V.20-21 – МАВЗУ: АВТОМОБИЛЬ ЙЎЛИ ТРАССАСИДАГИ
ҚИДИРУВДАГИ ТЕОДОЛИТ ВА НИВЕЛИР БИЛАН
БАЖАРИЛАДИГАН ИШЛАР
Режа
V.20-21.1. Теодолит йўллари, уларнинг вазифаси ва турлари.
V.20-21.2. Трасса нуқталарини давлат геодезик тўрларига боғлаш.
V.20-21.3. Трасса бўйлаб теодолит йўлларини ўтказишдаги дала
ишларининг таркиби.
V.20-21.4. Тафсилотни тасвирга олиш усуллари.
Таянч сўз ва иборалар:
теодолит турлари, теодолит йўллари, бусслоль,
пикетаж журнали,
V.20-21.1. Теодолит йўллари, уларнинг вазифаси ва турлари
Теодолит йўллар
геодезик синиқ чизиқлар кўринишида бўлиб,
горизонтал бурчаклари теодолит билан‖ тўлиқ приѐмдада‖, чизиқлар
узунлиги-ер ўлчаш ленталари ѐки дальномерлар ѐрдамида ўлчаниб барпо
этилади
Теодолит йўллари триангуляция, тирилатерация, полигонометрия
шаҳобчалари оралиғида очиқ ѐки мустақил ѐпиқ кўпбурчакли полигон
кўринишига эга бўлиб, барча йўл давлат тўрларига боғланиб тузилади
Очиқ теодолит йўллари
автомобиль йўлларини трасса бўйлаб
топографик тасвирга туширишда, кўприк ўтиш жойларини, аэропортларни
қидирувда эса
ѐпиқ теодолит йўллари
асос этиб олинади (20.1-расм).
Теодолит йўлларида йўл бўйича ўнг бурчаклар ўлчанади. Жойнинг
қиялиги 1
0
катта бўлса, теодолитнинг вертикал доирасидани бурчак
ўлчанади. Айрим ҳолларда теодолит йўлининг
теодолитнинг буссоли
билан
магнит азимути аниқланади. Томонларнинг узунлиги назорат учун икки
марта олдинга ва орқага қараб ўлчанади.
Барча ўлчаш натижалари махсус жадвалларда қайд этиб борилади.
20.1-расм. Теодолит йўллари: очиқ ва ѐпиқ
98
V.20-21.2. Трасса нуқталарини давлат геодезик тўрларига боғлаш
Трасса нуқтасини давлат тўрларига боғлаш
деганда топографик тасвир
олинаѐтган худудларда ва трасса бўйлаб муҳандислик иншоотлари
лойиҳалашда ўтказилган теодолит йўлларини айрим нуқталарининг
координаталарини аниқлаш ва теодолит йўлининг йўналишини белгилаш
тушунилади.
Трассани боғлашнинг бир неча усуллари мавжуд бўлиб, трассанинг
нуқталаридан тўсиқсиз кузатиладиган ва бир вақтни ўзида бир неча геодезик
пунктга боғлаш мумкин бўлган усул аниқ ҳисобланади.
Трассани битта пунктга боғлаш усули
ўлчаш ишлари трассадаги
М
нуқта билан таянч пункт
Р
орасидаги масофани ўлчашдан бошланади.
Масофа икки марта ўлчанади. Сўнгра,
М
нуқтадан ўтган γ бурчаги ва
МР
чизиғини географик азимути
(А
мр
)
аниқланади. Географик азимут миқдори
бўйича тескари дирекцион бурчак
РМ
–
α
рм
ҳисобланади. Дирекцион бурчак
миқдори ва геодезик пункитнинг координаталари
Р (Х
р,
У
р
)
бўйича боғланиш
чизиғининг координаталарининг орттирмалари
РМ (ΔХ
рм
ва ΔУ
рм
),
трасса
нуқтасининг координаталари
М (Х
м
, У
м
) ва МN
чизиғининг дирекцион
бурчаги
α
mn
топилади (20.2-расм).
20.2-расм. Трассани битта пунктга боғлаш
Ҳисоблашлар қуйидаги тенгламалардан амалга оширилади:
ΔХ
рм
=Х
р
dCоs
α
рм
ва
ΔУ
рм
=dSin
α
рм
Х
м
=Х
р
+ΔХ
рм
, У
м
=У
р
+ΔУ
рм
,
α
мN
=
α
рм
-180
0
+γ
Трассани иккита пунктга боғлаш усули.
Бу усул тўғри туташтириш
усулида бажарилади (20.3-расм):
–
Р
1
ва
Р
2
пунктларида
ψ
1
ва ψ
2
ва трассадаги
М
нуқтада туташган
Трассани икки пунктга боғлашдаги тўғри туташтириш усулида амалга
оширишдаги ишлар қуйидаги кетма – кетликда амалга оширилади:
–
Р
1
ва
Р
2
пунктларида
ψ
1
ва
ψ
2
трассадаги
М
нуқтада туташган
α, βγ
ўлчанади.
–
β
бурчаги бўйича ўлчанган ψ
1
ва
ψ
2
текширилади.
99
20.3-расм. Трассани иккита пунктга боғлаш
Пунктларнинг
Р
1
(Х
1
, У
1
)
ва
Р
2
(Х
2
, У
2
)
координаталаридан фойдаланиб
тевкари геодезик масала ечими бўйича
Р
1
*Р
2
=S
чизиқ узунлиги ва шу
чизиқнинг А
Р1Р2
азимутлари ҳисобланади:
,
Ўлчаш натижалари ва аниқланган чизиқ узунлиги
S
дан фойдаланиб
Р
1
Р
2
Мучбурчагининг томонлари
Р
1
М
ва
Р
2
М
боғланишлар узунлиги ва
йўналиши
(α
р1м
)
топилади:
d
1
=
, d
2
=
α
р1м
=
+ ψ
1
, α
р2м
=
-ψ
2
=α
1,2
+180
0
-ψ
2
М
нуқтанинг координаталари координата орттирмалари бўйича
ҳисоблашларнинг ифодалари қуйидагича:
,
,
,
,
Трассанинг
МN
йўналиши икки марта ҳисобланади
Олинган натижалар йўл қўйишимиз мумкин бўлган шарти бажарилган
ҳолатда ўртача миқдорлар қабул қилинади.
100
Do'stlaringiz bilan baham: |