Ўзбекистон ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги



Download 1,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/27
Sana12.06.2022
Hajmi1,39 Mb.
#658638
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27
Bog'liq
buxgalteriya hisobi milliy standartlari fanidan maruza matni

р
кир
канал киришидаги сатх; 
р
уз
=
р
кир
+S
уз
га тенг 
узатиш сатхи; 
р
i
қаб
=
р
(i-1)
уз

i

i
- кучайтиргичнинг киришидаги қабул қилиш 
сатхлари; 
р
чиқ
канал (тракт) чиқишидаги сатх ва 
i
-кучайтиргичнинг 
киришидаги халақитдан ҳимояланганлик катталиги қуйидагига тенг бўлади: 
А

=10lg(W
i
қаб
/W
i
хал
)=
 р
i
қаб

р
i
хал
, (1.13) 


19 
бу ерда W
i
қаб
ва W
i
хал

i
- кучайтиргичнинг киришидаги сигнал ва 
халақитнинг қувватлари, p
i
қаб
ва p
i
х
эса - сигнал ва халақитнинг тегишли 
сатхлари.
Каналнинг кириши ва чиқишидаги сигнал сатхлари ўртасидаги 
муносабат унинг қолдиқ сўнишини белгилайди. Бу сўниш канал кириш ва 
чиқиш қаршиликларининг номинал қийматларига тўғри келадиган актив 
қаршиликли юкламаларга эга канал кириши билан чиқишининг туташиш 
шарти бажарилганда аниқланадиган ишчи сўнишни ифодалайди. Қолдиқ 
сўниш каналда мавжуд бўлган барча ишчи сўнишлар йиғиндиси билан барча 
ишчи кучайишлар йиғиндиси ўртасидаги фарққа тенг: 
А
г
=∑А
рi
- ∑S
рk
(1.14) 
1.1-расм. Сатхлар диаграммаси ва унинг ўзига хос нуқталари 
Узатиш тизимлари ва каналларининг меъёрий ишлашини таъминлаш 
учун сигналларнинг қувват, кучланиш ва ток катталиклари ҳамда уларга 
К
šаб
Р
1УЗ 
Р
1ХАЛ 
Р
2УЗ 
Р
šаб
Р
ЧИŠ
Р
КИР 
Р
УЗ 
Р
1УЗ 
Р
2УЗ 
Кириш
Чиšиш
КК
УЗ
S
УЗ 
К
1
К
2
S

S

S
šаб
А

А

А

l

l

l

l
 
А
1Х 


20 
тегишли сатхлари меъёрий ҳолатга келтирилади; халақитларнинг жоиз 
сатхлари ҳам меъёрий ҳолатга келтирилади. Бунда сигналлар ва 
халақитларнинг сатхлари каналнинг турли нуқталарида турли хил бўлишини 
ҳисобга олиш керак. Ноаниқликдан сақланиш учун меъёрий ҳолатга 
келтириладиган барча катталиклар узатиш трактининг нол ўлчаш сатхли 
нуқтасига келтирилади. Нол ўлчаш сатхли нуқтага келтирилган қувват 
бўйича сатхлар дБқ0 билан белгиланади. 
Узатиш сатхларини ўлчайдиган асбобларни сатх кўрсаткичлар 
дейилади. Қувват ёки кучланиш бўйича сатхларда даражаланган одатдаги 
вольтметрлар, ўлчаш шкаласи ва кириш регуляторлари шулар жумласига 
киради. Хатоларга йўл қўймаслик учун сатх кўрсаткичларида шкаланинг нол 
белгисига тўғри келадиган кучланиш ёки 1 мВт қувват ажралиб чиқаётган R 
актив қаршилик катталиги кўрсатиб қўйилади. R=600 Ом ва U
o
=0,775 B, 
R=150 Ом ва U
o
=0,387 B, R=75 Ом ва U
o
=0,274 B учун даражаланган кенг 
полосали ва танлаб олинадиган сатх кўрсаткичлари кенг тарқалган. Бундай 
сатхланаётганда кучланиш сатхларининг қийматлари мутлақ қувват 
сатхларининг қийматлари билан бир хил бўлади. 
Маълумот ўзгартиргичининг чиқишидан олинадиган электр сигнални 
электр алоқанинг бирламчи сигнали дейилади. 
Бирламчи сигнал «х(t)» параметри катталигининг ўзгариши 
узатилаётган маълумотни бир хил тарзда акс эттиради. Ушбу бирламчи 
сигнал параметрини тақдим этилувчи параметр ёки ахборот параметри 
дейилади. Гармоник электр сигналнинг амплитудаси, чатотаси ёки фазаси; 
импульслар даврий кетма-кетлигининг амплитудаси, давомийлиги ёки 
фазаси; код комбинацияларининг тузилиши ва разряди ва б. бундай 
параметрларга мисол бўла олади.
Телекоммуникация тизимлари ва тармоқлари (ТКТТ) тузилишидаги 
бирламчи сигнал элтиш объекти ҳисобланади, шунинг учун у узаткичдан 
қабул қилгичга канал орқали узатилиши керак. Телекоммуникация 
тизимлари сигнални бир жойдан бошқа жойга элтиб қўйиш техникасини, 


21 
телекоммуникация тармоқлари эса ўзига хос элтиш тармоғини ифодалайди. 
Шу сабабли бирламчи сигналларнинг параметрлари ва тавсифлари билан 
узатиш каналларининг хоссалари ўртасидаги ўзаро муносабатларни ўрнатиш 
учун бирламчи сигналларнинг шундай параметрлари ва тавсифлари 
олинадики, уларни ўлчаш осон ҳамда уларга узатилаётган сигналларнинг 
минимал бузилишларини ва максимал мумкин бўлган ҳимояланганлигини 
таъминлайдиган шартларни аниқлаш мумкин.
Бирламчи сигналнинг ўртача, минимал ва максимал қуввати каби 
параметри мавжуд. 
 
Бирламчи сигналнинг ўртача қуввати унинг навбатдаги параметри 
ҳисобланиб, у қуйидаги ифода орқали аниқланади: 
,
)
(
1
2
0

Download 1,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish