А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев


в  — гео м етри к хисобий схем а,  1 — устки белбог,  2



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

в 
— гео м етри к хисобий схем а, 
1 —
устки белбог, 


устки белбогнинг устки ёги (ниш аб- 
ли тугр и чи зи кли ), 
3
— уст ки белбогнинг контури синиц чизикли остки ёги , 
4
— и кки та б уки л ган
жойи бул ган остки белбог, 
5
— верти кал устун л ар , 
6
— зур и кти р и лади ган б укилган ар м ат ур а , 

— 
устки белбог билан устунлар ии нг ар м атур а кар касл ар и , 
8 —
таянч ва оралик узелларининг арм а­
т у р а кар касл ари , 
9
— зур иктир илади ган арм атураи ин г букилган ж ойидаги п ^ л ат тр уб а, 
10 — 12
— 
гегиш лича устки белбог, остки белбог ва устунларнинг геом етри к ук и
м ир- бе т онл и килинади ва т у р тт а с т е р ж е н ь билан а р м а т у р а л а н а -
ди ( 1 0 . 1 5 - раем).
П у л а т т о р т к и л а р равок орасида н у т к а з и л г а н д иа ме т ри 
40 мм гача б у л г а н ва та шки томонга г а й к а л а р билан м а д к а м -
ланган и к кита ёки учта стерЖендан иборат б ул ад и . Т орт к ила р 
иккита шв е л е р (ток чала ри ичига ка р ат ил га н) дан тайё рла нг ан бу -
лиши дам м у м к и н . Б у швелерла р у з а р о п у л а т пл ан к ала р билан 
бог ла нг ан бу ла д и.
Олдинда н з у р и к к а н торткиси б у л г а н а ло^ида э л ем е н т л а р д а н
йигиладиган к онт ури доиравий ик ки шарнирли р ав о к 1 0. 16- ра с м-
да ке лтирилган. Ра в о к э леме нтла рининг к у н д а л а н г кесими к у ш
таврли т а р ан гл ан а д и га н а р м а т у р а у ч у н к а н а лла ри б у л г а н т у г р и
б у р ч а к ш а к л и да б у л ад и .
Ж~?Г
т -ш
204


10.1 6-р аем. Торткиси олднндан зури^тирилган йигма равов;
1 0 .3 - § . БИН О ЛА РНИ Н Г КЕНГ С А Т Д Л И ЮГЩА Ц О П Л А М А Л А Р И
У м у м и й м а ъ л у м о т л а р , к л а с с и ф и к а ц и я . Юп к а 'д е во р ли конст- 
р у к ц и я л а р ишининг к е н г сатдли х а р а к т е р и ва у л а р д а ту с иб т у-
рувчи, н а г р у з к а к у т а р у в ч и функ цияларнин г бирик уви туфайли 
ж у д а дам т е ж а м л и х у л о с а г а к е л и ш г а имкон т у г й л а д и , Шуни дам 
дисобга олиш к е р а к к и , олдиндан зури^ти риш к у л л а н г а н д а к е н г
сатдли юпка д е в о р л и ё пма л арнин г м у с т а д к а м л и г и ортади. Бун- 
дай ё пма л ар т урли м а це а д л а р г а м у л ж а л л а н г а н бино ва иншоот- 
л а рд а о да т д а г и оралик;лар (18 . . . 40 м) г а д ам, к ат т а о р а л щ л а р
(40 . . . 100 м) ва унда н ортиц оралицларга дам к е н г мицёсда 
Кулланилади. Б у н г а у х ш а г а н ё пма баъз ан бортли э л е ме н г л а р 
билан атрофлаб у р а б олинган ва н а г р у з к а н и к олонналарг а ёки 
таяниб т у р а д и г ан д а л к а л а р д е в о р и г а ё б у л м а с а д иа ф ра гм ал ар га
у з а т а д и г а н юпк;а плитадан иборат б у л ад и .
Куриб ч икилаёт ган ёпмалар монолит долатда тайё рланган ё 
б у л ма с а а л о д и д а ( те п- те к ис ёки цовуррали) эгри чизикли ёки яс- 
си э ле ме н т ла р д а н йигилган булиши м у м ки н , Бортли э л е м е я т л а р ,
о да т д а , ^ ов у р г а л и плиталар (очик н о в л а р ) т а р з и д а , диа фра гма ла р 
— я х лит ё к и таркибий темир-бетон фермалар, равок ла р, ё б у л ­
маса, р а м а л а р т а рз и д а та йё рла на ди. Кенг сатдли юпк;а д е в о рл и 
ёпмаларни юзасининг г е о м е тр и к х а р а к т е р и г а цараб икки х ил га
— 1 я к к а э г р и л и ё пма л ар ( 1 0 . 1 7 - раем); цилиндр ш а к л и д а г и
ё пм ал ар ( а ,

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish