А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


М — т а я н ч лис т ида г и энг к а т т а э г у в ч и момент; 1^0п~~  плитанинг к а р ши л и к моме нт а . Плитанинг эни  Ь =



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet212/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

М —
т а я н ч лис т ида г и энг к а т т а э г у в ч и момент; 1^0п~~ 
плитанинг к а р ши л и к моме нт а .
Плитанинг эни 
Ь =
1 ва ка линлиги 
I
оп ли б у д г а н и у ч у й
^оп = 1 • 
Пп/6
б у л ад и .


Won
нинг кийматини (11.29) фо р му л аг а к у йи б плитанинг та- 
л а б э тил ад иг ан цалинлиги топилади.
^уТс
Плитанинг калинлиги 
toa —
16 — 60 мм атрофида булиши ке- 
рак.
Колоннанинг кесимини к омпонов ка к.илишда шуни н аз арда 
т у т и ш к е р а кк и , токчанинг эни в а ' д е в о р ч а с и н и н г баландлиги Ас 
у л ч а м ла р и анча к а тт а б у л г а н д а , т у с и н л а р д а г и каби ток ча ёки 
кесим деворчаларининг шу жойнинг у зи д аг и у стив орлиги й ук о-
лиши м ум ки н . Устиворлик йу^олишиниыг олдия и олиш у ч у н
б икрлик цову ргаси килинади.
Агар цу йи да г и ш ар тл ар га риоя килинган булса, яъни к у ш -
т аврли кесим у ч у н С 38/23 ва С 46/33 п у л ат л ар ишлагилган б у л ­
са, бикрлик новургасини Килмаса з^ам бу ла д и
hef!t ^ 2 2 V E j R r
б у ер да
hef
ва /—колонна де ворча с ининг баландлиги ва эни.
Колонналарнинг эг илув чанлиги 120 дан орти^ бу л ма сли ги ке- 
рак.
Бинонинг к ар ка с и ке нг ж о й д а узга рма с лиг ини т аъмин лаш у ч у н
колонналар оралигига в е рти кал б ог ла м ал ар килинади.
11 5- §. МАРКАЗДАН ТАИЩАРИДА СЩ ИЛАДИ ГАН КОЛОННАЛАР
М а р к а з л а н таш^а рида с ик ила диг ан колонналарга бир цавагли 
ва ку п к а в а т л и бинолар ра маларининг у с т у н ла ри мисол б ул а
о ла ди ( 1 1 . 9 - раем). М а р к аз и д а н ташцарида сикила диган кол он н а ­
л а р б у й л а м а к у ч
N
билан э г у в ч и момент 
М
таъсирига х,исоб ки- 
линади.
Кесимининг у з ун л иг и у з г а р м а й д и г а н ва погонали колонналар 
б у л а д и . Погонали к олонна ла р у с т к и (кран ости) к исмида про­
к а т к а килинган ё к и пайванДланган ц у шг а вр кесим б у л ад и , остки 
кисми эса б у р ча кл и пу л ат д а н я с а лг ан п а н жа ра билан бириктй- 
рилг а н икки т а р мо кд а н ибораг б у л ад и . Колоннанинг икки томо- 
ни очик цисмининг т армок л ари прок а тк а килинган профиллар ёки 
па й ва н д л ан а д и га н тарк-ибий к е с и м ла р да н лойидаланади.
М а р к а з и д а н т а ш к а р и д а
с ик ила диг ан, д ина ми к н а г р у з к а л а р
т аъс ириг а д у ч к е лм ай д и г ан о к у в ч а нл и к чегараси 580 МПа ли пу- 
д а т э л е м е н т л а р м у с т а х к а м л и г и к у й и д а г и форму ла да н ^исоблаб 
а н и кл ан а д и :
(
_


Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish