>• солик ставкасининг узгариши;
> соликларнинг йигилиш даражаси;
> солик туловчилар сонининг узгариши.
Юкоридаги омиллар >фтасида боглшушк ва уларнинг таъси-
рини аниклашда куйидаги формулалардан фойдаланиш мумкин:
а)
С Д 0
=
Б (ГхС ах Д 0
базис даврида;
б)
С Д 1 = БрсС1х Д 1
х,исобот даврида;
в) А
С Д
=
С Д - С Д 0
солик; тушумларини мутлок узгариши.
бу ерда:
С Д
- солик тушумлари,
Б -
соликка тортиладиган
база,
С -
солик, ставкаси,
Д
- соликларни йигилиш даражаси.
Солик тушумларига таъсир этувчи омиллар тахлилини
алохдца-алох,ида куриб )пгишимиз мумкин:
1. Соликка тортиладиган базанинг узгариши:
А С Д (Б = (Б -Б ^хС дК Д д
2.Солик ставкасининг узгариши адсобига:
А С Д ( 'С) = ( С - С 0}хБрсД 0
3.Соликларнинг йигилиш даражаси:
Д
С Д (т
=
( Д - Д 0) х С 1х Б 1
Бунда:
А С Д = А С Д (Б)± А С Д (С)± Л С Д (Д)
Ушбу тахдилларни ивдекслар ёрдамида х,ам килиш мумкин.
Бу индекс солик тушумлари индекслари номини олади. Индекс-
лар усулида жорий даврдаги солик тушумларини базис даври
солик туцгумлапига булиш билан топилади. Умуман, юкоридаги
усуллар ёрдамида давлатнинг солик сиёсатига бах,о бериш ва
улар ёрдамида соликларни атрофлича тахлил килиш мумкин.
Маълумки, солик юки курсаткичи нисбий курсаткич булса-
да, у бир канча соликлар йигиндисидан таркиб топади.
8 6
Do'stlaringiz bilan baham: |