келтирилган системаси ^атто
энг ноцулай нагрузкалар тушганда, материаллар муста^камлиги-
нинг киймати жуда кичик булганда ва конструкция кескин чега
ра ^олатга дуч келганда ^ам ишончлиликни таъминлай олади.
Конструкциянинг танци
нагрузкалар таъсирига
царшилик
курсатолмай ^олиши ёки уз жойидан йул куйиб булмайдиган да-
ражада силжиши, ё булмаса шикастланиш содир булган ^олат-
лар конструкциянинг ч е г а р а
ц о л а т л а р н
дейилади. Стан
дарт СЭВ 384—74 га кура барча чегара холатлар икки груипага
булинади.
I
грунпага нагрузка
кутариш
буйича,
II группага норм ал
фойдаланишга яроцлилиги буйича
чегара ^олатлар кирнтилган.
I
группа чегара ^олатлар буйича ^исобланганда
1
\уйидагилар:
конструкцион муртлик, эгилувчанлик ёки бош^а сабаблар о^иба-
тида бузилишидан
(конструкциянинг бузилишдан
олдин содир
буладиган
букилишини назарда тутган
^олда мустахкамликка
^исоблаш); конструкция шаклининг туррунлигй йу^олиши (кон
струкциянинг жойидан силжишини эътиборга
олган холда юпт^а
темир-бетон конструкциялар учун тургунликка ^исоблаш (масалан.
1
тиргакли деворлар, мар*
каздан таш^арида юклан-
ган баланд пойдеворлар
]^улаб тушиши ва огишга
х;нсоблаш); нагрузка таъ-
сири остида толикиб бу-
зилишдан
(масалан, чи-
дамлиликка ^исоблаш куч
омилларининг биргалик-
даги таъсири ва атроф-
му^итнингтаъсиридан бу-
зилишидан (агрессив му-
^итнинг музлаш ва эри-
шн)
саклаш таъминла-
нади.
Нагрузка эгрилиги —
деформациянинг
макси-
мумга етишинн купинча
конструкция нагрузка ку-
тара олувчанлигини йу-
котган ^олат деб тушуни-
лади (
1
.
1
- раем,
Do'stlaringiz bilan baham: |