Агросаноат мажмуаси иқтисодиёти


Қишлоқ хўжалигининг иқтисодиётда тутган ўрни ва аҳамияти



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/161
Sana03.06.2022
Hajmi1,84 Mb.
#632945
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   161
Bog'liq
agrosanoat mazhmuasi iqtisodiyoti

7.2. Қишлоқ хўжалигининг иқтисодиётда тутган ўрни ва аҳамияти 
Ўзбекистон Республикаси иқтисодиётининг энг йирик тармоғи 
қишлоқ хўжалигидир. У, энг аввало, аҳолининг озиқ-овқатга бўлган 
талабини қондиришга хизмат қилади. Бу борада Ўзбекистон Республикаси 


59 
қишлоқ хўжалиги жуда катта ютуқларга эришди. Республика қишлоқ 
хўжалиги озиқ –овқат маҳсулотларининг деярли асосий қисмини аҳолимиз 
учун етарли муқдорда етиштиради. Қишлоқ хўжалиги саноатни хомашё 
билан таъминлайди. Бугунги кунда мамлакат енгил ва тўқимачилик 
саноатда ишлатилаётган толанинг 60 фоизидан ортиқроғи ўзимизда ишлаб 
чиқарилган пахта толасидир. Қолган қисми жун, каноп, пилла ва кимёвий 
толаларга тўғри келади. Мева, сабзавот ва полиз маҳсулотлприни қайта 
ишловчи саноат тўлиқ маҳаллий хомашё маҳсулотлари эвазига ишлайди. 
Сут ва гўштни қайта ишлаш саноати ҳам мамлакатда етиштирилган 
маҳсулотлар ҳисобига фаолият кўрсатади. Ёғ – мой саноатининг 
хомашёлари асосан ўзимизда етиштирилади. Фақатгина ўсимлик мойининг 
айрим турларини хориждан келтирилган хомашё ҳисобига ишлаб 
чиқарилади. Масалан, мамлакат аҳолиси истеъмол қилаётган ёғ – 
мойларнинг сифати, ассортименти бой бўлиши учун четдан соя 
келтирмоқда. Албатта, бу жами етиштирилаётган ёғ-мойнинг жуда кам 
қисмини ташкил этади.
Қишлоқ хўжалиги Ўзбекистон Республикаси иқтисодиётининг йирик 
тармоқларидан бири ҳисобланади. Бугунги кунда қишлоқ хўжалигининг 
мамлакат иқтисодиётдаги ўрни жудда катта. Мамлакатда ишлаб 
чиқарилаётган ялпи ички маҳсулотнинг 26-30 фоизи шу тармоқнинг 
улишига тўғри келади. 2004 йилда мамлакат жами ялпи ички 
маҳсулотининг 26,8 фоизи шу тармоқда яратилди. Мамлакатимиз 
иқтисодиёти учун зарур бўлган эркин ҳаракатдаги қаттиқ валюта 
тушумининг яримидан кўпроғи шу тармоқ маҳсулотларини экспорт 
қилишдан олинади. Аҳолининг 60 фоизидан ортиқроғи қишлоқ жойларда 
яшайди. Ҳалқимизнинг турмуш даражаси, инсон ресурсларининг катта бир 
қисмининг иш билан таъминланиши қишлоқ хўжалиги билан боғлиқ. 
Бугунги кунда иқтисодиётда банд бўлган меҳнат ресурсларининг 28 
фоиздан кўпроғи қишлоқ ва ўрмон хўжалигида фаолият кўрсатади. Шу 
боисдан ҳам қишлоқ хўжалигига эътибор, айниқса кейинги мустақиллик 
йилларида, хақли равишда катта бўлмоқда.
1-жадвал 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish