Монография «акаоемгуа»


 Йулдошев М., Турсунов Й. C



Download 3,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/133
Sana24.06.2022
Hajmi3,7 Mb.
#700165
TuriМонография
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   133
Bog'liq
3-203

Йулдошев М., Турсунов Й. C
oahiç
 jçyiçyiÇH. —Т.: «Молия», 2000. 57-бет.
4 0


масининг 1996 йил 8 ноябрдаги 387-сонли «Корхона ва ташки- 
лотларнинг соликлар, носолик туловлар б^шича бюджет олди- 
даги карзлари юзасидан уларнинг мол-мулкларидан х,ак 
ундириш тартиби тугрисида»ги Низомда назарда тугилган.
Юкоридагилардан куриниб турибдики, солик, муносабатлари- 
да конун-коидаларни хурмат кялиш ва унта амал кдлиш хар 
бир субъектнинг хам маъмурий, хам молиявий жарималардан 
холи килади ва улар фаолиятини янада ривожлантиришга ижо- 
бий таъсир курсатади.


П боб. ХУЖ АЛИК СУБЪЕКТЛАРИНИ СОЛИККА
ТОРТИШ НИНГ ЗАМ ОНАВИЙ Х^ОЛАТИ ТАХДИЛИ
2.1. Узбекистан миллий иктисодиётида солик, юки
ва угашг тахлили
Мамлакатда олиб борилаётган иктисодий ислох,отларнинг 
пировард натижаси иктисодий усишни таъминлашдир. Иктисо- 
дий назариядан маълумки, иктисодий усишга бир канча объек­
тив ва субъектив омиллар таъсир курсатади. Иктисодий усишга 
таъсир этувчи асосий омиллардан бири мамлакатнинг солик 
ва соликка тортиш сиёсати булиб, бу иктисодий ривожланихш а 
тугридан-тугри таъсир этади. Бу х,олат жах,оннинг купгина 
ривожланган давлатлари тажрибасидан яхши маълум.
Х,ар бир мамлакатнинг солик ва соликка тортиш сиёсати- 
нинг самарадорлигини ифодалайдиган курсаткич мамлакатда 
амал килиб турган солик юки курсаткичи хдсобланади. Чунки, 
солик юкининг канча юкори булиши иктисодий ривожланишни 
шунча пасайтиради ва унинг канчалик меъёр даражасида були­
ши иктисодий ривожланишга ижобий таъсир курсатади.
Бугунги кунда мамлакатимиздаги соликка тортиш сиёсати- 
нинг стратегик максади солик юкини камайтириш ва бу оркали 
иктисодий усишни таъминлашдир. Хуш, мамлакатда олиб 
борилаётган бу борадаги ислох,отлар кандай натижа бермокца? 
Хакдкатда мамлакатимизда солик юки камаяптими ёки ошаяп- 
тими? Бу борадаги саволларга жавоб топиш учун амалдаги 
соликка тортиш тизимини тащил кдлиш лозим. Шу нуктаи 
назардан, бу масала долзарб хдсобланади ва мамлакатимиздаги 
соликка тортиш тизимининг бугунги ахзоли тахдилини куриб 
чикишни такозо этмокда.
Г!г.г::г:":.", тсртии: 
г'^япяттоппотг курсаткичи солик
юки хисобланар экан, уни тахдил кдлишда кушщашча ёндош- 
мок керак:
- макроиктисодий даражада;
- мезоиктисодий даражада;
4 2


- микроиктисодий даражада.
Бу йуналишларда олиб борилган тахлиллар натижаси мам- 
лакатдаги солик юки умумий иктисодиёт буйича, тармоклар 
даражасида ва хужалик юритувчи субъекглар даражасида солик, 
юкини урганиш имконини беради.
Бувдан ташкари, мамлакатдаги солик, юкини $фганишда ва 
тахдил кдлишда факатгина умумий курсаткичларга таянмасдан, 
тахлшши чукуррок амалга ошириш учун солик юкини куйидаги 
йуналишларда х,ам олиб бориш мумкин:
- иктисодиётдаги умумий солик юки;
- тармоклар буйича солик юки;
- худудлар буйича солик юки;
- алохдца солик турлари буйича солик юки;
- алох,ида хужалик субъектлари учун солик юки;
- солик туловчилар уртасидаги солик юки.
Бу йуналишлардаги солик юкини урганиш мамлакат икти- 
содиётидаги солик юкини кай даражада таксимланганини ва 
унинг асосий юки кимларга бориб тушаётганини ва икгисодий 
ривожланишга солик юкини салбий таъсир килаётган томон- 
ларини куришимиз мумкин.
Иктисодиётдаги умумий солик юки давлат бюджетига келиб 
тушган барча солик ва туловларнинг умумий х,ажмини ЯИМга 
1
шсбати оркали улчанади. Бу усул деярли дунёнинг барча мам- 
лакатларида бир хил кулланади. Бу ЯИМнинг канча кисмини 
соликлар кайта таксимлаб давлат бюджетига туширишини 
ифодалайди. Купчилик иктисодчилар томонидан бу х,олдаги 
солик юкининг меъёрий даражаси 30 фоизгача деб эътироф 
этилади. Яъни, агарда мамлакатдаги умумий солик юки 30 
фоизгача булганда иктисодиёт яхши ривожланади, соликлар 
икгисодий ривожланишга салбий таъсир курсатмайди, деган 
фикрлар юради. Аммо, дунёда бирор бир мамлакат йукки 
солик юкини меъёрий даражасини аниклаган ёки солик юки 
мана бу даражада турса, икгисодий ривожланиш юкори булади, 
деган. Купгина давлатларда бу курсаткични тахдил кллиб бунга 
амин буласиз.

Download 3,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish