УН БИРИНЧИ БОБ
„АРПАТЕХНИКА" КОИДАЛАРИ
Бугун вилоят радиосидан мухбир келиб, раппа-расо
бир соатча кдйнади одамни! Ув, биродар, сендан бошка
ишим йукми, бу ёкда культивация к,олиб кетяпти, де-
107
гим келди-ю, тилим бормади. Ростини айтайми? Мак-
таган Худога ёкибди, деган ran дак-рост экан! Кейинги
пайтларда аканг кдрагай машдур бупкетганмиз! Бир па
расанг, ашкол-дашколини кутариб сураткаш келади.
Бир к,арасанг, дафтар-каламини кутариб, газетадан мух-
бир келади. Суратга тушиш-у газета мухбири билан гап-
лашишга устаси фаранг бупкетганмиз. Масалан, сурат
каш год трактор кабинасига уткдзиб, год чеккамга „ба
рака" чанокни кдстириб, беш-олти марта чикиллата-
ди-ю, кетаверади. Мухбирнинг ишиям осон. Тушликда
шурвадан курук, колганинг демаса, нариси билан ярим
соат вакгингни олади. „Бригадангизда неча гектар ер бор?“
дейди. „Хар гектардан канча досил олмокчисиз?" дейди.
„Утган хужалик йилида канчадан олгансиз?" дейди.
Саволи огзидан чикмасидан жавобни котириб ташлай-
миз. Ёзади, ёзади-да, кетаверади.
Кдрабсизки, газетада илжайиб турган суратингиз чи
киб турибди. Вой кизталок;! Ш у — ёзувчиларам жа гапга
уста булади-да! Сарлавдасининг зурлигини айтмайсиз-
ми? „ „Машъал“ нинг машъали", „Пахтазорда тугил-
ган йигит", „О к олтин заргари..." Хуллас, одам бир
огизга тушдими, ошиги олчи булиб кетавераркан.
TyF-
рисини айтайми? Хадеб кутар-кутар килаверганидан
кейин йилига камида беш-олти марта газетада мактаб
чикмаса, бир нарсасидан айрилган одамдек мункая-
диган булиб крларкансиз!
Э, нимасини айтасиз! Раис бува одам килди-да,
мени! Ш ундок отахоним булмаса, юраверардим-да,
Тулпоримга миниб, куча чангитиб. Мана энди кимсан
Кушоквой Ортиков деса танимайдиган одам йук,!
Аммо Раис бува сузининг устидан чикадиган одам
экан. Турт йил аввал Шодивой журамга: „Сен инсти-
тутни битириб боргунингча Кушовой сенданам улуг
одам бупкетади", деганда каромат кил ган экан-да!
Берирок келинг: кулокка айтадиган ran чикиб колди.
Аслида менинг „машъал" булишим-у, бутун бошли
бригадага радбарлик килиб, досилдорликни „мисли ку-
рилмаган" даражада оширишим, яъни дар гектар пахта
108
майдонидан 51 центнердан \осил кутаришим арзима-
ган гапдан бошланди.
...Ушанда кддрдон журам Шодивойни к,он-к,он йиг-
латиб, мусофир юртларга укдшга ташлаб келганимда
узим хам бир хафтагача гарангсиб юрдим. Шодивой
бечоранинг бошига не-не ташвишлар тушмадийкин?
Журам эрталаб вак,тида уйгонолмай кдйналмаяптими?
Домлажонлар шурликни сикдб сувини ичмаяптими?
Икки \афта ичида „озиб“ долган чамадонимни ку
тариб кдшлокда к,айтганимда аканг к,аракайни хар ким
\ар хил кутиб олди. Онам суюниб кетди. „Ажаб кдпсан,
болам, — деди. — Етти ёт бегоналар орасида рангинг
сомондек саргайиб юргандан кура, багримда булганинг
яхши, хозир институтни битирганлар аптобусга осилиб
юрса, тракторчи мехайниклар узининг машинасида ка-
тайса кдлади. Эрта-индин синглингни узатсак, сениям
оёгингни туртта кдлиб куямиз“ . Онамнинг охирги гапи,
мойдек ёкдб тушди. Тугри-да, кдшлок.жойда кдз болани
вак,тида эгасига топширмаса, гап-суз купаяди. Синг-
лимга шуни айтиб, ётига билан насихат кдлмок,чи эдим,
мендан олдин гичиллаб к,олди.
— Тугри бупти, ака, сизни институтдан барибир
дайдаб юборишарди.
Гапини к,аранг! — Менга акд ургатгандан кура, тез-
рок, эрга тегиб, йулни бушат, махмадона!
Дадам эса, унг лунжи учиб киноя кдлди.
— К,ара-я! Мен сени олим бупкелади, девдим. Би-
либ куй, катта института раисларнинг боласи укдй-
ди, увшм! Сендакдларга йул булсин.
Мени куриб хаммадан куп кувонган Тулпорим бул
ди. Огилхонага киришим билан шунак,анги дикирлаб
кетдики, онасини согинган улокча хам бунчалик ир-
гишламайди.
Куп утмай терим кампанияси бошланди. Эл к,атори
ишга тушиб кетдим. Жимгина пахта териб юрган эдим,
\амма ишни бригадиримиз Тулаш ака бузди. Бир куни
(кеч куз эди) икки этак подбор териб, хирмонга олиб
чик,сам, тарози бошида бригадиримиз кррнини осил-
тириб телпагини кдйшик, кийиб турибди. Терган пах-
109
тамни тарозига илдим. Уч оёк, кдлтирик, чупга илинган
осма тарозиси кийшайиб кетди.
— Йигирма кило! — Тулаш ака „ут“ дегандек собо
ли тиканак булиб кетган ияги билан имо кдлди.
Жон-поним чиь;иб кетди!
Икки этак подбор йигирма кило буладими? Орасида
аллаканча хом-хатала кусак бор, баракасини берсин, деб
эринмасдан кушган тупрошмнинг узи камида беш кило
келади. Мактабда укиб юрганимда дам шу — Тулаш ака
доим „чумичдакщдрди". Бригадирнинг тарозиси йигирма
килодан ортик, тортолмаса, мен айбдорманми? Йук, энди
мен содда-гул бола эмасман. Накд Тошкентнинг узи га
бориб келган салкам талабаман! Тулаш аканинг „ка-
майтириб айтиш“ касали тутганини курдим-у, менинг
дам „ошириб айтиш“ касалим кузгаб кетди.
— Саксон кило! — дедим бакириб.
— Нима? — Тулаш аканинг кузи ола-кула бупкетди.
— Туксон! — дедим ер тепиб.
— Ув, тентак! — бригадир телпагини олиб, сийрак
сочли бошини дафсала билан кашиди. — Икки этак
пахта саксон кило чикканини курганмисан деч!
— Юз! — уч оёкди тарозини бир тепган эдим, чил-
лакдек ёгочлардан бири синиб, этаклар осилган тарози
шаракдаб ерга тушди.
— Адмок! Тарозини нима килдинг? — Тулаш ака
мушт кутариб устимга келаётган эди, тормоз гийкил-
лади. Билмайман, осмондан тушдими, ердан чикдими,
Раис буванинг „Нива“ си шундок хирмон ёнига келиб
тухтади. Похол шляпа кийган Раис бува эшикни кар-
силлатиб ёпиб ёнимизга келди.
— Нима ran? — деди крвогини солиб.
— Манавуни каранг! — Тулаш ака менга кулини
бигиз килиб, йигламсиради. — Ш у матодни саксон кило
деяпти! Тарозини синдирди.
Раис бувага хавотирланиброк караб турган эдим, у
негадир илжайди.
— Юз йигирма! — деди шахсан узим терган икки
этак подборга караб.
НО
Тулаш ака эсанкираб кдиди. Тугрисини айтсам, узим
\ам анграйиб крлдим.
— Раис бува... — деди Тулаш ака миняиллаб. — Ахир
бу...
— Учир! — Раис буванинг крши чимирилиб кетди. —
Купдан бери кузатиб юрибман. Оширилган мажбурият
олганимизни кура-била туриб, атайлаб темпни туши-
риб юборяпсан.
— Раис бува! — Тулаш ака сийрак киприкларини
Do'stlaringiz bilan baham: |