Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

Бирламчи лизосомаларга
Голжи комплекси атрофида жойлашувчи ва 
кислотали гидролазаларга бой бўлган майда везикулалар (йиғувчи гранула) 
киради. Бирламчи лизосомалар ичида ҳали ҳеч қандай парчаланаѐтган 
моддалар йўқ. Лизосомал мембрана ферментларни цитозолдан ажратиб, 
ҳужайра тузилмаларини емирилишдан асрайди.


78 
Иккиламчи лизосомалар
фагоцитоз ва пиноцитоз жараѐнида ҳужайрага 
тушган моддаларнинг бирламчи лизосомалар билан қўшилиши натижасида 
ҳосил бўлувчи лизосомалардир. 
Иккиламчи 
лизосомаларнинг 
икки 
тури 
фарқланади: 
а) 
фаголизосомалар
ѐки гетерофагосомалар. Бу лизосомалар фагоцитоз 
пуфакчалари орқали ҳужайрага тушган ѐт моддаларни бирламчи лизосомалар 
билан қўшилишидан ҳосил бўлади; б) 
аутофагосомалар

бирламчи 
лизосомаларни шу ҳужайранинг яроқсиз ва нобуд бўлаѐтган митохондрия, 
рибосома, эндоплазматик тўр компонентларини ва баъзи бошқа 
тузилмаларни қамраб олиши ҳисобига ҳосил бўлади. 
Қолдиқ таначалар ёки телолизосомалар.
Гидролитик парчаланиш 
натижасида баъзи моддалар охиригача парчаланмайди ва лизосома ичида 
парчаланмаган моддалар йиғилади. Бу лизосомаларни 
қолдиқ танача 
деб 
юритилади. Қолдиқ таначалар қаватли тузилмаларни ҳосил қилиши мумкин. 
Бу таначалар ҳужайрадан чиқариб юборилиши ѐки бутун ҳаѐти давомида 
сақланиши мумкин. Баъзан қолдиқ танача ичида пигментлар, асосан 
липофусцин йиғилиши мумкин. Қари одамларда мия нерв ҳужайраларида, 
жигарда, терида ва мушак тўқималарида қарилик пигменти «липофусцин» 
тўпланади. 
Лизосомаларнинг ҳосил бўлиши Голжи комплекси билан боғлиқ. 
Бирламчи лизосомалар майда пуфакчалар ѐки зич таналар шаклида 
Голжицистерналари атрофида жойлашади. Кислотали фосфатазанинг 
Голжикомплексида бўлиши лизосомаларнинг ҳосил бўлишида Голжи 
комплексининг роли муҳим эканлигини кўрсатади. Лизосома ферментлари 
эса асосан донадор эндоплазматик тўрда синтезланади. Лизосомалар 
такомилининг бошқа манбаи плазмолеммаҳисобланади. Эндоцитоз йўли 
билан ҳосил бўлган кеч эндосомаларга ҳам лизосомаларнинг дастлабки 
босқичи деб қаралади. Бундан ташқари плазмолемма ҳисобига пиноцитоз ва 
фагоцитоз вакуолалари ҳосил бўлади. Ана шу вакуолалар, бирламчи 


79 
лизосомалар билан бирлашиб, иккиламчи лизосомаларни асосини ташкил 
этади. Ҳар хил патологик жараѐнларда лизосома ферментлари синтезининг 
бузилиши, бирламчи лизосомалар ривожланишининг кучайиши ѐки 
сусайиши улар мембранасининг эриши ва гидролитик ферментларнинг 
цитоплазмага чиқиши кузатилади. Лизосомалар турли модда алмашинув 
жараѐнларида ҳам иштирок этади. Шунинг учун баьзи касалликлар 
лизосомал ферментларни етишмовчилиги туфайли юзага келади. Масалан, 
метахроматик лейкодистрофияда сулфатазаларнинг йўқлиги туфайли. 
ҳужайранинг ичида сулфатланган цереброзидлар йиғилади. Ҳозирги кунга 
келиб лизосомал ферментларнинг етишмовчилиги ѐки нофаоллиги туфайли 
келиб чиқувчи 20 дан ошиқ касаллик ва синдромлар аниқланган. Бу 
синдромлар умумий қилиб ―тўпланиш касалликлари‖ деб юритилади ва 
ҳужайраларда лизосомал ферментлар дефекти билан боғлиқ бўлган зарарли 
моддаларнинг тўпланиб қолиши билан ифодаланади. 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish