Inflyatsiyani targetirlash siyosati, hamda uni jahon amaliyotida namoyon bo`lishi


(1-жадвал) Инфляцияни таргетлаш сиёсатини қўлловчи мамлакатлар



Download 395,36 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/5
Sana13.05.2022
Hajmi395,36 Kb.
#602755
1   2   3   4   5
Bog'liq
18 O Sattarov

(1-жадвал)
Инфляцияни таргетлаш сиёсатини қўлловчи мамлакатлар
 
№ 
Мамлакатлар 
номи 
Инфляцияни 
таргетлаш 
сиёсатига 
ўтиш санаси 
Инфляцияни 
таргетлаш 
сиёсатига 
ўтиш 
даврида 
инфляция 
суръатлари 
(%) 
2011 йилга 
инфляцияни 
ўртача йиллик 
кўрсаткичлари 
2012 йилга 
инфляцияни 
ўртача йиллик 
кўрсаткичлари 
Пул – кредит 
сиёсатининг 
аввалги 
мақсадли 
кўрсатгичи 
Ривожланган мамлакатлар 
1. 
Янги Зеландия 
1990 
3.3 
2.3 
4.5 
Йўқ 
2. 
Канада 
1991 
8.9 
1.8 
2.8 
Йўқ 
3. 
Буюк 
Британия 
1992 

3.7 
4.2 
Алмашув 
курси 
4. 
Австралия 
1993 

2.8 
3.4 
Йўқ 
5. 
Швеция 
1993 
1.8 
1.4 
2.5 
Алмашув 
курси 
6. 
Швейцария 
2000 
1.6 
0.7 
0.4 
Пул таклифи 
7. 
Исландия 
2001 
4.1 
5.4 
2.8 
Алмашув 
курси 
8. 
Норвегия 
2001 
3.6 
2.5 
1.4 
Алмашув 
курси 


“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2014 йил 

www.iqtisodiyot.uz 
Ривожланаётган ва ўтиш давридаги мамлакатлар 
1. 
Чехия 
Республикаси 
1997 
6.8 
1.5 
1.9 
Алмашув 
курси ва пул 
таклифи 
2. 
Исроил 
1997 
8.1 
2.7 
3.2 
Алмашув 
курси 
3. 
Польша 
1998 
10.6 
2.6 

Алмашув 
курси 
4. 
Чили 
1999 
3.2 
1.4 
3.3 
Алмашув 
курси 
5. 
ЖАР 
2000 
2.6 
4.1 

Пул таклифи 
6. 
Жанубий 
Кореа 
2001 
2.9 


Пул таклифи 
7. 
Мексика 
2001 

4.2 
3.5 
Пул таклифи 
8. 
Филлипин 
ороллари 
2002 
4.5 
3.8 
5.3 
Алмашув 
курси ва пул 
таклифи 
 
Манба: Jadval Roger (2010), Schmidt-Hebbel (2009), Monetary Bulletin 2007/2 (Bank of 
Iceland) материаллари асосида муаллифлар томонидан тузилган. 
 
Инфляцияни мақсадли йўналишларини танлашда назарий жиҳатдан олиб 
қараганда инфляциянинг нол даражаси билан мос тушувчи “нархлар 
барқарорлиги” категориясини аниқлаш муаммоси вужудга келади. Амалиётда 
истеъмол нархлари доимо оз бўлсада (масалан, 2% га) кўтарилиб туради. 
Мақсадли йўналиш доирасида истеъмол нархлари пасайтириш (масалан, 1% га) 
еч андай аҳамиятли имкониятларни бермайди, фақатгина унга илинган 
харажатлар ажми кўпаяди. Таргетлашнинг муҳим омили инфляциянинг 
мақсадли йўналишларининг тебраниш чегараларининг мавжудлигидир. 
Ривожланган мамлакатлар тажрибаси шундан гувоҳлик берадики, мақсадли 
йўналишларнинг энг мақбул чегаралари инфляция даражасини мамлакатда 1% 
дан ошмаслигидир. Инфляция суръатларини бундай даражада ушлаб 
турилишига мақбул ҳолат эканлигига сабаб, уларда қисқа муддатли 
тебранишларга дош бера олиш қобилиятининг юқорилигидир. Инфляция 
даражалари мақсадли йўналишлари чегараларининг кенгайиб бориши эса бозор 
иштирокчилари томонидан инфляцияни барқарорлаштириш сиёсатини олиб 
боришда ишончнинг етишмаслиги каби салбий ҳолатлар билан кузатилади. 
Инфляцияни таргетлаш вақтинчалик чегаралари мамлакатдаги инфляция 
суръатларига боғлиқ бўлади. Аввалига, (Янги Зеландия ва Канада) инфляция 
даражалари мақсадли йўналишларига эришиш муддати 18 ой деб белгиланган 
эди. Кейинчалик, бу муддат 12-18 ойга, кейинроқ инфляцияни таргетлашнинг 
ўрта муддатли ҳолатига тўғри келувчи 5 йиллик муддатга ўзгартирилган эди. 
Бугунги кунга келиб деярли 28 та мамлакат ўзларининг пул – кредит 
сиёсатларида инфляцияни таргетлаш сиёсатидан фойдаланиб келмоқдалар. 
Улардан 8 таси ривожланган, қолганлари эса ривожланаётган ҳамда ўтиш 
давридаги давлатлардир. Инфляцияни таргетлаш сиёсатини олиб боришда 
ўтган йиллардаги мамлакатнинг иқтисодий ҳолати ҳақидаги ахборотлар ва 
уларнинг таҳлили жуда муҳим ҳҳисобланади. Чунки, улар иқтисодий-
математик моделларни қўллаган ҳолда муҳим иқтисодий кўрсаткичлар 


“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 3, май-июнь, 2014 йил 

www.iqtisodiyot.uz 
ўртасидаги аниқ боғлиликни кўрсатиб беришга ҳизмат қилади. Кўрсаткичларни 
талил қилиш доираси, энг аввало, мамлакат иқтисодиётини қанчалар кенг 
қамровлилигига, ҳамда мавсумий тебранишларни ҳисобга олмаган ҳолда 
қуйидаги кўрсаткичларга боғлиқ бўлади:
1.
Реал ЯИМ;
2.
ЯИМ дефлятори; 
3.
Истеъмол нархлар индекси;
4.
Саноат ишлаб чиқаришнинг ҳажми;
5.
Ишсизлик даражаси; улгуржи нархлар;
6.
Кенг қамровли пул массаси (М2-М4);
7.
Пул массаси (чекланган доирада) (М0-М1);
8.
Марказий банк ҳисоб (базавий) ставкаси;
9.
Қиса ва узоқ муддатли фоиз ставкалари;
10.
Ҳукумат қимматли қоғозлари курси. 

Download 395,36 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish